Foto: Jadranka Ilić/Tanjug
Jedni su za uvođenje sankcija Rusiji, drugi su protiv, a trećima treba još malo vremena da razmisle. Kao i po mnogo čemu drugom, opozicija nije samo podeljana po pitanju odnosa prema Moskvi nakon ruske agresije na Ukrajinu, već i do koje mere Srbija treba da se veže za Evropsku uniju
Rat u Ukrajini ušao je u treći mesec, a kraj i obim već sada istorijskih sankcija Zapada Rusiji se ne nazire. Kremlj je odgovorio ucenom da “neprijateljske” zemlje ruski gas moraju da plaćaju u rubljama, a ko odbije, neće ga dobijati, što se desilo Poljskoj u Bugarskoj uz koje je stala čitava Evropska unija.
U situaciji novog Hladnog rata Srbije neće moći da održi i privilegovini status u ekonomskim odnosima sa Rusijom i da istovremeno nastavi sa evrointegracijama. Obe strane vrše pritisak na Beograd da se opredeli.
Prvi među jednakima pokreta Ne davimo beograd i jedan od lidera koalicije “Moramo” Dobrica Veselinović istakao je u intervju za Novu jasno svoj stav po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Kako je rekao, u skladu sa njihovim strateškim utemeljenjem za pristupanje Evropskoj Uniji “Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i Rusiji uvede sankcije”.
Dodao je da je pitanje sankcija Rusiji “teško i polarizujuće”, ali da mu se mora pristupiti “racionalno i bez emocija”.
Sa druge strane lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i koalicije NADA Miloš Jovanović smatra da je neprihvatljivo da Srbija uvodi sankcije Rusiji. Kako je objasnio gostujući na televiziji Nova S, to kaže zato što je “Srbin koji se bori za svoju državu”, a “srpski nacionalni interes je da se ne uvode sankcije Rusiji”.
Predsednik DSS-a objašnjava da je “neprihvatljivo” uvoditi sankcije “savezniku u Savetu Bezbednosti”, zemlji koja Srbiji “pruža energetsku sigurnost” i sa kojom ima “vojno-tehničku saradnju”.
Iz (nekadašnje) koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije (UOS) ne može se jasno razaznati kakav je čiji zvaničan stav po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Sve što je rečeno su uglavnom opšta mesta, ni “amo ni tamo”.
Potpresednik Stranke Slobode i Pravde (SSP) Borko Stefanović na pitanje da li bi podržali uvođenje sankcija kaže za portal “Vremena” da je “neodgovorno sada pričati o tome, kada ne znamo šta će biti u narednim nedeljama”. On smatra da su sankcije “nešto što je vrlo loše ako pogađa celi narod”, jer smo, kako kaže, i mi sami bili pod sankcijama. Dodaje da “ne mogu podržati sankcije koje pogađaju građane Rusije”, ali i da se “teško mogu izbeći”, jer Srbija “treba da se kreće ka Zapadu i bude članica Evropske Unije”.
Na jednom delu ideološko-političkog desnog spektra već je stvoren blok “protiv uvođenja sankcija Rusiji” da bi se, kako objašnjavaju osnivači, “sačuvali vitalni državni i nacionalni interesi”. Čine ga Patriotski blok Boška Obradovića i Zavetnici pod vođstvom Milice Đurđević Stamenkovski. Saradnjom hoće da kažu “ne – nikada sankcije Rusiji, objasnila je prva žena Zavetnika.
Lider Dveri Boško Obradović još je u predizbornim obraćanjima isticao da on nikada ne bi uveo sankcije Rusiji, kao i da Srbija “nikada ne sme biti na strani NATO-a protiv Rusije”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za sada se drži stava da Srbija, kako ponosno kaže, kao jedina zemlja u Evropi neće uvoditi sankcije Rusiji.
Nova/Nova S
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
