I nemački ministar odbrane i predsednik Vučić ocenili su da je njihov današnji razgovor bio iskren, a Vučić je obećao da Srbija nikoga neće iznenaditi svojim vojnim ili bilo kakvim potezima, kao i da je za Srbiju primena preporuka ODIHR-a podrazumevajuća stvar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će predstavljati Srbiju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), koja je sazvana za sutra u Njujorku povodom situacije na Kosovu i Metohiji nakon ukidanja upotrebe dinara.
Posle sastanka s nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, Vučić je najavio da će na sednici Saveta bezbednosti UN govoriti o događajima na Kosovu i Metohiji koji će imati pravne konsekvence.
„Čućete o tome u mom govoru na sednici Saveta bezbednosti UN, ako je u međuvremenu ne zatvore“, rekao je Vučić.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je boravio u Beogradu nakon poseta Prištini i Sarajevu.
„Ustanovili smo da imamo zajednički interes da na Zapadnom Balkanu vlada prosperitet. Veliki ekonomski činilac i važan partner Nemačke na Zapadnom Balkanu je Srbija, koja je najveća ekonomija Zapadnog Balkana“, rekao je Pistorijus nakon sastanka na kome je sa predsednikom Vučićem imao, kako je ocenio, kratak, ali veoma otvoren i iskren razgovor na kojem je veoma zahvalan.
Nemački ministar je rekao da mu je predsednik Srbije rekao da će ukloniti sve manjkavosti na koje ODIHR-ov izveštaj o izborima 17. decembra bude ukazao.
Naveo da je da postoji veliki potencijal za razvoj na Zapadnom Balkanu i da je to važno do pridruživanja Evropskoj uniji.
„Zato su važni stabilnost i dobrosusedski odnosi. Srbija neće podržati eventualne tendencije secesije Republike Srpske već se zalagati za suverenitet i celovitost Bosne i Hercegovine. Ako dođe do eskalacije trpeće moguće članstvo u EU“, naveo je on.
Naveo je da se odluka Centralne banke Kosova po pitanju dinara mora doneti u skladu sa dijalogom i bez štete po bilo koga, kao i da bi trebalo da se Srbija priključi sankcijama Rusiji.
Ministar je rekao da Nemačka isporučuje naoružava ne samo Kosovo, nego i Srbiju, te da ne isporučuje ofanzivno oružje.
Predsednik Vučić je ovaj razgovor ocenio kao sasvim iskren sa obe strane, te rekao da je Nemačka važan ekonomski partner za Srbiju.
„Saglasni smo da su mir i stabilnost od presudnog značaja i da nikom nije od interesa bilo kakva eskalacija i nestabilnost. Tačno je da sam dao reč da Srbija nikoga neće iznenaditi svojim vojnim ili bilo kakvim potezima, a moja reč znači mnogo više nego brojni potpisi koje sam viđao u regionu. Što se tiče Bosne i Hercegovine, ja sam to ovde 1000 puta ponovio – Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine kao međunarodno priznate, kao što nikada nije dovodila u pitanje integritet Republike Srpske kao entiteta unutar BiH“, naveo je on, rekavši da će se zalagati za stvarnu implementaciju Dejtonskog sporazuma.
Dodao je da će se istraga o Banjskoj nastaviti, ali zatražio i da se EULEKS uključi u istragu o pokušaju ubistva sedmoro Srba, između ostalog dečaka i mladića na Badnje veče u Štrpcu.
Rekao je da postoji profesionalna saradnja sa NATO.
Za Srbiju je podrazumevajuća stvar primena preporuka ODIHR-a, koje je, kaže Vučić, pozvao da posmatraju i lokalne izbore u Srbiji.
Rekao je i da je Srbija postala predmet mešanja brojnih stranih sila.
Rekao je da se dve godine nije video sa „predsednikom Rusije Putinom, osim slučajno u Kini kada smo se sreli na samitu“.
Predsednik Srbije je rekao da u Srbiji nema puno Rusa i da su oni mahom antiputinovski orijentisani, dok su Ukrajinci u Srbiji mahom ruskojezički i proputinovski orijentisani.
Protivnici režima obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
