Foto: Wikipedia
U nastojanju da obuzdaju tvrdoglavo visoku inflaciju američke Federalne rezerve utiru put za povećanje referentnih kamatnih stopa sledeće godine. To bi, pored ostalog, ugrozilo refinansiranje dugova zemalja u razvoju. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra
Na kraju dvodnevnog sastanka u sredu 16. decembra, američka Centralna banka je objavila planove da postepeno, ali brže nego što je prvobitno planirano, ukine program velike kupovine obveznica koji je počeo tokom pandemije. Na taj način su bili sprečeni porast troškova zaduživanja privrede i poremećaji na tržištu.
Predsednik Fed-a Džerom Pauel je novinarima rekao da je sada povećan rizik od učvršćivanja veće inflacije koja je u SAD u novembru skočila na 6,8 odsto, najviše u skoro četiri decenije. U saopštenju od srede je upečatljivo nedostajala reč „prelazno“, koju je Fed u prošlosti koristio kada je bilo reči o inflatornim pritiscima.
Fed je u nastojanju da podrži ekonomiju tokom pandemije držao kamatne stope blizu nule. Dvanaest od 18 članova Fed-ovog komiteta za određivanje kamatnih stopa sada kaže da očekuju da će kamatne stope u 2022. porasti za tri četvrtine procenta ili više.
To odražava promenu strateškog razmišljanja Fed-a. Pre tri meseca niko u komitetu nije predvideo da će kamatne stope sledeće godine toliko porasti. Si-En-Bi-Si očekuje da će zvaničnici Fed-a objaviti novu prognozu koja pokazuje dva do tri povećanja kamatnih stopa u 2022. i još tri do četiri u 2023. Ranije nije bilo konsenzusa za povećanje kamatnih stopa u 2022. godine, iako je polovina zvaničnika FED-a očekivala barem jedno povećanje.
Povećanje referentne kamatne stope u SAD nosi potencijalne rizike za ekonomije u razvoju. S jedne strane, dolar će imati tendenciju da poveća svoju vrednost, što će dovesti do povećanja realne vrednosti duga u lokalnim valutama. Takođe će povećati kamatne stope u zemljama u razvoju, povećavajući tako troškove servisiranja duga u lokalnoj valuti i ograničavajući mogućnosti za refinansiranje duga koji dospeva na naplatu pod održivim uslovima.
Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra.
M.M./Bloomberg,/NPR,/Reuters/NBS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda da se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako tvrdi predsednik države
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
