Podeljeni i bez podrške društva: Vlast se ne plaši štrajkova prosvetara

Izjava premijera Miloša Vučevića da se niko u vlasti neće unervoziti zbog štrajkova prosvetnih radnika, pokazuje da sluga najmoćnijeg čoveka u zemlji, dozvoljava sebi da se sprda sa prosvetnim radnicima, jer oni to svojom neorganizovanošću i zaslužuju, rekao je za „Vreme“ sociolog Jovo Bakić.

On je istakao da u Srbiji nema većih štrajkova, jer je sindikalna borba slaba, „jer smo rastočeni kao društvo, i to se vidi u svakom njegovom segmentu“.

„U prosveti se to ogleda u postojanju brojnih sindikata i lošim međuljudskim odnosima u mnogim školama zbog čega nema svesti da su svi u istom brodu koji pušta vodu. Potrebno je više solidarnosti ne samo među prosvetnim radnicima nego i među građanima uopšte, jer nema uspešnog društva bez zdravog i obrazovanog stanovništva“, rekao je Bakić.

Vučević se sprda sa prosvetnim radnicima

On je istakao da je očigledan problem što se umesto jednog velikog zajedničkog štrajka svih nezadovoljnih organizuju mnogobrojni mali štrajkovi.

Sindikati prosvetnih radnika – Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije – održaće 1. novembra protest koji podrazumeva okupljanje ispred Narodne skupštine i šetnju do Vlade Srbije. Nakon toga, planirano je da od 4. novembra počne primena „radikalnijih mera“ koje podrazumevaju skraćene časove na 30 minuta u svim školama u kojima postoje članovi sindikata.

Plan predviđa da od 4. do 8. novembra u zakonskom štrajku budu škole sa područja Beograda i školske uprave Požarevac. Naredne nedelje časovi će biti skraćeni u Novom Sadu, odnosno Vojvodini i školama s područja školske uprave Valjevo. Zatim bi trebalo da usledi štrajk na području Niša, Vranja, Leskovca, Zaječara i Kruševca, a u poslednjoj nedelji novembra u centralnoj i zapadnoj Srbiji, u školama u Kraljevu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Užicu, Prijepolju…

Prethodno su ove školske godine održana dva jednodnevna štrajk u školama i preškolskim ustanovama i tada u školama, u kojima postoje sindikati, nije bilo nastave, dok predškolske ustanove nisu primale decu.  Pored toga članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije započeli su 14. oktobra takozvani „beli štrajk“ tako što su svakom učeniku upisali ocenu „odličan 5“.

„Da je Srbija ozbiljno društvo, svi građani koji su nezadovoljni bi se udružili, a njih ima dosta, i to bi bila ozbiljna priča. Ovako imate predsednika Vlade, koji je zapravo sluga najmoćnijeg čoveka u zemlji, a koji sebi dozvoljava čak i da se sprda sa prosvetnim radnicima, jer oni to svojom neorganizovanošću i zaslužuju, umesto da njegova izjava izazove gnev prosvetnih radnika, ali i svih drugih koji bi trebalo da im daju podršku“, rekao je Bakić.

Na pitanje da li ima istine u navodima da su rukovodstva sindikata samo nominalno na strani svojih članova, a da zapravo rade za vlast, Bakić je odgovorio da je to, nažalost „u velikoj meri tačno“ i dodao da to nije slučaj samo sa sindikatima prosvetnih radnika.

Vlast mora da se uzda u silu

Upitan zašto postoji politika stambenog zbrinjavanja zaposlenih u ministarstvima sile, vojsci i policiji, dok za prosvetne radnike, ali i ostale državne službenike toga nema, i zašto država toliko podilazi ljudima koji nose oružje, Bakić je ocenio da to pokazuje da je prosveta „poslednja rupa na svirali“.

„Manje se daje za prosvetu nego za fudbalske klubove i to je pokazatelj katastrofalnog stanja u državi. Vlast i režim koji je suštinski autoritaran i koji zna da je u poziciji izvršitelja naloga velikih sila i rasprodaje zemlju, mora da se uzda, u krajnjem slučaju – u silu, jer ničija nije do zore gorela, pa će tako i ovde jednog dana doći do eksplozije nezadovoljstva i gneva, i za taj dan oni moraju da se pripreme, i pripremaju se već dugo“, zaključio je Bakić.

Protest postaje stihija

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika, koji neće učestvovati u protestu u petak, ali ni u štrajku prosvetnih radnika, s druge strane rekao je za „Vreme“ da protest prosvetnih radnika „polako postaje stihija, jer su nestali zahtevi zbog kojih su protesti i pokrenuti“.

„Ne postoji zahtev iza kog su stali prosvetni radnici. Ovo sada je samo akumuliran bes kod svih prosvetnih radnika koji je država izazvala svojim ponašanjem. Plašim se da će način na koji reprezentativni sindikati to vode ponovo proizvesti iste rezultate, jer po stoti put pokušavaju da reše problem na isti način“, rekao je Kokot.

On je naglasio da je prosvetnim radnicima potrebna „apsolutna podrška javnosti“.

„Problemi sa kojima se suočavaju prosvetni radnici ne tište samo njih, već su pogubni po celo društvo. Treba samo zamisliti na šta će nam škole ličiti ako se nastavi ovakav trend“, upozorio je Kokot.

On je ocenio da štrajk prosvetnih radnika „više i nije štrajk“.

„Znamo šta nudi država, ali ne znamo koji su zahtevi sindikata prosvetnih radnika, i plašim se da 99 odsto prosvetnih radnika ne bi podržalo ono što traže sindikati. Ako zarada prosvetnih radnika bude povećana za 11 odsto, kako nudi država, ta plata će biti na nivou poslednje prosečne zarade, oko 96.000 dinara, ali to apsolutno ne rešava problem“, rekao je Kokot.

Ministartvo prosvete iznelo je 30. oktobra svoju, kako je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović navela – „konačnu“ ponudu prosvetnim radnicima koja podrazumeva povećanje plata u prosveti od 11 odsto od 1. januara 2025. godine i  jednokratnu pomoć svim zaposlenima u prosveti, izuzev zaposlenih u visokoškolskim ustanovama, od 15.000 dinara do 9. januara 2025. godine.

Zahtevi sindikata su hitan nastavak razgovora u vezi poštovanja potpisanog protokola sa Vladom Srbije, otpočinjanje pregovora o ceni rada u 2025. godini i početak pregovora o izmenama i dopunama posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, kao i u domovima učenika.

Problem rešavati sistemski

On je ocenio da se „iz godine u godinu ide pogrešnim putevima“ i da su rezultati „sve gori, a štrajkova sve više, i nije bilo godine bez nekog štrajka zbog plate“.

Kokot je naveo da Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije traži da se problem reši sistemski, jer postoje jasna rešenja kako se to radi i iskustvo iz drugih sektora u kojima su napravljenje strukturne promene u načinu proračuna zarada i da tamo više nema problema.

„Umesto toga mi i dalje jurimo neke nepoznate procenete i proseke koji zapravo ne rešavaju nijedan suštinski problem zaposlenih u prosveti. Kada bi se aktuelna ponuda Ministarstva prosvete o povećanju plata u prosveti od 11 odsto pretvorila u pare, u odnosu na prethodnu ponudu – to je maltene u dinar isto. Budžet za plate je veći od 230 milijardi dinara, a ako se prethodna ponuda povećanja plata od 12 odsto, ali samo za nastvano osoblje, smanji na aktuelnih 11 odsto, ušteda će biti 2,3 milijarde. A onda ako damo svakom zaposlenom u prrosveti jednokratno 15.000 dinara kako je najavljeno – to je 2,3 milijarde. To je presipanje iz šupljeg u prazno, i tu zapravo pregovora i nema“, ocenio je Kokot.

On je naveo da je predlog da se prosvetnim radnicima da status službenog lica pogrešan, jer bi takav status „naneo više štete nego koristi prosvetnim radnicima“.

„Osim zaštite u slučaju napada na službeno lice postoje i obaveze službenog lica, i zato smo bili protiv davanja statusa službenog lica prosvetnim radnicima, a za promenu Krivičnog zakonika. Na sreću, i reprezentativni sindikati su došli do toga da je to bolje rešenje i sada vidimo da izmene Krivičnog zakona daju dodatnu zaštitu prosvetnim radnicima“, zaključio je Kokot.