Foto: Marija Janković
"Neki ljudi u Mihailoviću vide heroja, ali postoje istorijski dokumenti i izvori i presude o kojima ne može da se polemiše", rekla je Aida Ćorović
U Bregalničkoj ulici u Beogradu otvorena je spomen soba u okviru koje se nalazi spomenik Dragoljubu Mihailoviću. Na otvaranju se okupio veliki broj ljudi.
Pripadnici interventne jedinice policije i policijske brigade zaustavili su na uglu Kajmačalanske i Bregalničke ulice nekoliko aktivista koji se protive otvaranju Spomen-muzeja kolaboratoru sa nacistima Draži Mihailoviću, a među njima je i aktivistkinja Aida Ćorović, javio je FoNeta.
„Neki ljudi u Mihailoviću vide heroja, ali postoje istorijski dokumenti i izvori i presude o kojima ne može da se polemiše“, rekla je Ćorović.
Ona je istakla da je Mihailović nedvosmisleno bio kolabrocionista okupatora u Drugom svetskom ratu i da u tom smislu on simboliše najmračnije strane istorije.
Igor Braunović, koji stoji iza ovog događaja, istakao je da mu je „ostvaren dečački san“, kao i da se ovim „Draža Mihailović vratio kući“, budući da je na mestu gde je spomen soba – nekadašnja kuća četničkog komandanta.
On je rekao da su njegovi istomišljenici spemni na pomirenje, ali da „na našu sreću, mi skoro nemamo sa kim da se pomirimo“.
„Mi smo se vratili veri i naciji, kao što se Draža vratio kućiW, rekao je Braunović.
Akademik Matija Bećković je rekao da je „onaj koji je ubio Mihailovića i ostavio ga bez groba, sahranjen na glavnom brdu glavnog grada srpskoga naroda“, a i niko ne pita po kom zakonu je to učinjeno.
Sa razlgasa su se čule četnicke pesme, a neki od prisutnih nosili su majice Ravnogorskog pokreta.
Kako je preneo N1, Među okupljenima su bili Vojislav Mihailović, Matija Bećković, Miša Vacić i Mlađan Đorđević.
Inicijativa mladih za ljudska prava ovakav čin vidi kao poslednju fazu normalizacije četništva i četnika kao heroja i rodoljuba. Što kažu, nije u skladu sa istorijskim činjenicama.
„Ono što znamo za Dragoljuba Mihajlovića jeste da je on ne samo ratni zločinac, nego i da je dugo godina vršio kolaboraciju, odnosno, da je sarađivao sa okupatorima“, rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.
A ko sumnja u domaće istorijske izvore, neka potraži nemačka dokumenta u Vojnom muzeju u Austriji u kojima je detaljno zabeležana saradnja okupatora i nemačke komande sa Dragoljubom Mihailovićem.
B.G./FoNet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Udruženja „Naša Drina“ i Boračka organizacija Srbije i Srpske najavljuju otvaranje muzeja i podizanje spomenika Draži Mihailoviću. Na čelu oba ova udruženja je poslanik SPS Igor Braunović
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
Đeneral Draža ovoga leta zamenio je uobičajene drekavce i ostale sandžame kojima se štampa u dokolici bavi. Najnovija histerija odnosi se na detalje oko njegovog hapšenja: neke fotografije i ulogu Nikole Kalabića, stvari koje su inače nebitne za samu stvar, to jest mesto na kome je sahranjen, oko čega se sve i vrti
Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"
