Zemlja gori, a Vučić navlači glasove

Aleksandar Vučić ovog leta stiže svuda. Zašto je onda otišao u Deliblatsku peščaru tek kada se ispostavilo da su vatrogasci iole stavili požar pod kontrolu? Zašto nije korišćena sva tehnika s kojom raspolažemo? Zašto Evropljani nisu pozvani ranije u pomoć? Ovo je glavna tema novog broja „Vremena“  (na kioscima od ovog četvrtka, 27. avgusta).

O tome kako se Srbija pretvorila u zgarište dok predsednik u predizbornoj kampanji sedi ispod šatora, ali i katastrofalnoj reakciji vlasti, „Vreme“ piše u nekoliko tekstova.

Glavni urednik Filip Švarm u uvodniku objašnjava kako je Vučić čekao do poslednjeg časa da reaguje na zemlju koja mu bukvalno gori pred očima.

„Zašto nije stigao ranije? Pa kako bi izgledalo na režimskim televizijama da je stao pred kamere i rekao: ‘Nemoćan sam pred vatrom’? To je nezamislivo u naprednjačkoj Srbiji. Vučić je zato u Deliblatsku peščaru došao tek kada su vatrogasci obuzdali požar, što je – naravno – još jedna njegova pobjeda“, piše Švarm.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

U nedostatku odgovorne reakcije, usledila je poznata zapaljiva retorika i korišćenje teorija zavere. Švarm dodaje kako je Vučiću u tome odmah pomoglo Visoko javno tužilaštvo u Beogradu, koje je krenulo u zastrašivanje građana koji su na društvenim mrežama navodno objavili „neistine” o Deliblatskoj peščari.

„Vučić ne bi bio to što jeste da požare u Deliblatskoj peščari i na drugim mjestima nije pripisao vanjskim neprijateljima. U konkretnom slučaju radi se o Albancima na Kosovu. Oni su – veli šef države – ispalili ‘vatrenu loptu sa padobranom’ na centralnu Srbiju kako bi izazvali nove paljevine šuma“, dodaje on.

Mesec dana očaja i solidarnosti

Foto: Tanjug / MUP Srbije

Ljudi koji su mesec dana pre toga i golim rukama gasili Deliblatsku peščaru, piše Slobodan Bubnjević, videli su „šefa države koji dolazi iz neke sasvim druge predstave“.

„Ne vidimo čoveka kome je uništeno imanje kojim gazduje“, piše Bubnjević sa terena. „Vidimo osiono, arogantno, slavoljubivo stvorenje koje dolazi na požarište i ponaša se kao osvajač. Kao gospodar koji je obukao i nahranio ratne zarobljenike.“

Ljudima je, dodaje, postalo jasno u Peščari da moraju da preuzmu stvari u svoje ruke. Opisuje kako su se zborovi u Pančevu i studenti organizovali, krenuli sami da prikupljaju pomoć, da bi se akcija proširila po celoj Srbiji.

Zašto se Peščara ne gasi

Vojkan Kostić piše da je opšti utisak stručne javnosti da ovog puta reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna.

Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara.

Nije jasno zašto nije korišćena modernija tehnika, za koju se zna da je kupljena u prethodnom periodu, pa se postavlja pitanje – da li to znači da je neko pogrešno procenio razmere nesreće.

Ispostavlja se tako da su iz Rusije naručene tri Mi-17 i četiri Mi-35M  letelice, ali da one, iako proizvedene, nisu stigle zbog sankcija i njihova sudbina je neizvesna. Problem je i u tome što većina tih letelica nije u izvornoj konfiguraciji namenjena za borbu protiv požara, već su samo pojedini primerci opremljeni protivpožarnim vedrom.

Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (20. avgust). Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje „Vremena“ tri hiljade dinara jeftinije! Akcija traje samo do kraja avgusta.