Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je da će od 1. januara 2025. Hrvatska ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka koje će trajati dva meseca. Na primedbe da je to bacanje para, odgovorio je da „bezbednost ne ostavlja prostora za štednju“, piše Euronews.
„Vojni rok će trajati dva meseca, počinje od 1. januara 2025. godine i jednostavno sve što smo komunicirali s javnosti nastavljamo dalje da radimo. Povećali smo plate vojnicima, podoficirima i oficirima, njihova materijalna prava, ne samo kroz lični dohodak nego i kroz dnevnice i sve na šta imaju pravo“, rekao je Anušić za hrvatski RTL.
O ovome je odlučio politički vrh države, a trenutno se u Ministarstvu odbrane (MORH) intenzivno radi na izmenama Zakona o odbrani i Zakona o službi u Oružanim snagama, kao i pratećim pravilnicima koji će služiti kao osnova za to da prvi regruti već od početka sledeće godine započnu obuku.
Hrvatska nije ukinula vojni rok, već ga je 2008. godine samo „zamrzla“, tako da već postoji zakonodavstvo i praksa po kojoj se obuka odvijala do pre 16 godina. Naravno, biće potrebno prilagoditi sve novim zahtevima i okolnostima.
Rebalans budžeta
Kako bi se ova ideja sprovela, potrebno je uraditi i rebalans državnog budžeta.
Anušić je objasnio da opremaju i modernizuju Oružane snage, ustrojavaju ih kako se očekuje i kako je dogovoreno sa saveznicima u NATO-u.
„Mislim da ćemo imati puno bolju, jaču i kvalitetniju sliku Oružanih snaga nego do sada. S ministrom finansija razgovarali smo i došli do zaključka da u modernizaciji i opremanju Oružanih snaga nema prostora za štednju. To je stav Vlade i politike, jer okolnosti u kojima se nalazimo bezbednosno ne dozvoljavaju štednju“, zaključio je Anušić.
Eventualni treći mesec
Još uvek nije definitivno odlučeno da li će vojni rok trajati dva ili tri meseca. Ako bi se izabrala prva varijanta, vojnici bi dobili samo osnovnu pešadijsku obuku, dok bi tokom trećeg meseca, ako vojni rok traje tri meseca, ročnici bili poslati na neku vrstu specijalističke obuke u kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu, protivvazdušnoj odbrani ili mornarici, piše „Novi list“.
Nakon odsluženog vojnog roka, regruti koji su prošli obuku mogli bi da izaberu da li će se vratiti u civilni sektor, nastaviti svoje uobičajene poslove i biti deo vojnog stastava, ili će ostati u Oružanim snagama i tražiti profesionalnu karijeru u njima.
Prema informacijama iz Ministarstva odbrane, obuka regruta odvijaće se u vojnim bazama u Požegi, Sinju i Kninu. Ministarstvo odbrane procenjuje da će u prvoj godini kroz obaveznu obuku proći njih 4000 do 4500 u četiri ili pet poziva, svakih nekoliko meseci.
Trenutno u Hrvatskoj postoji dobrovoljno služenje vojnog roka. Oni koji se prijave imaju pravo na naknadu od 900 evra mesečno. Ministarstvo predviđa da će i oni koji budu obavezno služili vojni rok dobijati naknadu, ali će ona najverovatnije biti nešto manja.
Šta se događa u Srbiji
U Srbiji se godinama u najvišim državnim i vojnim krugovima provlači teza o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka koje je ukinuto 2011. godine, tj. suspendovano na neodređeno vreme.
Inicijativom koju je Generalštab Vojske Srbije uputio predsedniku Srbije i samozvanom „vrhovnom komandantu“ Aleksandru Vučiću, čini se da je aktiviranje obaveznog vojnog roka za srpske mladiće konačno zaista došlo na dnevni red. Pogotov sad, pošto Vučić voli da se nadmeće sa Hrvatima što često zvuči komično pošto je Hrvatska članica NATO-a, Evropske unije, Šengena i Evrozone.
Podnošenje inicijative predsedniku najavio je premijer Miloš Vućević dok je još bio ministar odbrane. Ovu odluku je obrazložio rečima da se ona “pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi”, bez ikakvih konkretnih objašnjenja.
Nemuša obrazloženje Miloša Vučevića
„Vreme“ je ranije pisalo da je Vučević pokušao da objasni da inicijativa za reaktiviranjem obaveznog služenja vojnog roka nije pokrenuta kako bi se Srbija spremala za ratove i sukobe, već da će to biti od koristi za društvo, kao i za pojedince koji će vojni rok služiti.
On je, možda i nehotice, potvrdio da Vojska nema potrebnu infrastrukturu za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka i da će to koštati.
„Nama je potrebno određeno vreme da se infrastruktura pokrene, da kasarne budu pripremljene, da regrutni centri opet rade na tom nivou. Potrebno je da imamo novo regrutovanje rezervnog sastava, bolju popunjenost, obučenost“, rekao je Vučević, najavljujući da će se Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane spremati za implementaciju, ukoliko se donese odluka za reaktiviranjem, i da to mogu da urade u veoma kratkom roku, da „prošire kasarne, centre za obuku“.
Sam Vučić je pre pet-šest godina u obraćanju novinarima bio rekao da se „razmatra“ da li će obaveza služenja vojnog roka ponovo biti na snazi 2020. ili 2021. i da je pitanje da li će trajati tri ili šest meseci, što će zavisiti od procene ministarstava odbrane i finansija, koliko će novca moći da se izdvoji.
Neki „zločesti“ mediji su iz arhive izvukli i Vučićevu rečenicu iz januara 2017, dok je bio premijer, gde on kaže da neće biti vraćanja obaveze služenja vojnog roka: „Izvinjavam se ljudima u Srbiji što moram da kažem nešto što je odgovorno. Prvo, mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku, kakvu imamo, mislim da je dobro da uložimo više u tu armiju. A znate, ti koji govore o tome, treba da ponude i novac.“
Odmah je i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević „apsolutno podržao“ svog partijskog i šefa u Vladi, objašnjavajući poslanicima da bi to državu koštalo oko 600 miliona evra.
Izvor:Euronews