Sastali su se da bi se međusobno odmerili i da ne može da im se prebaci da se nisu potrudili da se dođe do prekida oružanih sukoba u Ukrajini. Gotovo nikakva očekivanja od susreta u Antaliji nisu imali ni ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, ni njegov ukrajinski kolega Dmitro Kuleba, ni posrednik i domaćin Turska, ni SAD ni EU.
Rezultat je odgovarao očekivanjima. Zaraćene strane se nisu složile ni oko čega. Konferencije za medije po okončanju razgovora održali su odvojeno.
Šta je rekao Kuleba
Šef ukrajinske diplomatije je rekao da se Ukrajina pred ruskom agresijom “nije predala, da se ne predaje i da se neće predati”. Rekao je i da mu je zbog ratne situacije kod kuće bilo teško da uopšte sedi preko puta Lavrova.
Tražio je da se ruske trupe odmah povuku iz objekata za skladištenje gasa i nuklearanih elektrana.
Rekao je da Ukrajina u dogledno vreme računa sa članstvom u NATO-u, ali da razume da se to neće deseti u bliskoj budućnosti, te da je, uprkos svemu što se dešava, spremna na „odmereno“ diplomatsko rešenje krize.
Šta je rekao Lavrov
Lavrov je odbacio optužbe da su ruske snage napale porodolište u lučkom gradu Mariupolj kao „lažne vesti“. U njegovoj interpretaciji tamo se nisu nalazili pacijenti, niti medicinsko osoblje, već naoružani pripadbici ultraradikalnog, ukrajinskog nacionalističkog Puka Azov. Slike povređenih trudnica koje su obišle svet i koje su tvrdile suprotno nazvao je „manipulacijom javnog mnjenja“.
Lavrov je optužio SAD da tajno pomažu da se u Ukrajini napravi biloško oružje i da je snabdevaju smrtonosnim oružjem.
Ponovio je da se u Ukrajini ne radi o „invaziji“ već o „specijalnoj vojnoj operaciji“ koja za cilj ima da zaštiti etničke Ruse, „denacifikaciju“ i „demilitarizaciju“. Još jednom je naglasio da Kijev „mora“ da se obaveže da će ostati neutralan, te da neće NATO odlučivati o bezbednosnim pitanjima Rusije, ali da je Rusija spremna da diskutuje o bezbednosnim garancijama Ukrajine.
Lavrov je rekao da će njegova zemlja posle ove krize drugačije gledati na svet, da neće više imati iluzije što se tiče Zapada i da će se Rusija postarati da nikada više od Zapada ne zavisi.
Na pitanje da li će doći do atomskog rata Lavrov je odgovorio da niti u to veruje, niti želi da poveruje u takvu mogućnost.
Priznanje svršenog čina i odlazak ruskih trupa
Pre susreta dvojice ministara ratna vlada u Kijevu je bila saopštila da nema o čemu da se pregovara dok se ruske trupe ne povuku sa ukrajinske teritorije, dok je Kremlj zahtevao da Ukrajina prizna Krim kao deo Rusije i nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, kao i da u Ustav unese aneks koji će je obavezati na neutralnost.
Do sada su u Belorusiji održane tri runde pregovora na nivou nižih pregovarača, jedino što su postigli bio je klimav dogovor o uspostavljanju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz gradova koji su pod ruskom opsadom.
Opasno ubrzanje
To što su Lavrov i Kuleba sedeli za istim stolom razdvojeni turskim posrednicima jedva da se može nazvati razgovorom. Jer, stvari su veoma brzo otišle veoma daleko, događaji svakog dana prestižu jedni druge – ruska invazija na Rusiju počela je pre samo dve nedelje.
Sve tri strane – Rusija, Zapad i Ukrajina – počele su da reaguju na prvu loptu. O posledicama se razmišlja kasnije.
Bez obzira na ishod ruske invazije na Ukrajinu, svet dugo vremena neće moći da se vrati na predratno stanje. Zapad je lestvicu počeo da diže do toga, da će sanckcije Rusiji ostati na snazi dok je Vladimir Putin na vlasti. Sankcije su već sada podignute na neslućeni nivo, do tačke svesnog samoranjavanja i ugrožavanja zapadnih tržišta.
Sankcije su već počele strahovito da guše rusku ekonomiju, posledice po zapadnu ekonomiju takođe se naziru i prilično su alarmantne, a tek će doći dok izražaja.
Putin je sateran uza zid. On iz ove situacije može da izađe samo sa vojnom pobedom u Ukrajini, ili makar situacijom koju može da proglasi za pobedu. Pre se čini da je brzopletost u Vašingtonu i prestonicama EU pod pritiskom najveće izbegličke krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, stravičnim slikama iz Ukrajine, hrabrim i emotivnim nastupima predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i same činjenice da je Rusija pokrenula svoje tenkove na jednu evropsku zemlju, a ne svesna odluka da je došlo vreme za finalni obračun sa Putinom i njegovim sledbenicima dovela do toga da se predsedniku Rusije ne ostavi gotovo nikakav manevarski prostor. Da se upravo dotle došlo, ponavljaju pre svega američki i britanski saveznici.
Cela slika ovog sukoba neodoljivo podseća na dva velika kamiona koji jure punom brzinom ka frontalnom sudaru čekajući da onaj drugi prikoči ili skrene, verujući pritom u čvrstinu sopstvene karoserije i slabost onog drugoga. Pitanje Lavrovu da li isključuje atomski rat je bilo na mestu: ovaj sukob između Rusije i Zapada sve više podseća na Kubansku krizu, a Ukrajina sve više deluje kao kolateralna šteta, kao bojište na kome snage odmeravaju dve sile.
F.M./A.I./BBC/CNN/Spiegel
Čitajtednevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
