Nerealno visoke cene đačkih ekskurzija turističke agencije objašnjavaju preteranim zahtevima škola, dok se škole pozivaju na pravilnik Ministarstva prosvete
Cene školskih ekskurzija su prema mišljenju mnogih roditelja previsoke, posebno kada je reč o višednevnim eksurzijama u inostranstvo. Razlog za to su, prema turističkim agencijama – zahtevi škola, dok u školama kažu da samo poštuju pravilnik Ministarstva prosvete Srbije koji reguliše taj oblik obrazovno-vaspitnog rada.
Predsednik Nacionalne asocijacije tustičkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić rekao je da škole imaju posebne zahteve što povećava cenu ekskurzija, a ne marža agencija koja „apsolutno“ ne prelazi deset odsto.
Subotić se požalio da se turističke agencije, na društvenim mrežama i u medijima, predstavljaju kao „nezajažljive“, odnosno kao neko ko „zgrće ogroman novac“ na račun dece i roditelja, prenosi Nova ekonomija.
„Zahtevi škola prevazilaze zdrav razum“
„Istina je da zahtevi škola o destinacijama i nivou kvaliteta prevazilaze zdrav razum. Često roditelji imaju ‘htenje’ da njihovo dete ide na neko mesto, jer je to ‘tako fensi’“, rekao je Subotić.
On tvrdi da se u javnim nabavkama škola za program ekskurzija pojavljuju zahtevi da smeštaj učenika bude u hotelima sa tri i četiri zvezdice, u centru nekog grada.
„Za posetu Rimu traže da hotel bude u zoni Termini koji je apsolutno nebezbedan za đake“, rekao je Subotić.
Dodao je i da su među zahtevima škola i da učenici budu smešteni u dvokrevetne i trokrevetne sobe, da turistička agencija obezbedi dva gratis putovanja na 40 učenika, ishranu na bazi polupansiona (doručak + večera) i prevoz autobusima visoke turističke klase, starosti do pet godina.
Mnogo gratis putovanja
Subotić tvrdi da škole traže gratis putovanje za nastavno osoblje, vođu puta, lekara, turističkog vodiča i dva vozača, kao i dnevnice za njih, na koje se u Srbiji plaća porez od 57 odsto.
Dodao je da škole traže i posetu mnogim znamenitostima što podrazumeva kupovinu „silnih“ ulaznica, uključujući i one koje se tiču noćne zabave (diskoteke).
Subotić je ocenio da su neki od zahteva u saglasnosti s Pravilnikom Ministarstva prosvete, a neki su potpuno „paušalni“, jer Pravilnikom nije bliže određeno, te se škole rukovode „preporukama“.
Subotić je naveo i da na jednu grupu od 40 do 45 učenika koji plaćaju ekskurziju, treba zaračunati zahtev za minimum sedam gratis putovanja, zbog čega ne treba da čudi što ekskurzija od sedam dana u Italiji sa obilaskom Firence, Rima i Venecije košta nešto više od 600 evra.
„Naša asocijacija je o ovom pitanju kontaktirala Evropsku turističku asocijaciju ETOA čiji smo član i dobili smo niz primera kako se ekskurzije organizuju u zemljama Zapadne Evrope. Poznato nam je svima da te zemlje imaju visoki životni standard, ali kod njih se učenici na ekskurzijama prevoze i vozovima, a smeštaj je u pansionima ili skromnijim hotelima u višekrevetnim sobama, pa čak i u hostelima“, rekao je Subotić.
Dodao je da zbog visokih zahteva mnoge agencije nisu zainteresovane za organizovanje ekskurzija: od oko 1200 agencija svega tridesetak se bavi time.
Škole poštuju preporuke Ministarstva prosvete
Direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije Svetlana Miljenović je rekla da komisija, u čijem sastavu je i predstavnik roditelja, sastavlja program javne nabavke đačke ekskurzije.
„Pravilnikom je, zbog sigurnosti učenika, preporučena starost vozila i ishrana na bazi polupansiona“, rekla je Miljenović.
Istakla je da je tačno da škole poštuju preporuke kada se sastavlja program javne nabavke za putovanje, ali da „dolaze sa više instance i da se poštuju zbog sigurnosti dece“.
Dodala je da se zalaže da se, zbog mnogih problema koje škole imaju u organizaciji, ekskurzije ukinu jer nisu obavezni deo nastave.
„Naša škola je ukinula ekskurzije za prvi i drugi razred gimnazije, organizujemo samo za treći razred koji može da putuje po Srbiji i četvrti koji može da ide u inostranstvo. Imamo mnogo problema, desilo nam se da za ekskurziju u Niš do poslednjeg trenutka nije moglo da se utvrdi koliko dece ide jer otkažu pred polazak, zato što se posvađaju ili iz drugih razloga“, rekla je Miljenović.
U takvoj atmosferi prosvetni radnici nerado pristaju da putuju sa decom i da trpe poniženja zbog kritika.
Izvor: Nova ekonomija
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
