Predsednik Republike koja je izgubila svojstva republike Aleksandar Vučić zvučao je u najnovijem obraćanju naciji malo konfuznije i nepovezanije nego inače. Šarao je, što doduše i inače čini, od „obojene revolucije“, preko povećanja minimalca do večere sa španskim kraljem i Makronom i ličnih ispovesti, ali nekako na preskoke, čas jedno, čas drugo, pa ispočetka, ne onako organizovano, po segmentima na koje su podeljena sva njegova, suštinski uvek ista obraćanja.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je u nekom trenutku smeo da prozbori koju reč, i direktor policije Dragan Vasiljević, koji usta nije otvorio, sedeli su levo i desno od njega kao dekoracija, potpuno beznačajni u senci velikog narodnog vođe.
Deonica Pakovraće-Požega
„Najvažnije je“, počeo je Vučić svoju „tiradu“, „da je Srbija pobedila“. Jer, objasnio je, Srbiju ne možete da pobedite nasiljem i Srbija ne sme i neće da stane.
A odmah zatim je, nakon svega što se 28. juna, na Vidovdanskom protestu, dogodilo u Beogradu, prvo krenuo da zbori o otvaranju deonice Pakovraće-Požega i drugim silnim izgrađenim kilometrima autoputeva, pa o novim prugama, pa je onda na red došla priča o blokaderima-foteljašima koji su uništili zemlju jer nas zbog njih zaobilaze strani investitori.
A gde su autoputevi, tu je i povećanje minimalca i ono – kako građani ima da budu srećni što imaju njega, Vučića, za predsednika jer da smo zato ekonomski tigar.
Prizivao je Vučić i kišu za poljiprivredu, jer samo ako padne, rekao je, bićemo opet u vrhu vrhova Evrope.
On uvažen i njegovi moćni prijatelji
Onda je na red došao i kineski prijatelj Si koga je on, Vučić, zamolio da za proizvodnju Fijata u Srbiji obezbedi sve što je potrebno po normalnim cenama i tako spase fabriku u Kragujevcu. On, Vučić, molio je, kaže, Sija jer su njega, Vučića, molili iz Stelantisa da to učini jer je samo on, Vučić, u stanju da izmoli što je njima potrebno.
Na tom mestu predsednik Srbije je čitao iz njemu upućenog pisma predsednika Kine Si Đinpinga, na srpskom, ne na kineskom. Mnogo je, kaže, zahvalan i prijatelju Siju i kineskom narodu i ide on opet u Kinu jer ga pozivaju.
Onda je dao reč Dačiću uz napomenu, da ima on da nastavi, a ministrar neka kratko kaže šta ima.
Dačićeve cifre
Dačić je zaista bio kratak. Bilo je, veli, na Vidovdanskom protestu 36.000 učesnika.
Remećenja javnog reda i mira počela su oko 21.45 kada su „studenti za to dali zeleno svetlo“. Grupa ljudi napala je tada policiju, pa su usledila prvo upozorenja, a kada su povređeni napadnuti policiajci, onda je policija bila prinuđena da odbije napad i uspostavi red i mir.
Pritom je, tvrdu Dačić, 48 policajaca povređeno, od kojih jedan teže, a deo policijske zaštitne opreme uništen ili oštećen.
Na „neprijavljenom javnom skupu“ policija je privela 77 lica, među kojima jedno maloletno. Zadržano je u pritvoru 38, a protiv 35 podnete su krivične prijeve.
U Urgentnom centru se javilo 22 građana zarad ukazivanja medicinske pomoći zbog telesnih povreda.
Lepo im je rekao
Jedva je Dačić dotle stigao, a Vučić je već pokazivao vidne znake nestrpljenja i dosade.
„Dobro“, upao je kad je šef SPS-a hteo još nešto da prozbori, pa je predsednički nastavio:
„Sedam meseci traje teror ljudi koji su uzeli zakon u svoje ruke, bacili ga pod noge i čine šta im pada na pamet“.
„Imete zeleno svetlo je direktan poziv na građanske sukobe i napad na polciju“, protumačio je predsednik države rečenicu izgovorenu pred kraj studuentskog protesta.
Onda je usledio red pretnji, jer „vreme odgovornosti dolazi“, a on pomilpovanja više da deli neće, ali će da napravi „fer razliku“ između studenata koji ga mrze i onih koji su učestvovali u izazivanju prolivanja srpske krvi za koje milosti biti neće.
A lepo im je rekao da se ne igraju sa državom i lepo im je rekao čak i vreme kada će oni izazvati nasilje – između 20.45 i 21.45 – a promašio je za pola sata samo zato jer su oni sa svojim skupom kasnili toliko.
Glupi su, ocenio je Vučić, ali je zato policija bila divno prisebna i profesionalna.
Biće naravno još mnogo uhapšenih, rekao je Vučić, na tome već radi BIAž
On hrabar i strateg
Usledio je deo o 38.010 vidovdanskih demonstranata i njihovim špijunskim obukama kako da friziraju cifre.
„Znali smo da će da dožive debakl u broju ljudi“, rekao je predsednik, iscrpno ubeđujući gledaoce da je blokaderima opala popularnost i da su zato besni i hoće krvoproliće.
Ali su se namerili na njega, vrhunskog vojnog i polijskog stratega. Napravili smo im zamku u koju su upali, hvalio se Vučić koji je, hrabar kakav je, ležerno za to vreme igrao šah na Andrićevom vencu, a potom uzdignuta čela svratio u komšijski Ćacilend.
Ponovo on uvažen među moćnim strancima
Onako uzgred je Vučić onda zadivljenom narodu rekao da ide na večeru kod španskog kralja i premijera Sančeza, a i do Enamuela (Makrona) će da skokne, samo da završi obraćanje pa da krene naput.
A kad se vrati, a brzo će, onda će da pruža ruku pomirenja onima koji nešto traže od njega, ali sa teroristima pregovora biti neće.
Izjadao se Vučić prvi put da je jedno njegovo dete 15. marta moralo da napusti Beograd zbog pretnji jer je on bio odlučan da ne popusti.
Onda je mrtav hladan ispričao priču o čistoj korupciji, koja je trebalo da bude priča o nezahvalnosti. On je, veli, namestio posao nekome za platu od 5000 evra ko je posle ispao nezahvala jer se usudio da ide na studentske proteste. Zamislite tu nezahvalnost. Nikada više tog nekoga, koga nije ni znao, nego eto, onako, da učini, nije pozvao telefonom.
Sve je to rekao Vučić pa se uputio za Sevilju.
„Huškačke neznalice“ sa N1 i Nove S nisu imale priliku da mu postave pitanje.
