Dok predstavnici ekoloških udruženja upozoravaju da nebriga nadležnih dovodi do ovakvih pomora, iz „Srbijašuma" odgovaraju da se zbog loših uslova za opstanak ribe ovakva situacija redovno dešava svake godine
U kanalu Vizelj kod Kovilova desio se masovni pomor ribe. Gomila mrtvih riba pluta po kanalu, koji je pun žabokrečine, a neki primerci su teži od desetak kilograma. Zoran Janković iz Udruženja građana „Eko Pančevački rit“ objašnjava za „Vreme“ da je ovo što se desilo posledica nebriga nadležnih, odnosno preduzeća „Srbijašume„.
Građani koji tu žive imaju bašte, gaje povrće i voće i zalivaju ga ovom vodom, pa strahuju od zaraze. Osim čišćenja kanala, traže i da se zaštiti riblji fond.
„Nama su pomor ribe prijavili građani 18. jula popodne, u naselju Kovilovo, kod mosta. Izašli smo na teren i videli gomilu mrtve ribe. Bio je petak popodne, i nisu radile institucije. U subotu smo pustili prijavu Inspekciji za ribarstvo, a oni su prijavu u ponedeljak prosledili Vodnoj inspekciji. Inspektori su izašli na teren i naložili ‘Srbijašumama’ koji gazduju ribarstvom da izađu na teren“, kaže Janković.
Ekipe „Srbijašuma“ su odmah izašle na prijavljenu lokaciju, kod mosta. Obišli su još dve u blizini, ali uginulu ribu nisu pronašli.
Janković napominje da je uzrok ovome vetar koji je duvao u kontrasmeru i samim tim pomerio tepih travu debljine od 30 do 50 centimetara uzvodno 500 metara od mesta gde je pomor prijavljen. Optužuje ribočuvare iz „Srbijašuma“ da su na brzinu odradili posao, i da zbog toga nisu pronašli mrtvu ribu.
„To su uradili zbog toga što oni moraju da skupljaju mrtvu ribu i da ne bi to radili, prijavili su da nema pomora, iako sam uveren da su znali da je riba zapravo udaljena 500 metara. Mi imamo dokumentovani materijal da je pomora bilo, i to ne može da se sakrije“, podvlači sagovornik „Vremena“.
Privremeno rešenje ipak pronađeno
Preokret se dogodio kada su građani prijavili problem RTS-u, odnosno emisiji „Beogradska hronika“, čiji je reporter napravio prilog o pomoru ribe. Tada su nadležni iz „Srbijašuma“ ponovo izašli na teren, ustanovili pomor i poručili da će ukloniti mrtvu ribu.
Oni su istakli da se ovakva situacija zbog loših uslova za opstanak ribe dešava svake godine.
„Rezultati su pokazali da je temperatura bila povišena, blizu 27 stepeni, samim tim nizak vodostaj, smanjena količina kiseonika, povećana koncentracija nitrata i amonijaka i to je bio uzrok uginuća, odnosno ovaj kanal ima potpuno nepovoljne stanišne uslove za opstanak ribe, odnosno za njihov život i to se redovno dešava svake godine u istom periodu“, objasnila je za RTS Ivana Stanković iz Ribarskog područja Beograd iz JP „Srbijašume“.
Janković se ne slaže sa ovim i naglašava da je problem rešiv ukoliko bi se sveža voda upumpavala u kanale, i izbacivala ustajala voda. Na taj način bi se sprečavali pomori. Tako bi prolem bio rešen, ali za ovako nešto nadležni poručuju – nema novca.
„Ako mogu da ribarima uzimaju novac za dozvole, ne vidim razlog zašto ne bi našli novac za upumpavanje sveže, i ispumpavanje ustajale vode“, kaže Janković.
Foto: Udruženje građana „Eko Pančevački rit"Građani zabrinuti zbog moguće zaraze
„Veliko zlo za ribarstvo u Srbiji“
Sagovornik „Vremena“ iz Udruženja građana „Eko Pančevački rit“ ocenjuje veoma loše rad Ribočuvarske kontrole JP „Srbijašume“ i optužuje ih da su „veliko zlo za ribarstvo u Srbiji“.
„Navešću najbolji primer. Pre dve godine kanal Opovački dunavac je presušio, i to zahvaljujući kompaniji Al Dahra koja je zalivala svoje popljoprivredne kulture. Mi nemamo ništa protiv zalivanja, ali biološki minimum mora da se poštuje. Taj biološki minimum niko nije kontrolisao u Opovačkom dunavcu. Kompanija Al Dahra nije ni imala dozvolu za navodnjavanje, krala je tu vodu. Uprkos svemu. Ništa nije urađeno, pa je taj kanal sveden na dubinu od 30 centimetara, a prirodna dubina mu je tri metra, širine 30 metara. I niko nije odgovarao ni za to“, navodi Janković.
On optužuje da su ribočuvari „u sprezi sa lopovima dva meseca izlovljavali taj kanal“.
„I svi su splavovi na obali Save i Dunava imali odatle ribu. Tu smo se strašno zamerili ‘Srbijašumama’. Poslali smo im dopis, ali oni nikada na njega nisu odgovorili. U njemu smo tražili krivičnu odgovornost ribočuvara. Oni umesto da čuvaju to, oni arče našu životnu sredinu“, zaključuje Janković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Reporterka „Vremena“ išla je sa studentima u protestni marš od Beograda do Novog Sada. Studenti će tamo, zajedno sa kolegama iz Novog Sada, 1. februara blokirati tri mosta. "Vratila mi se vera u ljubav i u ljude", rekla je za "Vreme" studentkinja Dea Jovanović po ulasku u Novi Sad
Studenti ne vuku šahovske figure da bi pobedili, kao mi, oni žele da obezbede uslove da bi se uopšte moglo igrati. Oni će, kako neko reče, nekome jednoga dana biti slavni preci. Hoćemo li i mi?
Branislav Bajat, dekat Građevinskog fakulteta, je u stručnom timu ovog fakulteta koji konroliše dokumente koje je država do sada objavila o rekonstrukciji urušene nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. On za „Vreme” objašnjava zašto neće da odaje imena kolega koje proveraju ta dokumenta
Nisam siguran da većina penzionera podržava aktuelnu vlast, izjavio je „Vremenu“ predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić, najavljujući za 5. februar skup penzionera koji će tog dana organizovano pružiti svoju podršku studentima
Aleksandar Vučić tvrdi da nikad neće pristati na prelazni kabinet. Treba mu verovati, ali uslovno. Zašto? Zato što će pristati na sve čim bude nateran. A biće
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!