Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Što se žešće i duže opozicija bude prepucavala oko zajedničkog predsedničkog kandidata, to više rastu šanse i inače prefavorizovanog aktuelnog predsednika Srbije da obnovi mandat već u prvog krugu. Sam eventualni ulazak u drugi krug bi donekle uzdrmao temelje vlasti Aleksandra Vučića, na kojima sada stoji.
Prvi i drugi izbori za predsednika Srbije nakon 5. oktobra 2000, u septembru i decembru 2002. godine, su po važečem Izbornom zakonu poništeni zbog izlaznosti manjoj od 50 odsto upisanih birača.
Nakon isteka mandata predsednika Srbije još iz predpetooktobarskog doba Milana Milutinovića novi predsednički izbori su raspisani za 16. novembar 2003. godine. Pošto je Vojislav Šešelj bio u pritvornoj jedninici Haškog tribunala, Srpska radikalna stranka je u predsedničku trku krenula sa Tomislavom Nikolićem. U ime DOS-a je nastupio Dragoljub Mićunović. Nikolić je sa 1.166.896 osvojenih glasova imao oko 300.000 glasova više od Mićunovića, ali su i ovi predsednički izbori proglašeni nevažećim zbog rekordno niske izlaznosti od svega 38,79 odsto.
Pošto je postalo jasno da ovako predsednik države nikada neće biti izabran, Skupština Srbije je konačno 25. februara 2004. usvojila Zakon o izmeni uslova za izbor predsednika Srbije: ukinut je zakonski cenzus od preko 50 odsto.
Tadic_Boris_92Foto : Aleksandar Andjic
I na predsedničkim izborima održanim 13. juna 2004. izlaznost je bila ispod nekadašnjeg cenzusa – 47,76 odsto. Na sceni se pojavio novi glavni glumac – Boris Tadić. On je konačno u drugom krugu 27. juna pobedio Tomislava Nikolića sa osvojenih 48,36 odsto glasova i prednošću od osam odsto.
Dve godine kasnije, nakon na jedvite jade proguranog referenduma je donesen „mitrovdanski“ Ustav koji je mandat predsednika Republike sa četiri godine produžio na pet.
Sledeći megdan Borisa Tadića i Tomislava Nikolića odigrao se 20. januara 2008. U drugom krugu izlaznost je bila veća od 68 odsto, a Tadić je za nešto više od 100.000 glasova opet pobedio Nikolića.
Po novom Ustavu, Tadićev mandat je isticao 2013. godine, ali je on odlučio da ga skrati i spoji predsedničke sa parlamentarnim izborima. Prvi krug je održan 6. maja 2012. godine.
TOMISLAV NIKOLIĆFoto: Sava Radovanović/Tanjug
U drugom krugu je 20. maja, sa izlaznošću od 46,28 odsto, pobedio Tomislav Nikolić sa 49,54 odsto osvojenih glasova, naspram Tadićevih 46,28 odsto. Tada počinje naprednjačka era. Tadića su pobede koštali tzv. „beli listići“ – njima su birači Demokratske stranke zgađeni Tadićevom politikom heli da mu održe lekciju. Uspeli su u tome bolje nego što im je bila namera.
Nikolić je kao predsednik države učinio pravu stvar i odrekao se funkcije predsednika Srpske napredne stranke koju je osnovao. Na njegovo mesto na čelu stranke je došao Aleksandar Vučić i tada počinje njegova era.
Vučić je poptpuno istisnuo Nikolića iz politike i sa mesta premijera sam se kandidovao za predsednika države 20. aprila 2017. godine. Uz izlaznost od 54,34 odsto ubedljivo je pobedio sa 55,08 odsto osvojenih glasova. Na drugom mestu je sa 16,36 odsto završio Saša Janković.
Naredni predsednički izbori biće održani 3. aprila ove godine. Pobeda Aleksandra Vučića smatra se neupitnom.
Fiilip Mirilović/M.N.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Aleksandar Vučić možda koristi najave o ostavci i izborima kako bi testirao političku klimu i da bi mogao da odustane od obećanja da će se povući ako proceni da tajming nije povoljan, piše Fajnenšel tajms
Studenti su istakli da je Jelena Pavlović samostalna poslanica, ali i advokat u postupcima koji se vode protiv studenata, te da njen govor ne predstavlja kršenje principa studentskog pokreta
Na opasku da je u direktnom programu TV Informer slavio upotrebu „zvučnog topa“ uz naručivanje pesama poput „Duni vetre malo preko jetre“ i „Ne može nam niko ništa...“, advokat i poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je kazao da zapravo ništa nije slavio, nego da se šalio
Navodi o vezama političkog vrha Srbije i organizovanog kriminala potkrepljivani su sudskim postupcima, iskazima svedoka, dešifrovanim komunikacijama s aplikacija skaj i višegodišnjim radom istraživačkih novinara
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
