Foto: RINA
U selu Masloševo kod Kragujevca, nevreme u sredu srušilo je zapis, kultno drvo
Oluja je u sredu srušila viševekovni hrast u selu Masloševo kod Kragujevca, srušila je zapis, drvo koje meštani smatraju svetim.
Hrast je bio star 400 godina.
Kako prenosi RINA, prema rečima Radoslava Ćatića iz Masloševa, „tu su se održavale litije, narod se okupljao u dobru i zlu. Ovaj hrast je jedini preživeo posleratne vlasti, sve je izdržao, ali nije mogao da se izbori sa ovom strašnom olujom. Poklonio se večnosti, kao njen dugogodišnji svedok i odneo sa sobom istine o mnogo zla a vrlo malo dobra što se pod njim dešavalo“.
On dodaje da je nekada u gotovo svakom selu postojalo jedno drvo svetilište koje se zvalo „zapis“, zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. „Već smo se dogovorili da na jesen na tom mestu posadimo tartufom oplemenjen hrast koji će ostati mlađim generacijama u amanet“, ističe Ćatić.
Veselin Čajkanović, filozof i etnolog, je početkom 20. veka u Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama zapisao da prema hrastu ima srpski narod veliko poštovanje, i mnogi starodrevni primerci smatrani su za božanstva i uživali kult. U oblasti Zaglavku (istočna Srbija) “svako selo ima po nekoliko zapisa, i to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u njihovim deblima. Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje s njega da gori, jer bi se takvome kuća ugasila ili bar bi mu ruka usahla – i to, uglavnom, važi za sve srpske krajeve.
Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima, održavane su molitve i prinošene žrtve, i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst. Pod hrastom bi bile održavane i skupštine – čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815. godine, donesena odluka o ustanku na Turke.
S.Ć./RINA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
