Presađivanje organa: Važno je da se i crkva uključi u kampanju

U Srbiji je neophodno godišnje obaviti 350 transplantacija organa.  Broj realizovanih je mnogo manji. Jedan od značajnijih problema je nedostatak donora, na šta utiče slaba informisanost o procedurama, ali i brojne predrasude. 

“Kod nas je pretprošle godine bilo pet, a prošle tri transplantacije. Kad su se spojili korona, nemar, lenjost i razni drugi razlozi ljudi su iz nekog razloga rekli, super, ne moramo više da radimo translpantacije. Što je sramota.

Dolaskom Danice Grujičić na mesto ministarke zdravlja stvari su se popravile na bolje. Zabeleženo je za prvih šest meseci ovde godine 28 transplantacija organa. Ipak, i to je mali broj. Pacijenti čekaju godinama na presađivanja srca, bubrega, jetre, rožnjače…”, kaže predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović za portal “Vremena”.

Kako kaže, za podizanje svesti o transplantaciji bi bilo od velikog značaja da se Srspska pravoslavna crkva uključi u kampanju i promociju. Kao uspešan primer, ističe katoličku crkvu u Hrvatskoj koja je svojom podrškom pomogla da se broj donora značajno poveća.

 “To je neophodno da se dogodi i kod nas, odnosno da Srpska pravoslavna crkva to isto uradi. Dok je bila pandemija kovida 19, u Hrvatskoj je beleženo više od 200 transplantacija godišnje. Objektivno je da je zaista, kad je transplantacija u pitanju počelo nešto malo da ide na bolje u zdravstvu. Utoliko što je prvo krenula Vojvodina, sad je VMA krenuo, čekaju se Niš i Kragujevac, a doći će i oni na red.

Želja nam je da patrijarh srpski Porfirije primi na sastanak ministarku Danicu Grujičić i nas pacijente sa željom da oni podrže nacionalnu kampanju o transplantaciji organa i da se vernicima objasni da nema povratka iz stanja moždane smrti, kao i da to nije ubistvo”, kaže Pilipović.

On obašnjava da živimo u konzervativnom društvu i da se često javlja problem da porodica preminule osobe ne želi da da saglasnost da se organi njihovog najmilijeg člana iskoriste za presađivanje i produžetak života drugih ljudi. 

“Ljudi imaju razne strahove po tom pitanju i često misle kako to nije hrišćanski. Treba shvatiti da darivanjem organa posle smrti organi te osobe nastavljaju da žive u nekom drugom. Možda treba razmisliti i o nekom sporazumu države sa bolnicama u Belorusiji da se tamo obavi određen broj intervencija, jer dosta naših ljudi sakuplja novac preko fondacija i tamo ide na presađivanje organa”, ističe Pilipović.

Naš sagovornik kaže da je još jedan od problema, kada je reč o transplantaciji organa u Srbiji, kako nezvanično saznaju iz Udruženja pacijenata Srbije, taj što Vojvođanski lekari rade transplantaciju samo na teritoriji Vojvodine. 

“Nakon apela ministrake Grujičić, Vojvodina je prva krenula sa transplatacijom i to je za svaku pohvalu. Međutim, ovakve stvari zaista ne bi smele da se rade. Zna se da postoje liste, pa se ljudi zovu po redu i prema utvrđenim procedurama”, upozorava Pilipović. 

SPC podržava presađivanje organa

Vladika Lavrentije je kao prvi velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve (SPC), zaveštao svoje organe za kadaverične transplatnacije, još 2011. godine.

On je tom prilikom naglasio da je zaveštavanje organa stvar slobodne volje, ljubavi i poštovanja ljudskog dostojanstva i preporučio svima zaveštanje organa.

Episkop je tada naveo i zvaničan stav SPC koja, kako je naglasio, podržava zaveštavanje organa za kadaverične operacije, a prema njegovim rečima na to pitanje tako gledaju i sve druge verske konfesije.

Crkve širom Evrope doprinele pormociji 

Koliko su poruke crkve značajne, dokazuju primeri iz pojedinih evropskih zemalja. Kada je pristupala Evropskoj uniji, Španija je, u odnosu na broj stanovnika, imala ubedljivo najmanje transplantacija na Starom kontinentu. 

Pre svega zahvaljujući podršci crkve, koja se u uključila u kampanju “Šta će vam organi u zemlji, ostavite ih na zemlji”, danas je u samom vrhu po broju donora i urađenih transplantacija. 

U Italiji su na značajno povećanje donacije organa uticala dva događaja. Pre 10 godina usvojen je Zakon o transplantaciji. 

Odmah posle Zakona usledilo je javno istupanje Pape koji je donaciju organa opisao kao odluku koja počiva na velikim etičkim vrednostima, a pre svega ljubavi prema čoveku. Odluke koje pospešuju autentičnu kulturu života zaslužuju posebnu zahvalnost poput donacije organa obavljene u krajnje etičkoj formi, a da bi se obezbedilo zdravlje a neretko i život osobama koje su beznadežno bolesne, reči su Pape Jovana Pavla Drugog.

U narednih pet godina, donacija organa u Italiji beleži rast od 36 odsto. Donorsku karticu ima i Papa Benedikt 16. Broj osoba koje zaveštavaju organe i broj transplantacija, i dalje rastu.

Ukoliko želite da postanete potencijalni donor organa, ili da se informišete o tome, pozovite Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, telefon je 011 367 07 84, ili Donorski informativni centar Vojvodine – 021 520 141.

Z.S.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com