Ukoliko centrala Interpolu u Lionu potvrdi crvenu poternicu Bosne i Hercegovine, „pitanje je kako bi srpska sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret“, objašnjava za „Vreme“ vanredna profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović
U slučaju da za predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom bude izdata Interpolova poternica, ukoliko bi se Dodik našao u Srbiji, o njegovom izručenju Bosni i Hercegovini (BiH) odlučivao bi sud po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji, kaže za „Vreme“ Vanja Bajović, vanredna profesorka Pravnog fakulteta.
Sud BiH izdao je naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom RS Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.
Sud je u sredu primio predlog Tužilaštva BiH da se prema Dodiku i Stevandiću raspiše međunarodna poternica, uz obrazloženje da su, koristeći svoje visokopozicionirane položaje u RS, izbegavajući zakonom propisane procedure granične kontrole, prešli državnu granicu i napustili BiH.
„Poznato je da se osumnjičeni Dodik trenutno nalazi u Izraelu, dok se osumnjičeni Stevandić, izbegavajući zakonom propisane kontrole, čak i vratio u BiH dana 18. marta 2025. godine, što sve upućuje na verovatnoću da se isti u svakom momentu mogu nalaziti i u inostranstvu“, saopštio je Sud BiH u saopštenju.
Prema napomeni Suda, raspisivanje poternice je u nadležnosti Nacionalnog centralnog biroa Interpola. A pošto je BiH članica Interpola, on bi trebalo da izda crvenu poternicu za Dodikom.
Kancelarija Interpola u Sarajevu ubacila je međunarodnu poternicu u sistem i trenutno se čeka potvrda Generalnog sekretarijata Europola u Lionu. Države ne smeju postupati po toj poternici sve dok Lion formalno ne odobri njeno raspisivanje.
Srbija ne mora da izruči svoje državljane
Bajović za „Vreme“ pojašnjava kako bi u slučaju da Interpol raspiše poternicu za Dodikom reagovala Srbija.
Objašnjava da je Crvena Interpolova poternica obeveštenje svim državama da se neka osoba traži zbog nekog krivičnog dela i da tu osobu treba locirati i uhapsiti.
Kada se locira osoba za kojom je izdata Interpolova poternica, država koja traži tu osobu, u ovom slučaju Bosna i Hercegovina, šalje zahtev za ekstradiciju državi u kojoj je osoba locirana, ali da od države u kojoj se osumnjičeni nalazi zavisi da li će ga izručiti ili ne.
„Ako država ima potpisan ugovor o ekstradiciji, a Srbija jeste potpisnica evropske Konvencije o ekstradiciji, izručenje je obavezno u svim državama koje su potpisnice te konvencije jer je na to obavezuju odredbe Konvencije“, kaže Bajović.
Međutim, naglašava, pored te konvencije u Srbiji se primenjuje i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
„Po tom zakonu država Srbija ne izručuje svoje državljane. To je ranije bila ustavna odredba, ali je to brisano i ne stoji u važećem Ustavu. Ako bi se, eventualno, od Srbije zatražilo Dodikovo izručenje onda bi Sud o tome odlučivao po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji“, kaže Bajović.
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima dozvoljava da se odbije izručenje ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu.
„Zato bi onda bilo pitanje kako bi naša sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret. Postoji mogućnost da će oni to podvesti pod političko krivično delo i po tom osnovu odbiti izručenje“, zaključuje Bajović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko 13 časova na Novom Beogradu napač je ženi zadao nekoliko udaraca nožem, pred malim detetom. Policijska uprava Beograda pozvala je građane da pomognu u potrazi
Aleksandar Vučić najavio je uklanjanje kampa vlasti Ćacilend ispred prostora Narodne skupštine, rekavši da će se to dogoditi do 3. januara, ali da će ostati deo u Pionirskom parku
Pobeda studentske liste u parlament bi uvela ljude ličnog i profesionalnog integriteta koji nemaju partijske dugove niti privatne interese, objavili su Studenti u blokadi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
