Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici Evropskog parlamenta uputili su u sredu pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić u kome se srpska vlast poziva da omogući održavanje Europrajda u Beogradu, jer je Parada ponosa "mirno oruđe za političko zagovaranje i jedan od načina na koji se kristališe univerzalno pravo na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja"
Pismo koje je inicirala interparlamentarna grupa za LGBTQ+ prava potpisalo je 145 poslanika Evropskog parlamenta, među kojima je šest potpredsednika EP, pet šefova poslaničkih grupa, kao i predsedavajuća Delegacije EP za odnose sa Srbijom, odnosno Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija, preneo je Juropian Vestern Balkan (European Western Balkans).
Poslanici EP smatraju da bez obzira na to što postoje pretnje po bezbednost učesnika šetnje, „potpuna zabrana Parade ponosa nije pravo rešenje“. Poslanici podsećaju i na obaveze Srbije u okviru Saveta Evrope koje podrazumevaju da države članice treba da obezbede sprovođenje zakona i preduzmu odgovarajuće mere da zaštite učesnike mirnih demonstracija u korist ljudskih prava.
Aleksandar Vučić, Ana Brnabić ali i ministarka za evropske integracije u tehničkom mandatu Jadranka Joksimović u pismu se podsećaju i na obaveze posvećenosti Srbije ljudskim pravima u Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, gde se Srbija i EU pozivaju da prepoznaju značaj vladavine prava i poštovanje ljudskih prava.
Zbog svega toga poslanici apeluju na rukovodstvo Vlade Srbije da omogući da se Europrajd održi po planu, dodatno obaveže na angažovanje dovoljno pripadnika organa reda za sprovođenje zakona kako bi se osigurala bezbednost skupa, i da pokrenu dijalog sa Delegacijom EU i organizatorima manifestacije kako bi se pronašlo odgovarajuće rešenje.
U pismu se dalje kaže i da je odluka da Beograd bude domaćin Europrajda 2022. Godine doneta sa velikim očekivanjima, s obzirom na dugogodišnju borbu za ravnopravnost LGBTQ+ populacije ne samo u Srbiji nego i u regionu.
„Ovo bi Beograd učinilo prvim gradom u jugoistočnoj Evropi i prvim van Evropskog ekonomskog prostora koji će biti domaćin velikog događaja za panevropsku LGBTQ+ zajednicu. Održaće se tačno 21 godinu nakon prvog Prajda organizovanog u Beogradu 2001. godine i na tridesetu godišnjicu prvog Evroprajda, stoji u pismu evroparlamentaraca.
Ocenjuje se da je manifestacija značajna i zbog činjenice da se LGBTQ+ populacija i dalje suočava sa diskriminacijom kako na Balkanu, tako i u drugim delovima Evrope. „Nijedna evropska država nije uspela da eliminiše diskriminaciju, što potvrđuje zašto je borbi za okončanje nejednakosti i diskriminacije potrebna sva politička podrška koju može da prikupi. Dodeljivanje Evroprajda Beogradu bila je i ostala ispravna odluka“.
Pošto su se poslanici Evropskog parlamenta obavezali da se bore za ravnopravnost u svim njenim oblicima, a posebno LGBTQ+ ravnopravnost kroz rad grupe za LGBTQ+ prava, poslanici su naveli da duboko cene političku volju koja je odigrala ulogu u saradnji sa organizatorima Evroprajda. „Danas vas molimo da nastavite ovu pozitivnu saradnju i da podržite organizatore u održavanju bezbednog i afirmativnog marša Evroprajda”, stoji u pismu koje su poslanici EP uputili vlastima u Srbiji.
I državni sekretar SAD Entoni Blinken je sa istom argumentacijom pozvao srpske vlasti da obezbede održavanje Europrajda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da Evroprajda neće biti, te da mogu da ga zovu „Bajden, Putin i Zelenski“, da država svoju odluku neće promeniti.
Ranije je govorio i da mu se „jednako gade“ i pederi koji bi da paradiraju, i oni koji bi da ih mlate da bi umlatili pedera u sebi.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
