Foto: Pixabay/Aymanejed
Čak u 44 odsto slučajeva žene se odriču nasledstva u korist drugih članova porodice, dok to učini tek 0,5 odsto muškaraca
Muškarci i žene, barem na papiru, imaju isto pravo nasleđivanja, ali kad se pogledaju stvarni podaci, u Srbiji su i dalje običaji jači od zakona. Čak u 44 odsto slučajeva žene se odriču nasledstva u korist drugih članova porodice. Kad je reč o muškarcima, to učini tek njih 0,5 odsto.
Dakle, tek na 88 žena, dolazi jedan muškarac koji se odrekne prava nasledstva u korist nekog drugog člana porodice.
Do ovih podataka došla je Koalicija za pravedno nasleđivanje koja je u okviru kampanje „Koliki je moj deo“ sprovela nacionalno istraživanje o preprekama sa kojima se suočavaju žene u procesu raspodele nasledstva.
Kao jedan od razloga zašto se žene odriču nasledstva, jeste i taj da im se ne navodi tačno kakve posledice to vuče za sobom. Iako im to nije zakonska obaveza, Koalicija je pozvala Javnobeležničku komoru da svoje klijente upozore šta takve odluke nose sa sobom.
“Jedna od posledica odluke da se pojedinac odrekne nasledstva je gubitak prava na socijalnu pomoć u budućnosti”, navodi se u saopštenju Koalicije za pravedno nasleđivanje koju čini više od 20 organizacija koje se bore da se u društvu podigne svest o tome da žene i muškarci imaju jednaka prava u pogledu nasleđivanja.
U dopisu Javnobeležničkoj komori naveli su i da do ovakvih ishoda najčešće dolazi pod pritiskom i očekivanja okoline, posebno u ruralnim sredinama. U najvećem broju slučajeva to su žene, bilo da su žrtve nasilja ili razvedene samohrane majke.
Koliko je ovaj problem zaista prisutan i izražen, upozoravala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Tako je na panelu „Žene i nasleđivanje-patrijarhalni obrasci i prava“ navela primer majke koja je osuđivale ćerke koje su odlučile da se prihvate nasledstva.
„Tada se poremete porodični odnosi i nema razgovora o tome, jer majka je stasavala u patrijarhalnoj sredini u kojoj se to pitanje nije postavljalo“, objasnila je Janković.
Ona je istakla da je nasleđivanje imovine poseban fenomen, te da patrijahalni obrasci traju vekovima i da su duboko ukorenjeni u našu svest i identitet.
„To nije jednostavno promeniti. Nema tog zakona, strategije i akcionog plana koji će preko noći to da promene“, poručila je Janković.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
