“Sada smo u najpovoljnijoj poziciji, spustili smo nivo penzija na 9,1-9,2 odsto udela u BDP-u i velika je vest da će penzioneri imati najveće povećanje penzija u ne znam koliko godina i decenija, suštinski i realno”, rekao je Vučić novinarima u sredu 15. juna, nakon otvaranja obilaznice od petlje Orlovača do tunela Straževica.
“To ukupno neće biti ispod 17-18 odsto. To je neverovatno i neočekivano u ovakvim uslovima. Penzioneri, imaćete najkasnije sa 1. januarom povećanje penzije od 18,2 odsto ako nam MMF u potpunosti odobri”, rekao je predsednik.
Sutradan je u javnost izašao i ministar finansija Siniša Mali, samo da potvrdi kako je predsednik u pravu da će penzije biti uvećane.
I zbilja, tačno kaže predsednik – ovo je neverovatno i neočekivano u ovim uslovima. Nesumnjivo je da bi penzije trebalo da prate rast inflacije, tačno je i da švajcarska formula – po kojoj se u poslednje dve godine penzije usklađuju sa rastom cena – “kasni”, odnosno da inflacija “jede” penzije pre nego što one stignu da se usklade sa rastom cena. Tako je, u periodu od januara do aprila ove godine, vrednost prosečne penzije zapravo opala za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, zbog sada već dvocifrene inflacije.
KOJA FISKALNA STRATEGIJA
Međutim, na ovaj način se još jednom institucionalizuje volja jednog čoveka, koji – mada mu to ni izbliza nije posao – uzima na sebe da povećava penzije, i to nepun mesec nakon što je usvojena Fiskalna strategija za 2023. godinu, koja predviđa da udeo penzija u BDP-u poraste samo za 0,1 procentni poen – sa 9,2 na 9,3 odsto.
Verovatno je, ukoliko se obistini ova najava, da će i deficit sledeće godine preći planiranih 1,5 odsto BDP-a, što dalje uvećava potrebe za finansiranjem te rupe, a cene zaduživanja takođe rastu.
Pretplatite se na digitalno izdanje Vremena
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
