Oluja je srušila hrast star 400 godina

Oluja je u sredu srušila viševekovni hrast u selu Masloševo kod Kragujevca, srušila je zapis, drvo koje meštani smatraju svetim.

Hrast je bio star 400 godina.

Kako prenosi RINA, prema rečima Radoslava Ćatića iz Masloševa,  „tu su se održavale litije, narod se okupljao u dobru i zlu. Ovaj hrast je jedini preživeo posleratne vlasti, sve je izdržao, ali nije mogao da se izbori sa ovom strašnom olujom. Poklonio se večnosti, kao njen dugogodišnji svedok i odneo sa sobom istine o mnogo zla a vrlo malo dobra što se pod njim dešavalo“.

On dodaje da je nekada u gotovo svakom selu postojalo jedno drvo svetilište koje se zvalo „zapis“, zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. „Već smo se dogovorili da na jesen na tom mestu posadimo tartufom oplemenjen hrast koji će ostati mlađim generacijama u amanet“, ističe Ćatić.

Veselin Čajkanović, filozof i etnolog, je početkom 20. veka u Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama zapisao da prema hrastu ima srpski narod veliko poštovanje, i mnogi starodrevni primerci smatrani su za božanstva i uživali kult. U oblasti Zaglavku (istočna Srbija) “svako selo ima po nekoliko zapisa, i to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u njihovim deblima. Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje s njega da gori, jer bi se takvome kuća ugasila ili bar bi mu ruka usahla – i to, uglavnom, važi za sve srpske krajeve.

Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima, održavane su molitve i prinošene žrtve, i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst. Pod hrastom bi bile održavane i skupštine  – čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815. godine, donesena odluka o ustanku na Turke.

S.Ć./RINA

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com