Foto: Udruženje građana „Eko Pančevački rit"
Dok predstavnici ekoloških udruženja upozoravaju da nebriga nadležnih dovodi do ovakvih pomora, iz „Srbijašuma" odgovaraju da se zbog loših uslova za opstanak ribe ovakva situacija redovno dešava svake godine
U kanalu Vizelj kod Kovilova desio se masovni pomor ribe. Gomila mrtvih riba pluta po kanalu, koji je pun žabokrečine, a neki primerci su teži od desetak kilograma. Zoran Janković iz Udruženja građana „Eko Pančevački rit“ objašnjava za „Vreme“ da je ovo što se desilo posledica nebriga nadležnih, odnosno preduzeća „Srbijašume„.
Građani koji tu žive imaju bašte, gaje povrće i voće i zalivaju ga ovom vodom, pa strahuju od zaraze. Osim čišćenja kanala, traže i da se zaštiti riblji fond.
„Nama su pomor ribe prijavili građani 18. jula popodne, u naselju Kovilovo, kod mosta. Izašli smo na teren i videli gomilu mrtve ribe. Bio je petak popodne, i nisu radile institucije. U subotu smo pustili prijavu Inspekciji za ribarstvo, a oni su prijavu u ponedeljak prosledili Vodnoj inspekciji. Inspektori su izašli na teren i naložili ‘Srbijašumama’ koji gazduju ribarstvom da izađu na teren“, kaže Janković.
Ekipe „Srbijašuma“ su odmah izašle na prijavljenu lokaciju, kod mosta. Obišli su još dve u blizini, ali uginulu ribu nisu pronašli.
Janković napominje da je uzrok ovome vetar koji je duvao u kontrasmeru i samim tim pomerio tepih travu debljine od 30 do 50 centimetara uzvodno 500 metara od mesta gde je pomor prijavljen. Optužuje ribočuvare iz „Srbijašuma“ da su na brzinu odradili posao, i da zbog toga nisu pronašli mrtvu ribu.
„To su uradili zbog toga što oni moraju da skupljaju mrtvu ribu i da ne bi to radili, prijavili su da nema pomora, iako sam uveren da su znali da je riba zapravo udaljena 500 metara. Mi imamo dokumentovani materijal da je pomora bilo, i to ne može da se sakrije“, podvlači sagovornik „Vremena“.
Privremeno rešenje ipak pronađeno
Preokret se dogodio kada su građani prijavili problem RTS-u, odnosno emisiji „Beogradska hronika“, čiji je reporter napravio prilog o pomoru ribe. Tada su nadležni iz „Srbijašuma“ ponovo izašli na teren, ustanovili pomor i poručili da će ukloniti mrtvu ribu.
Oni su istakli da se ovakva situacija zbog loših uslova za opstanak ribe dešava svake godine.
„Rezultati su pokazali da je temperatura bila povišena, blizu 27 stepeni, samim tim nizak vodostaj, smanjena količina kiseonika, povećana koncentracija nitrata i amonijaka i to je bio uzrok uginuća, odnosno ovaj kanal ima potpuno nepovoljne stanišne uslove za opstanak ribe, odnosno za njihov život i to se redovno dešava svake godine u istom periodu“, objasnila je za RTS Ivana Stanković iz Ribarskog područja Beograd iz JP „Srbijašume“.
Janković se ne slaže sa ovim i naglašava da je problem rešiv ukoliko bi se sveža voda upumpavala u kanale, i izbacivala ustajala voda. Na taj način bi se sprečavali pomori. Tako bi prolem bio rešen, ali za ovako nešto nadležni poručuju – nema novca.
„Ako mogu da ribarima uzimaju novac za dozvole, ne vidim razlog zašto ne bi našli novac za upumpavanje sveže, i ispumpavanje ustajale vode“, kaže Janković.
„Veliko zlo za ribarstvo u Srbiji“
Sagovornik „Vremena“ iz Udruženja građana „Eko Pančevački rit“ ocenjuje veoma loše rad Ribočuvarske kontrole JP „Srbijašume“ i optužuje ih da su „veliko zlo za ribarstvo u Srbiji“.
„Navešću najbolji primer. Pre dve godine kanal Opovački dunavac je presušio, i to zahvaljujući kompaniji Al Dahra koja je zalivala svoje popljoprivredne kulture. Mi nemamo ništa protiv zalivanja, ali biološki minimum mora da se poštuje. Taj biološki minimum niko nije kontrolisao u Opovačkom dunavcu. Kompanija Al Dahra nije ni imala dozvolu za navodnjavanje, krala je tu vodu. Uprkos svemu. Ništa nije urađeno, pa je taj kanal sveden na dubinu od 30 centimetara, a prirodna dubina mu je tri metra, širine 30 metara. I niko nije odgovarao ni za to“, navodi Janković.
On optužuje da su ribočuvari „u sprezi sa lopovima dva meseca izlovljavali taj kanal“.
„I svi su splavovi na obali Save i Dunava imali odatle ribu. Tu smo se strašno zamerili ‘Srbijašumama’. Poslali smo im dopis, ali oni nikada na njega nisu odgovorili. U njemu smo tražili krivičnu odgovornost ribočuvara. Oni umesto da čuvaju to, oni arče našu životnu sredinu“, zaključuje Janković.
Posle više od mesec dana, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić stao je pred novinare i izneo planove o saobraćaju, urbanizmu i dočeku Nove godine, uz niz kontradiktornih rokova i ljutnje na Zavod za zaštitu spomenika
Posle izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Lavrov da na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije ne sme jednostrano da nacionalizacije NIS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da nema nacionalizacije bez obostrane saglasnosti
Izvesno je da će se Aleksandar Vučić kandidovati za premijera Srbije, smatraju sagovornici „Vremena“. Ništa novo, i Đukanović i Putin i Erdogan skakali su sa premijerske na predsedničku funkciju i obrnuto
Ima isto ime i prezime kao kontroverzni biznismen s Kosova i zato se njegova firma našla na listi američkih sankcija. Zvonko Veselinović, penzioner iz Šapca kaže da nema nikakve veze s imenjakom
Iako je sto puta „pobedio“ izmišljenu obojenu revoluciju, Aleksandar Vučić još ne sme na izbore. I tako je ušao u tamni vilajet
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
