Ukoliko centrala Interpolu u Lionu potvrdi crvenu poternicu Bosne i Hercegovine, „pitanje je kako bi srpska sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret“, objašnjava za „Vreme“ vanredna profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović
U slučaju da za predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom bude izdata Interpolova poternica, ukoliko bi se Dodik našao u Srbiji, o njegovom izručenju Bosni i Hercegovini (BiH) odlučivao bi sud po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji, kaže za „Vreme“ Vanja Bajović, vanredna profesorka Pravnog fakulteta.
Sud BiH izdao je naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom RS Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.
Sud BiH izdao naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za Dodikom
Sud je u sredu primio predlog Tužilaštva BiH da se prema Dodiku i Stevandiću raspiše međunarodna poternica, uz obrazloženje da su, koristeći svoje visokopozicionirane položaje u RS, izbegavajući zakonom propisane procedure granične kontrole, prešli državnu granicu i napustili BiH.
„Poznato je da se osumnjičeni Dodik trenutno nalazi u Izraelu, dok se osumnjičeni Stevandić, izbegavajući zakonom propisane kontrole, čak i vratio u BiH dana 18. marta 2025. godine, što sve upućuje na verovatnoću da se isti u svakom momentu mogu nalaziti i u inostranstvu“, saopštio je Sud BiH u saopštenju.
Prema napomeni Suda, raspisivanje poternice je u nadležnosti Nacionalnog centralnog biroa Interpola. A pošto je BiH članica Interpola, on bi trebalo da izda crvenu poternicu za Dodikom.
Kancelarija Interpola u Sarajevu ubacila je međunarodnu poternicu u sistem i trenutno se čeka potvrda Generalnog sekretarijata Europola u Lionu. Države ne smeju postupati po toj poternici sve dok Lion formalno ne odobri njeno raspisivanje.
Srbija ne mora da izruči svoje državljane
Bajović za „Vreme“ pojašnjava kako bi u slučaju da Interpol raspiše poternicu za Dodikom reagovala Srbija.
Objašnjava da je Crvena Interpolova poternica obeveštenje svim državama da se neka osoba traži zbog nekog krivičnog dela i da tu osobu treba locirati i uhapsiti.
Kada se locira osoba za kojom je izdata Interpolova poternica, država koja traži tu osobu, u ovom slučaju Bosna i Hercegovina, šalje zahtev za ekstradiciju državi u kojoj je osoba locirana, ali da od države u kojoj se osumnjičeni nalazi zavisi da li će ga izručiti ili ne.
„Ako država ima potpisan ugovor o ekstradiciji, a Srbija jeste potpisnica evropske Konvencije o ekstradiciji, izručenje je obavezno u svim državama koje su potpisnice te konvencije jer je na to obavezuju odredbe Konvencije“, kaže Bajović.
Međutim, naglašava, pored te konvencije u Srbiji se primenjuje i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
„Po tom zakonu država Srbija ne izručuje svoje državljane. To je ranije bila ustavna odredba, ali je to brisano i ne stoji u važećem Ustavu. Ako bi se, eventualno, od Srbije zatražilo Dodikovo izručenje onda bi Sud o tome odlučivao po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji“, kaže Bajović.
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima dozvoljava da se odbije izručenje ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu.
„Zato bi onda bilo pitanje kako bi naša sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret. Postoji mogućnost da će oni to podvesti pod političko krivično delo i po tom osnovu odbiti izručenje“, zaključuje Bajović.
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
