Istog dana kad je u Parizu pre tri godine gorela Notr Dam, u Jerusalimu je gorela Al-Aksa. Rano jutros u Al-Aksi su se sukobili izraelska policija i Palestinci. Notr-Dam se užurbano renovira kako bi bila spremna za Olimpijske igre
Pre tri godine izbio je požar na katedrali Notr Dam u Parizu. Istog dana, na drugom kraju sveta, u Jerusalimu, plamen je gutao džamiju Al Aksu.
Katedrala Notr Dam je posvećena Bogorodici, i jedna je od najvećih simbola katoličke crkve. Al-Aksa je treće najsvetije mesto za islamske vernike, a izgrađena je na vrhu brda koje je najsvetije mesto za Jevreje, koji ga nazivaju Hramovnom gorom.
Foto: PixabayJutros novi sukob: Al-Aksa
Mediji javljaju da je jutros pre zore u Al-Aksu upala izraelska policija dok je u njoj bilo hiljade vernika okupljenih na ranoj molitvi za vreme Ramazana, najvažnijeg i najsvetijeg meseca u islamskoj veri.
Policija je bacala suzavac a Palestinci su uzvraćali kamenjem. Prema medicinskim izveštajima, povređeno je 158 Palestinaca. Još nije poznato šta je izazvalo nasilje.
U Parizu, radovi na obnovi katedrale Notr Dam teku užurbano kako bi bili završeni za Olimpijske igre 2024. godine.
U trenutku kad je pre tri godine izbio požar u katedrali u Parizu, u njoj u bilo oko 2000 ljudi. Vatra je u potpunosti uništila krov i toranj visok 93 metra. Vatrogasci, njih više od 500, uspeli su da spasu severni toranj i glavni objekat katedrale. Gasili su je uz pomoć brodova sa vodenim topovima sa Sene, helikopterima, dronovima.
Uništena su tri svoda, u horu je stvorena rupa. Dodatnu štetu je izazvala i voda za gašenje zbog koje je čitava konstrukcija i danas vlažna. Smatra se da bi moglo da potraje i deset godina dok se ta vlaga ne povuče., a to bitno otežava restauraciju.
Među mnogim vrednostima, spasena je najveća – Hristov venac kojim je, navodno, kao „car judejski“, bio „okrunjen“ u momentu svog raspeća u Jerusalimu. Spasena je i statua Bogorodice, nije je pogodio nijedan od delova srušenog tornja. Smatra se da je to je čudo Notr Dam.
Nagađanja zašto je izbio požar išla su od mogućeg kratkog spoja u električnim instalacijama, do opuška cigarete. Do danas nije razjašnjeno kako je došlo do izbijanja vatre.
Tri godine nakon požara, počela je i restauracija glavnih orgulja katedrale. Njih je uništila otrovna olovna prašina, a ne vatra. Trenutno se u jednom ateljeu radi na restauraciji 19 ventila, a u jednoj radionici se čisti 8000 registara ovih orgulja. Tokom leta će biti restaurirana i njena četiri meha.
Prozori katedrale bi trebalo da budu ugrađeni do sredine sledeće godine. U 2024. godini bi katedrala ponovo mogla biti otvorena za posetioce.
S.Ć./ DW /Aljazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pred Ministarstvom prosvete u Beogradu održan je skup na kojem su nastavnici istakli da godinama trpe urušavanje svog položaja, ali da su spremni da se bore za dostojanstvo profesije i budućnost obrazovanja
Rektorski kolegijum odbio je poziv predsednika Vučića na „dijalog“ što je naljutilo Anu Brnabić. Poslanik i profesor Đorđe Pavićević za „Vreme“ kaže da se univerziteti drže solidarno
Bajkeri su odrasli ljudi, imamo svoj stav i umemo da ga zaštitimo, a umemo i da zaštitimo i ljude koji su nam dragi, uključujući i studente, kaže za „Vreme“ bajker iz Novog Sada Vladimir Jovičić
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
