Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici Evropskog parlamenta uputili su u sredu pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić u kome se srpska vlast poziva da omogući održavanje Europrajda u Beogradu, jer je Parada ponosa "mirno oruđe za političko zagovaranje i jedan od načina na koji se kristališe univerzalno pravo na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja"
Pismo koje je inicirala interparlamentarna grupa za LGBTQ+ prava potpisalo je 145 poslanika Evropskog parlamenta, među kojima je šest potpredsednika EP, pet šefova poslaničkih grupa, kao i predsedavajuća Delegacije EP za odnose sa Srbijom, odnosno Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija, preneo je Juropian Vestern Balkan (European Western Balkans).
Poslanici EP smatraju da bez obzira na to što postoje pretnje po bezbednost učesnika šetnje, „potpuna zabrana Parade ponosa nije pravo rešenje“. Poslanici podsećaju i na obaveze Srbije u okviru Saveta Evrope koje podrazumevaju da države članice treba da obezbede sprovođenje zakona i preduzmu odgovarajuće mere da zaštite učesnike mirnih demonstracija u korist ljudskih prava.
Aleksandar Vučić, Ana Brnabić ali i ministarka za evropske integracije u tehničkom mandatu Jadranka Joksimović u pismu se podsećaju i na obaveze posvećenosti Srbije ljudskim pravima u Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, gde se Srbija i EU pozivaju da prepoznaju značaj vladavine prava i poštovanje ljudskih prava.
Zbog svega toga poslanici apeluju na rukovodstvo Vlade Srbije da omogući da se Europrajd održi po planu, dodatno obaveže na angažovanje dovoljno pripadnika organa reda za sprovođenje zakona kako bi se osigurala bezbednost skupa, i da pokrenu dijalog sa Delegacijom EU i organizatorima manifestacije kako bi se pronašlo odgovarajuće rešenje.
U pismu se dalje kaže i da je odluka da Beograd bude domaćin Europrajda 2022. Godine doneta sa velikim očekivanjima, s obzirom na dugogodišnju borbu za ravnopravnost LGBTQ+ populacije ne samo u Srbiji nego i u regionu.
„Ovo bi Beograd učinilo prvim gradom u jugoistočnoj Evropi i prvim van Evropskog ekonomskog prostora koji će biti domaćin velikog događaja za panevropsku LGBTQ+ zajednicu. Održaće se tačno 21 godinu nakon prvog Prajda organizovanog u Beogradu 2001. godine i na tridesetu godišnjicu prvog Evroprajda, stoji u pismu evroparlamentaraca.
Ocenjuje se da je manifestacija značajna i zbog činjenice da se LGBTQ+ populacija i dalje suočava sa diskriminacijom kako na Balkanu, tako i u drugim delovima Evrope. „Nijedna evropska država nije uspela da eliminiše diskriminaciju, što potvrđuje zašto je borbi za okončanje nejednakosti i diskriminacije potrebna sva politička podrška koju može da prikupi. Dodeljivanje Evroprajda Beogradu bila je i ostala ispravna odluka“.
Pošto su se poslanici Evropskog parlamenta obavezali da se bore za ravnopravnost u svim njenim oblicima, a posebno LGBTQ+ ravnopravnost kroz rad grupe za LGBTQ+ prava, poslanici su naveli da duboko cene političku volju koja je odigrala ulogu u saradnji sa organizatorima Evroprajda. „Danas vas molimo da nastavite ovu pozitivnu saradnju i da podržite organizatore u održavanju bezbednog i afirmativnog marša Evroprajda”, stoji u pismu koje su poslanici EP uputili vlastima u Srbiji.
I državni sekretar SAD Entoni Blinken je sa istom argumentacijom pozvao srpske vlasti da obezbede održavanje Europrajda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da Evroprajda neće biti, te da mogu da ga zovu „Bajden, Putin i Zelenski“, da država svoju odluku neće promeniti.
Ranije je govorio i da mu se „jednako gade“ i pederi koji bi da paradiraju, i oni koji bi da ih mlate da bi umlatili pedera u sebi.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
