Suđenje policijskim službenicima optuženim za propuste u obezbeđenju tokom protesta 21. februara 2008. godine, kada je u opštem neredu zapaljena američka ambasada u Beogradu, je odloženo jer se advokatica jednog od optuženh Zora Dobričanin povredila u Palati pravde.
Sledeće suđenje će biti održano 6. aprila. Slobodan Vukolić, Stevan Bjelić, Mladen Kuribak i Bojan Marković se terete da nisu preduzeli mere iz njihove nadležnosti za zaštitu objekata, iako su znali da bi mogli biti napadnuti.
Saopšteno je i da je postupak protiv Zorana Raškovića obustavljen 6. marta, jer je optuženi umro.
A šta se zapravo bilo dogodilo pre 15 godina?
Vandalizam, pljačka, haos
Nedelja, 17. Februar 2008, bila je samo generalna proba. To se videlo u četvrtak uveče 21. februara, neposredno po završetku protestnog mitinga „Kosovo je Srbija“ povodom proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, pisao je Miloš Vasić u tekstu Ko je povukao policiju u „Vremenu“ 895.
Ogromna većina prisutnih krenula je tada polako pred hram Sv. Save, dok se manjina sa drugačijim idejama rasporedila po centru grada i glavnim pravcima. Ta manjina, međutim, bila je sasvim dovoljna da centar Beograda postane razbojište, da dve ambasade budu oštećene lakše, a jedna teže, a da niz radnji bude temeljito opljačkan. Pritom je jedan čovek poginuo, izvestan broj civila i policajaca je ranjen, materijalna šteta je ogromna, a privedeno je skoro 200 lica.
Potpuno pogrešna procena opasnosti
Da li se takav razvoj događaja mogao izbeći?
Policajci sa iskustvom u tim stvarima kažu da jeste. Naime, pred svaku javnu manifestaciju koja nosi elemente rizika (a većinom su takve), formira se združeni štab nadležnih organizacionih jedinica MUP-a koji onda procenjuje, planira i koordinira aktivnosti policije. Procena rizika zasniva se na prethodnom iskustvu, političkoj situaciji, očekivanom broju i vrsti učesnika javnog skupa, temi skupa itd.U skladu sa donetom procenom angažuju se snage, dele zadaci i planira taktika pri zaštiti javnog reda i mira, kao i života i imovine građana.
Pošto je glavni grad u pitanju, naravno da je reč o saradnji Policijske uprave beogradske i Ministarstva unutrašnjih poslova. Svakom policijskom starešini bilo je od nedelje jasno šta se može očekivati (mnogima je bilo jasno i pre nedelje, ali ih nisu slušali).
Iz nekog razloga, međutim, procena – kako izgleda – nije odrazila stvarne opasnosti, jer da jeste, do ovoga ne bi bilo došlo. Da je procena bila ispravna, planiranje i taktika bili bi drugačiji, pa i ishod, pisao je Vasić.
Nenormalna situacija oko američke ambasade
Ostavimo po strani opšti haos po centru grada, pljačku i uništavanje kontejnera, semafora, signalizacije, izloga itd. Zadržimo se na predvidivim napadima na diplomatske misije, inače prioritetne objekte za zaštitu.
Turska i hrvatska ambasada bile su manje oštećene; američka mnogo teže – što se moglo i moralo predvideti. Kao prvo, imali smo iskustvo od nedelje; kao drugo, SAD su označene kao glavni krivac za proglašenje nezavisnosti Kosova; kao treće, neki ministri već su bili opravdali nasilje od nedelje, pa se moglo očekivati da će isti akteri sada biti dopunski ohrabreni.
Nenormalna situacija oko američke ambasade počinje odmah po završetku glavnog mitinga.
Demonstranati prilaze zgradi Ambasade SAD i dolazi do prvih okršaja, bacanja kamenja i napada na iznenađujuće malu jedinicu policije koja štiti objekat. Policajci su tvrdili da su dobili uputstvo da pruže pasivan otpor i ne koriste silu.
Pasivna policija i izuzetno nasilni demonstranti
U jednom trenutku, pošto su im neke kolege povređene, oni se povlače u ulicu Miloša Pocerca i ostavljaju ambasadu bez odbrane. „Našim snagama bilo je naređeno da održavaju bezbednost, ali da se maksimalno uzdrže u kontaktima sa demonstrantima“, bio je izjavio jedan policajac za veb-sajt „Balkan Insight“. „Grupa koja je štitila američku ambasadu nije bila dovoljno opremljena potrebnim sredstvima za suzbijanje napada“ i imala je naređenje da reaguje tek „u krajnjoj nuždi“.
Njegov je utisak da su demonstranti bili „izuzetno nasilni i dobro organizovani“. Osim toga, primećeno je na više mesta da iza aktivnih i agresivnih demonstranata, onih najmlađih, ima prisutnih građana malo starijeg uzrasta sa sredstvima z vezu. Neki od njih bili su operativci MUP-a sa zadatkom da prate i opserviraju; neki su bili iz političkih stranaka; neki su bili nepoznati; niko od njih nije se mešao u događaje.
Miloš Vasić je dalje pisao: bez ikakve zaštite, Ambasada SAD bila je laka meta. Ulazna vrata iz Kneza Miloša (koja vode u konzularno odeljenje) bila su uskoro probijena, a demonstranti su uspeli da razbiju prozore na gornjem spratu i počeli su da ubacuju pirotehničke baklje i flaše sa zapaljivom tečnošću. Izvestan broj demonstranata ušao je u zgradu i stigao do sigurnosnih barijera, prodrevši u prvu zonu zaštite, onu koja se u principu ne brani osim pasivno (blindirana stakla ka ulici, malo jača vrata).
Pogibija Zorana Vujovića i intervencija SAJ
Među njima je očigledno bio i Zoran Vujović, dvadesetogodišnjak iz Novog Sada koji je došao sa navijačima FK Partizan. Njegovo ugljenisano telo vatrogasci su nešto kasnije pronašli gaseći požar u prostorijama ambasade.
Da je ambasada bila branjena kako treba, Zoran Vujović ne bi bio ušao unutra, niti bi zgrada bila zapaljena. Mladić bi ostao živ.
Tek kada je postalo jasno da situacija u Beogradu izmiče kontroli – ili da je dostignut poželjan nivo haosa – policija počinje da reaguje aktivnije. Iz psiholoških razloga u Kneza Miloša ulazi Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) u onim Legijinim oklopljenim hamerima i vozi se ka ugroženoj zgradi Vlade u Nemanjinoj bez podrške policijske pešadije i sve veselo mašući sa tri prsta iz vozila, kao da im je 5. oktobar.
Razume se da su se demonstranti razmakli da oni prođu i onda nastavili tamo gde su stali. Posle je Aleksandar Vučić to ležerno ponašanje demonstranata u „Utisku nedelje“ istakao kao „primer bezgraničnog heroizma“.
Inače, konstatovao je Vasić, jedinica kao SAJ nema šta da traži na ulicama tokom demonstracija. To nije njihov posao.
Ceo tekst Miloša Vasića pročitajte OVDE.
M.N./FoNet/Dokumentacioni centar Vreme
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
