Politiko: Vučićeva igra između Zapada, Rusije i Kine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao se da je vešt u balansiranju između Zapada i Rusije i Kine, piše briselski portal Politiko, navodeći da šef države zaradio reputaciju osobe koja bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji.

Kada Vučić nije zauzet balansiranjem između Zapada protiv Rusije i Kine, on se fokusira na ubeđivanje glasača da je prosečna osoba, baš kao i svi oni.

Početkom septembra, proveo je nekoliko dana sa srpskim vojnicima, praveći im palačinke ili kuvajući džem u Podrinju, gde se planira novi rudnik litijuma.

Prošle godine u kampanji, podseća Politiko, napravio je šou sa sendvičem od majoneza i parizera u polovini hleba.

Njegova sposobnost da bude sve za svakog čoveka mu veoma lepo služi na geopolitičkoj sceni, ukazuje Politiko i navodi da je to mnogo drugačije od onog restorana „Salon 1905“ koji im je predsednik preporučio obavezno da posete i ručaju.

Udvarajući se u isto vreme Kinezima, Amerikancima, Rusima i Evropskoj uniji, koji Srbiju vide kao ključnu figuru na globalnoj šahovskoj tabli, Vučić je uspeo da ih sve ubedi da je ili na njihovoj strani ili da je na ivici da se dogovore.

Slušajući Vučića tokom intervjua u Beogradu i njegovo tumačenje sveta, postaje jasnije kako on uspeva da šarmira, ali i da frustrira lidere država koje su mnogo veće od Srbije, dodaje portal u autorskom tekstu.

Kao i u svakom razgovoru sa Vučićem, bilo je teško doći do suštine, ali je bio „iznenađujuće iskren“ kada smo ga pitali šta Srbija dobija od Rusije i Kine, s obzirom da su najveći investitori u njegovoj zemlji evropski — Nemačka, Francuska i Italija.

Dobijamo njihovu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, rekao je Vučić.

Vučićeva obećanja

On tvrdi da je Srbija predana članstvu u EU, ali i dalje odbija da se usaglasi sa sankcijama koje Brisel uvodi Moskvi zbog agresije na Ukrajinu.

U isto vreme, Vučić je veoma voljan da proda municiju zapadnim zemljama, znajući dobro da će ona napraviti polukrug i otići na ratište u Ukrajinu.

Politiko se, u tekstu, osvrće i na pitanje litijuma, odnosno zalihe koje Srbija ima, a ključne su za proizvodnju baterija za električne automobile.

Nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Šefčovič su postigli niz sporazuma u julu u Beogradu, čime su omogućili evropskim proizvođačima automobila pristup srpkom „belom zlatu“.

Do vremena kada Srbija pristupi EU, ako se ikada dogodi, Vučić obećava da neće više biti predsednik jer po Ustavu Srbije ima pravo na dva mandata, a drugi mu ističe 2027. godine.

On, međutim, i dalje uživa veliku podršku, kao i njegova Srpska napredna stranka sa 47 odsto.

Njegov fan klub uključuje i zaposlene u restoranu „Salon 1905“, a konobar koji nas je uslužio na ručku, navodi da još nije imao priliku da usluži i šefa države, iako bi bio ponosan da to učini.

Kada smo zatražili račun, rečeno je da je ručak platio kabinet predsednika. Uz naš protest, menadžer je rekao da ne može ništa da učiniti tim povodom.

To je izazvalo glavobolju računovođama Politika, jer sad moraju da traže fakturu od Predsedništva Srbije kako bi platili naš raskošni obrok, piše autor teksta i zaključuje: „Srećno s tim, jer u Srbiji predsednik ima zadnju reč“.

Izvor:  Politiko