Đuro Santrač
Studenti iz Beograda i Niša pešače ka Kragujevcu kako bi 15. februara učestvovali na velikom protestu. Dok su studenti iz Niša već na putu ka Aleksincu, studenti iz Beograda stigli su do Avale, a u četvrtak put Kragujevca kreću i studenti iz Čačka
Grupa od oko 180 studenata iz Niša, koja je u utorak ujutru u 7:35 krenula pešaka na 151 kilometar dug put do Kragujevca, gde će učestvovati na velikom protestu „Sretnimo se na Sretenje”, na putu je ka Aleksincu. Studenti će tu prenoćiti i sutra nastaviti putovanje.
Domaćinski i uz puno emocija dočekali su ih meštani sela Tešica. Pripremili su im ručak, piće i kafu. Studenti su u ovom selu napravili pauzu od oko pola sata i nastavili dalje šetnju do Aleksinca.
Prethodno su u Gornjoj Trnavi održali petnaestominutnu tišinu u znak pomena stradalima u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Studenti, koji su iz Beograda krenuli peške ka Kragujevcu, odali su u Avalskom parku poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu. Odatle nastavljaju ka Sopotu, gde će se današnja njihova ruta završiti.
I studenti Fakulteta tehničkih nauka u Čačku pešaka će do Kragujevca, a kako su objavili, njihovo putovanje počeće 13. februara i trajaće dva dana. Njihova ruta duga je oko 57 kilometara.
„S obzirom na zahtevnost terena, odlučili smo da ovu avanturu podelimo u dva dana, kako bismo uživali u putovanju i učinili ga prijatnijim“, navode studenti Fakulteta tehničkih nauka u Čačku.
„Ova šetnja nije samo fizičko putovanje, već i simboličan čin – podsećanje na značaj Ustava i njegovu ulogu u društvu. Na Dan državnosti Republike Srbije podsećamo da ničija vlast ili ovlašćenja ne mogu biti iznad onih propisanih ustavom“, navode u saopštenju studenti iz Čačka.
Niška kolona
U 6:30, kao što je dogovoreno, okupilo se blizu 200 studenata niških fakulteta koji će krenuti na dug i težak put – pešice ka Kragujevcu gde će se na Dan državnosti Srbije, dan kada je podignut Prvi srpski ustanak 1804. i donet je čuveni „Sretenjski“ ustav 1835. u Kragujevcu, sastati sa studentima i građanima iz drugih gradova na velikom protestu „Sretnimo se na Sretenje“.
Studenti su za oko četiri sata prešli polovinu planiranog puta za danas, a dužu pauzu i odmor imali su u selu Donja Trnava gde su održali i 15-minutnu tišinu za stradale u Novom Sadu.
„Sledimo duh naših predaka“ poruka je sa slikom Dragutina Matića Oka sokolovog, rođenog u Kaletincu kod Gadžinog Hana, koju je jedna studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja ponela na svojim leđima.
„Mnogo sam ponosna na našu istoriju i na naše pretke, tako da sam ovim malim poduhvatom i šetnjom želela da uradim nešto slično kao što su oni uradili za našu zemlju“, kaže ova studentkinja.
Poneli su hranu, vodu, šatore, opremu, a noseći srpske zastave kao plašt, herojski su krenuli na put na koji su ih ispratile kolege i građani, ali i temperatura od -8.
Student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Lav Stojanović u šetnju je krenuo sa svojim psom, a kaže da sve ovo radi zbog višeg cilja koji svi imaju.
„Odlučio sam se za ovu šetnju, jer je to nešto što radimo za sve nas. Ova šetnja nije uopšte laka, temperature su u minusu, ali mi smo svi zajedno u ovome i borićemo se zajedno, jer ipak je iznad svega neki viši cilj koji treba da postignemo“, kaže Lav.
„Šumadijski marš“ iz Beograda
U utorak (11. februar) ujutru su i studenti iz Beograda krenuli peške za Kragujevac. Mesto sa koga su krenui je Farmaceutski fakultet.
Oni su na putu ka Sopotu, a u Avalskom parku su odali poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Studenti nose torbe, rančeve, termose sa toplim napicima, a neki imaju i planinarsku opremu.
Nose i zastave Srbije i obeležja pojedinih fakulteta.
Student Fakulteta muzičkih umetnosti Nikola Marčetić, posle „marša“ do Novog Sada, odlučio je da pešice krene i na protest u Kragujevcu.
„Idemo do kraja. Gde god treba“, poručio je Marčetić, koji put Kragujevca kreće sa šajkačom i srpskom zastavom.
Marčetić je izjavio za FoNet da je odlazak u Novi Sad bilo samo zagrevanje i da mu ništa nije teško.
Budući džez muzičar sa ponosom pokazuje i bedž sa natpisom „Odsvirali ste svoje“.
Ispred Farmaceutskog fakulteta na ispraćaj studenata put Kragujevca stigao je i Mihajlo Popović koji je studentima doneo sendviče za „šumadijski marš“.
„Uz studente sam već dva meseca. Pored mene neće ostati gladni“, poručio je Popović, koji deli sendviče sa pršutom i kajmakom.
„Najnepopularnija srpska reč – sendvič. Punjena sa ljubavlju užičkog kraja. Hajde deco, hajde za put“, poručio je Popović, koji je za studente napravio čak 700 sendviča.
Dok se studenti spremaju za „šumadijski marš“, u pozadini se čuje „Marš na Drinu“.
Prema ranijoj najavi, beogradski studenti i njihove novosadske kolege, koje su im se sinoć pridružile, krenuće pešice do Kragujevca kako bi u subotu učestvovali na protestu „Sretnimo se na Sretenje“.
Studenti će Ustav Srbije, kao štafetu, predati kolegama sa Univerziteta u Kragujevcu.
Izvor: Južne vesti / Fonet
Udruženje filmskih producenata Srbije osudilo je govor Lazara Ristovskog u kome je on kritikovao građanske proteste i upozorilo da je „takva zapaljiva retorika“ u javnom diskursu neodgovorna i opasna
„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajtung
Ansambli beogradskih pozorišta u sedmodnevnom su štrajku, a drugog dana obustave rada, šetali su od pozorišta do pozorišta u akciji „Putujuće pozorište“
Kratko, ali efikasno uputstvo kako što udobnije stići do Kragujevca, gde se parkirati, a gde se okrepiti
Na Sretenje će biti doneta Deklaracija o Vojvodini, koja bi trebalo da potvrdi njen status unutar Srbije, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Iako prvobitno planiran u Novom Sadu, skup će se održati na drugoj lokaciji
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
