Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
U specijalizovanim prodavnicama za prodaju sefova u kojima se drži oružje kažu da se prave liste čekanje
Akcija predaje oružja koja je počela 8. maja nakon dva masovna ubistva već sada je jedna od najuspešnijih. Prema podacima MUP-a, za prvih sedam dana akcije predato je 17.890 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava i 762.769 komada municije.
Od 2000. godine, nekoliko je puta sprovedena akcija. Izuzev one iz 2003. kad je predato 82.769 komada oružja, ostale akcije su bile daleko manje uspešno. Broj predatih koamda oružka kreato se od jedva hiljadu do 8.500. Od 2003. do 2017. ukupno je predato 101.283 komada.
U prvim danima, više od 50 odsto predatog oružja je bilo od strane legalnih vlasnika.
I dok jedni idu u policiju da se otarase oružja koje imaju, oni koji su odlučili da svoje legalno oružje zadrže, žure da ga obezbede, odnosno da ne bude lako dostupno drugima.
Dozvola za posedovanje oružja ne znači i potpuno poštovanje propisa, pošto je zakonom regulisan i način na koji se oružje čuva u kući.
Kako prenosi RTS, ovih dana u specijalizovanim prodavnicama za prodaju sefova u kojima se drži oružje kažu da se prave liste čekanje, jer sve što su imali, rasprodali su.
Liste čekanja u nekim radnjama broje više od 50 ljudi, a dnevno ih zove više od stotinu zainteresovanih.
Milan Vuković iz prodavnice oružja navodi da je bukvalno za nekoliko sati prodato sve što su imali na lageru.
„Sve ono što su imali uvoznici, to je u roku od dva dana sve rasprodato, jer niko nije očekivao da će odjedanput biti potreban toliki broj ormana“, ističe Vuković.
Najviše se traže manji sefovi za pištolje, ali i male brave za zaključavanje oružja. Cene sefova kreću se od 300, pa do nekoliko hiljada evra.
Zakon jasno propisuje na koji način oružje mora da se čuva u sefu.
„Imaju odvojene fioke i odvojen deo za puške, i jedno i drugo je pod ključem, municija bi morala u skladu sa zakonom da se drži odvojeno u tim fiokama ili pregradicama, samo zaključavanje je jako bitno. Takođe, jako bitno kod sefa je ušrafljivanje u zid, u pod ili orman“, navodi za RTS prodavac Nemanja Antić.
B.G./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Više od 50 odsto predatog oružja je od strane legalnih vlasnika. Neki koji ga nelegalno poseduju ne žele da ga predaju iz sentimentalnih vrednosi
