Otkrivanje Beograda: Šta je ispod Skupštine

Arheološka iskopavanja u blizini Skupštine Srbije koja su počela prošlog meseca, nagoveštavaju važna otkrića o Beogradu.

Ona su obavezna prethodnica izgradnji podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici za 284 parking mesta, zato što je to deo arheološkog nalazišta Antički Singidunum. Poverena su Muzeju grada Beograda.

Arheolozi pre svega očekuju rimske grobove iz 3. i 4. veka, zatim ostatke Batal, odnosno Ejnhan-begove džamije iz 16. veka, i ostatke kuća iz tridesetih godina prošlog veka koje su porušene u bombardovanju Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Geofizička snimanja pre početka iskopavanja potvrdila su, rekao je Milorad Ignjatović rukovodilac arheoloških istraživanja iz Muzeja grada Beograda, za portal Sve o arheologiji „da su već na dubini od oko 1,5 m uočeni arheološki ostaci iz starijih perioda. Ostaci antičke nekropole detektovani su u delu parka bliže Kosovskoj ulici, na dubini od oko 2,8 m i po svemu sudeći radi se o grupi grobnica koje su zidane opekama. Međutim, ono što nas je iznenadilo je da smo na istoj dubini detektovali i ostatke pravougaone građevine dimenzija 4×5 m, čiji se temelji pružaju do dubine od oko 3,2 m. U kontekstu nekropole ova građevina bi mogla predstavljati ostatke rimske porodične grobnice a možda čak i ostatke svetilišta.”

U ovom trenutku iskopavaju se građevine iz modernog doba, temelji i podrumi kuća koje su stradale u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine. Arheolozi već sada sporadično pronalaze arheološke nalaze iz rimskog perioda, fragmente keramike ali i pokoju ljudsku kost, i verovatno će ispod njih naći ostatke iz rimskog doba.

Arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj izjavio je za FoNet da je prerano reći šta će se otkriti, ali da je siguran da će taj lokalitet biti dobro istražen i dokumentovan.

„Taj prostor je bio izvan bedema grada i često su se tu odvijale borbe različitih vojski. U tursko doba tu se u blizini nalazila Batal džamija, jedna od najvećih u ovom delu sveta“, rekao je Milić.

Pravcem kojim sada ide Kosovska ulica se izlazilo iz grada, „a po drevnim rimskim običajima tu su se sahranjivali bogati Rimljani. Tako da možemo očekivati da će se ovde pronaći rimski grobovi, sarkofazi, nadgrobne ploče od pre skoro 2.000 godina“, rekao je Milić.

Milić je istakao da će istraživanje biti prilika da se proveri i sloj ispod antičkog, kao i da li eventualno postoje tragovi praistorije Beograda.

Dodao je da treba sačekati da se iskopavanja završe, pa da u odnosu na to šta bude pronađeno struka odluči da li i na koji način da se arheološki lokalitet i artefakti prezentuju.

Poslednja istraživanja Singidunuma vršena su prilikom rekonstrukcije Trga Republike. Tada je iz zemlje izvirila Virtemberška, odnosno Stambol kapija, najčuvenija kapija u istoriji Beograda.

„Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A, arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo“, rekao je tadašnji pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić.

Tada je isticano da tako nešto što ima Beograd ispod Trga Republike, niko na svetu nema. Međutim, Stambol kapija je ipak zatrpana.

Ovo najnovije istraživanje Singidunuma trajaće do sredine juna.

S.Ć./Sve o arheologiji/FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com