Politička kampanja na Fejsbuku: Može, ako platiš

Đorđe Stanković, poslanik Narodnog pokreta Srbije u Skupštini, svoju kampanju zasniva većim delom na društvenim mrežama. Sada će mu to biti teže.

Jer, kompanija Meta ograničila je politički sadržaj na platformama Fejsbuk, Instagram i Treds. Ovom odlukom, ograničava se „preporučivanje“ političkog sadržaja korisnicima koji ne prate naloge na kojima je sadržaj objavljen.

„U Srbiji, koja nažalost nije demokratska zemlja i koja ima medijski mrak, važno je da postoji sloboda barem na mrežama“, kaže on za „Vreme“. „Mislim da je mlađim generacijama važno da se bore za tu slobodu, jer je uskoro neće imati nigde.“

Osim ulice i mreža, kaže Stanković da nemaju drugi način komunikacije sa građanima. Zato će i dalje nastaviti da bude aktivan na društvenim mrežama.

Da li je to blaga cenzura?

Možda ste do sada to i primetili – Fejsbuk ili Instagram u poslednje vreme do vas naprosto propuštaju manje politike, a više kuca, maca i svega ostalog. Zašto je to tako?

Odgovor leži u tome da, ako ne pratite naloge koji plasiraju politički sadržaj, objave vam se neće preporučivati na početnim stranicama, kao ni na stranici za pretragu ili onima koje plasiraju video sadržaj.

Ukoliko pratite nalog koji objavljuje politički sadržaj, ipak vam neće biti uskraćen. Takođe imate i mogućnost da u podešavanjima određene platforme odobrite preporučivanje političkog sadržaja.

„Meta verovatno želi da zaštiti svoje klijente, ali svakako je ovo ograničenje koje nema opravdanja. Trebalo bi da jednostavno svi prate ono što žele. Međutim, ovim načinom se uvodi blaga cenzura“, zaključuje Stanković.

U Srbiji je na Fejsbuku otvoreno preko tri miliona profila, a na Instagramu oko tri miliona.

Može – ako platiš!

Pre četiri godine vlasnik Mete Mark Zakerberg dozvolio je kampanje i potpunu slobodu objavljivanja političkog sadržaja uoči tadašnjih izbora.

Danas je situacija suprotna i političko oglašavanje biće na ceni.

Kako za „Vreme“ kaže docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković, besplatne političke kampanje odlaze u istoriju. Samo one koje su sponzorisane imaju potencijal da dođu do velikog broja ljudi, što prirodu kampanja na društvenim mrežama menja iz korena.

„Neminovno je da će se favorizovati politički akteri sa više novca, a najčešće su to oni koji su na vlasti, dok će političkim partijama sa manje finansijskih resursa, što su uglavnom opozicione stranke, dodatno otežati dolazak do građana u digitalnoj sferi“, dodaje Nedeljković.

Sve više novca ići će na reklame

Odluka Mete da ograniči politički sadržaj, bez obzira s koje strane dolazi, bila je posledica, kako ukazuje Nedeljković, optužbi na račun Instagrama u decembru prošle godine.

Tada je Hjuman rajts voč optužio ovu društvenu mrežu da sistematski cenzuriše sadržaj koji podržava Palestince. Onda je Meta rešila da oteža širenje bilo kakve politike.

„Ne čudi što nova pravila dolaze upravo pred nove predsedničke izbore u SAD“, kaže Nedeljković. Dodaje da je Meta od 2018. prihodovala više od četiri milijarde dolara od sponzorisanih kampanja za političke i društvene teme.

„Evidentno je da se u političke kampanje iz godine u godinu ulaže sve više novca, ova odluka će dodatno pojačati ulaganje u političko oglašavanje na društvenim mrežama“, zaključuje Nedeljković.

Krovna organizacija mladih Srbije, računajući prema podacima iz Metine biblioteke oglasa, navodi da su pred decembarske izbore partije i kandidati potrošili 223.100 evra na oglase na tim mrežama.