Cene školskih ekskurzija su prema mišljenju mnogih roditelja previsoke, posebno kada je reč o višednevnim eksurzijama u inostranstvo. Razlog za to su, prema turističkim agencijama – zahtevi škola, dok u školama kažu da samo poštuju pravilnik Ministarstva prosvete Srbije koji reguliše taj oblik obrazovno-vaspitnog rada.
Predsednik Nacionalne asocijacije tustičkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić rekao je da škole imaju posebne zahteve što povećava cenu ekskurzija, a ne marža agencija koja „apsolutno“ ne prelazi deset odsto.
Subotić se požalio da se turističke agencije, na društvenim mrežama i u medijima, predstavljaju kao „nezajažljive“, odnosno kao neko ko „zgrće ogroman novac“ na račun dece i roditelja, prenosi Nova ekonomija.
„Zahtevi škola prevazilaze zdrav razum“
„Istina je da zahtevi škola o destinacijama i nivou kvaliteta prevazilaze zdrav razum. Često roditelji imaju ‘htenje’ da njihovo dete ide na neko mesto, jer je to ‘tako fensi’“, rekao je Subotić.
On tvrdi da se u javnim nabavkama škola za program ekskurzija pojavljuju zahtevi da smeštaj učenika bude u hotelima sa tri i četiri zvezdice, u centru nekog grada.
„Za posetu Rimu traže da hotel bude u zoni Termini koji je apsolutno nebezbedan za đake“, rekao je Subotić.
Dodao je i da su među zahtevima škola i da učenici budu smešteni u dvokrevetne i trokrevetne sobe, da turistička agencija obezbedi dva gratis putovanja na 40 učenika, ishranu na bazi polupansiona (doručak + večera) i prevoz autobusima visoke turističke klase, starosti do pet godina.
Mnogo gratis putovanja
Subotić tvrdi da škole traže gratis putovanje za nastavno osoblje, vođu puta, lekara, turističkog vodiča i dva vozača, kao i dnevnice za njih, na koje se u Srbiji plaća porez od 57 odsto.
Dodao je da škole traže i posetu mnogim znamenitostima što podrazumeva kupovinu „silnih“ ulaznica, uključujući i one koje se tiču noćne zabave (diskoteke).
Subotić je ocenio da su neki od zahteva u saglasnosti s Pravilnikom Ministarstva prosvete, a neki su potpuno „paušalni“, jer Pravilnikom nije bliže određeno, te se škole rukovode „preporukama“.
Subotić je naveo i da na jednu grupu od 40 do 45 učenika koji plaćaju ekskurziju, treba zaračunati zahtev za minimum sedam gratis putovanja, zbog čega ne treba da čudi što ekskurzija od sedam dana u Italiji sa obilaskom Firence, Rima i Venecije košta nešto više od 600 evra.
„Naša asocijacija je o ovom pitanju kontaktirala Evropsku turističku asocijaciju ETOA čiji smo član i dobili smo niz primera kako se ekskurzije organizuju u zemljama Zapadne Evrope. Poznato nam je svima da te zemlje imaju visoki životni standard, ali kod njih se učenici na ekskurzijama prevoze i vozovima, a smeštaj je u pansionima ili skromnijim hotelima u višekrevetnim sobama, pa čak i u hostelima“, rekao je Subotić.
Dodao je da zbog visokih zahteva mnoge agencije nisu zainteresovane za organizovanje ekskurzija: od oko 1200 agencija svega tridesetak se bavi time.
Škole poštuju preporuke Ministarstva prosvete
Direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije Svetlana Miljenović je rekla da komisija, u čijem sastavu je i predstavnik roditelja, sastavlja program javne nabavke đačke ekskurzije.
„Pravilnikom je, zbog sigurnosti učenika, preporučena starost vozila i ishrana na bazi polupansiona“, rekla je Miljenović.
Istakla je da je tačno da škole poštuju preporuke kada se sastavlja program javne nabavke za putovanje, ali da „dolaze sa više instance i da se poštuju zbog sigurnosti dece“.
Dodala je da se zalaže da se, zbog mnogih problema koje škole imaju u organizaciji, ekskurzije ukinu jer nisu obavezni deo nastave.
„Naša škola je ukinula ekskurzije za prvi i drugi razred gimnazije, organizujemo samo za treći razred koji može da putuje po Srbiji i četvrti koji može da ide u inostranstvo. Imamo mnogo problema, desilo nam se da za ekskurziju u Niš do poslednjeg trenutka nije moglo da se utvrdi koliko dece ide jer otkažu pred polazak, zato što se posvađaju ili iz drugih razloga“, rekla je Miljenović.
U takvoj atmosferi prosvetni radnici nerado pristaju da putuju sa decom i da trpe poniženja zbog kritika.
Izvor: Nova ekonomija
