Ukoliko centrala Interpolu u Lionu potvrdi crvenu poternicu Bosne i Hercegovine, „pitanje je kako bi srpska sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret“, objašnjava za „Vreme“ vanredna profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović
U slučaju da za predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom bude izdata Interpolova poternica, ukoliko bi se Dodik našao u Srbiji, o njegovom izručenju Bosni i Hercegovini (BiH) odlučivao bi sud po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji, kaže za „Vreme“ Vanja Bajović, vanredna profesorka Pravnog fakulteta.
Sud BiH izdao je naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom RS Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.
Sud BiH izdao naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za Dodikom
Sud je u sredu primio predlog Tužilaštva BiH da se prema Dodiku i Stevandiću raspiše međunarodna poternica, uz obrazloženje da su, koristeći svoje visokopozicionirane položaje u RS, izbegavajući zakonom propisane procedure granične kontrole, prešli državnu granicu i napustili BiH.
„Poznato je da se osumnjičeni Dodik trenutno nalazi u Izraelu, dok se osumnjičeni Stevandić, izbegavajući zakonom propisane kontrole, čak i vratio u BiH dana 18. marta 2025. godine, što sve upućuje na verovatnoću da se isti u svakom momentu mogu nalaziti i u inostranstvu“, saopštio je Sud BiH u saopštenju.
Prema napomeni Suda, raspisivanje poternice je u nadležnosti Nacionalnog centralnog biroa Interpola. A pošto je BiH članica Interpola, on bi trebalo da izda crvenu poternicu za Dodikom.
Kancelarija Interpola u Sarajevu ubacila je međunarodnu poternicu u sistem i trenutno se čeka potvrda Generalnog sekretarijata Europola u Lionu. Države ne smeju postupati po toj poternici sve dok Lion formalno ne odobri njeno raspisivanje.
Srbija ne mora da izruči svoje državljane
Bajović za „Vreme“ pojašnjava kako bi u slučaju da Interpol raspiše poternicu za Dodikom reagovala Srbija.
Objašnjava da je Crvena Interpolova poternica obeveštenje svim državama da se neka osoba traži zbog nekog krivičnog dela i da tu osobu treba locirati i uhapsiti.
Kada se locira osoba za kojom je izdata Interpolova poternica, država koja traži tu osobu, u ovom slučaju Bosna i Hercegovina, šalje zahtev za ekstradiciju državi u kojoj je osoba locirana, ali da od države u kojoj se osumnjičeni nalazi zavisi da li će ga izručiti ili ne.
„Ako država ima potpisan ugovor o ekstradiciji, a Srbija jeste potpisnica evropske Konvencije o ekstradiciji, izručenje je obavezno u svim državama koje su potpisnice te konvencije jer je na to obavezuju odredbe Konvencije“, kaže Bajović.
Međutim, naglašava, pored te konvencije u Srbiji se primenjuje i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
„Po tom zakonu država Srbija ne izručuje svoje državljane. To je ranije bila ustavna odredba, ali je to brisano i ne stoji u važećem Ustavu. Ako bi se, eventualno, od Srbije zatražilo Dodikovo izručenje onda bi Sud o tome odlučivao po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji“, kaže Bajović.
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima dozvoljava da se odbije izručenje ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu.
„Zato bi onda bilo pitanje kako bi naša sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret. Postoji mogućnost da će oni to podvesti pod političko krivično delo i po tom osnovu odbiti izručenje“, zaključuje Bajović.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
