Trinaest godina pošto je Srbija prešla na profesionalnu vojsku, ponovo je pokrenuta inicijativa da se uvede. Inicijativu je pokrenuo Generalštab Vojske Srbije i predlog će biti podnesen predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Odluka je izazvala oprečne reakcije stručne javnosti i predstavnika vlasti
Načelnik Generalštaba (GŠ) Vojske Srbije (VS) general Milan Mojsilović izjavio je da će vojska do kraja meseca dostaviti predsedniku države Aleksandru Vučiću procenu i predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, modela i dinamičkih planova za stvaranje uslova za aktiviranje obaveze.
„GŠ VS razradio je više mogućih modela služenja vojnog roka, s jasno definisanim pozitivnim i negativnim efektima, uz uporednu analizuju po prethodno definisanim kriterijumima, na osnovu čega je prepoznat i izdvojen optimalan model“, rekao je Mojsilović današnjoj „Politici“ povodom Dana VS 23. aprila, ali u intervjuu nije otkrio detalje.
Istakao je da je za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, što nije samo vojno pitanje, neophodan širi društveni konsenzus.
„Priča o obaveznom služenju vojnog roka ne deluje uverljivo“
General-potpukovnik u penziji Petar Radojčić istakao je početkom ove godine za N1 da tema o vraćanju obavezbog vojnog roka nije iznenađujuća.
„Ta stara tema je prisutna deceniju. Zaokuplja pažnju i javnosti i stručne javnosti. Gotovo da nije prošla godina da se nije započela priča o vraćanju vojnog roka“, navodi general-potpukovnik.
Zbog toga,kaže, ni ovaj put priča o obaveznom služenju vojnog roka ne deluje uverljivo.
„Ta inicijativa je ad hok. Nije joj prethodila ozbiljna analiza. Ne postoji studija izvodljivosti, analiza bezbednosnih rizika, analiza stvarnih potreba, analiza mogućnosti da se te potrebe zadovolje“, rekao je on.
Odgovore na mnogo pitanja, navodi, nismo dobili.
„Videli smo od 2014. dok je predsednik bio ministar odbrane i potpredsednik Vlade kontradiktorne izjave – ‘treba imati profesionalnu vojsku’, ‘odziv dobrovoljaca za služenje vojnog roka je više nego dobar’ – i zašto nekog prisiljavati na obavezu ako je odziv dobar? Zbog čega nije završen proces profesionalizacije, to moraju da odgovore. Ako nije bio dobar, imali su više od decenije da nešto promene“, objasnio je Radojičić.
„Politikanstski potez“ i hapšenje Antića
Nakon najava reagovao je i Vojni sindikat, na čijem je čelu bio Novica Antić.
Vojni sindikat Srbije govorio je o „politikantskom potezu“ za koji nema valjanog objašnjenja, jer javnosti nije dat odgovor na ključno pitanje: kako će se i gde obavezni vojni rok sprovoditi.
„Oni su rekli da treba da bude do četiri meseca, ali mi ne znamo da li će ti ljudi služiti u jedinicama vojske ili će ići u centre za obuku kao što je to sada slučaj sa mladićima i devojkama koji služe dobrovoljno“, rekao je tada Antić.
Nedugo zatim, Novica Antić je uhapšen pod optužbom za proneveru, a na mesto predsednika Vojnog sindikata je postavljen Saša Velinov.
Novica Antić je još uvek u pritvoru, a sindikat pod novim vođstvom se nije oglašavao po pitanju uvođenja obaveznog vojnog roka.
Na koga bi se odnosila vojna obaveza?
Na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u 2024. godini navršavaju od 19 do 30 godina života, ali još nije poznato da li bi prvu generaciju vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka činili samo oni koji su tek napunili 19 godina.
„Teško ostvarivo“
Zastavnik prve klase u penziji Goran Drobnjak ocenio je da je obavezno služenje vojnog roka teško ostvarljivo.
„Više se radi o političkoj frazi, jer vojnika prvo treba obući, smestiti, nahraniti, naoružati i na kraju obučiti, a to iziskuje ogromna materijalna sredstva“, istakao je Drobnjak nakon prvih najava o uvođenju obaveznog vojnog roka.
Ocenio je da je, u skladu sa svetskim standardima, bolje baviti se profesionalizacijom vojske, a služenje vojnog roka ostaviti na nivou na kojem je sada, da bude dobrovoljno, rekao je Drobnjak, koji je 1984. godine, kada je počeo da radi, bio najmlađi podoficir u tadašnjoj JNA.
On je obučavao vojnike roda pešadije dugi niz godina, u osnovnoj i dopunskoj obuci, u odnosu na zadatke koje će obavljati, i smatra da je četiri meseca služenja, koliko se predlaže, malo, ali da je, ako obuka traje čitav taj period, moguće dobiti korektnog vojnika, ali nikako potpuno obučenog.
Obuka pešadije je nekad trajala pet meseci i 22 dana, da bi, u skladu sa reformama koje su sprovođene, bila skraćivana za po mesec, i na kraju se došlo na dva meseca, podsetio je Drobnjak, koji je mišljenja da obuka pešadije mora da bude četiri meseca i 22 dana.
Vučević: Nećemo odustati od ove ideje
Na drugoj strani, tadašnji ministar odbrane, a sada mandatar za sastav nove Vlade Srbije Miloš Vučević, početkom 2024. godine je obrazlažući ovaj predlog naglasio da on ne predstavlja poziv za rat, već „razumevanje svih bezbednosnih aspekata geopolitičkih okolnosti, situacije u državi, situacije u regionu i pre svega budućnosti Republike Srbije“.
„Nećemo odustati od ove ideje“, poručio je Vučević i dodao da je cilj jačanje Vojske Srbije.
On je otkrio da je predviđeno da vojni rok traje oko četiri meseca i da bi u svakom slučaju „struka odredila sve detalje kako je najbolje“ ako se usvoji.
A to je, po njemu, neophodno „ako hoćemo da smo ozbiljna država, a ne da zabijamo glavu kao noj i da se pravimo da se ništa ne dešava“.
„Godišnje se oko 1500 mladića i devojaka uvodi u rezervni sastav (sa dobrovoljnog služenja), a 60.000 ljudi više nije u rezervi zbog napunjenih godina i drugog“, rekao je Vučević, podsetivši da je obavezni vojni rok trenutno suspendovan.
Rektor BU Vladan Đokić rekao da je, ukoliko studenti i građani od njega budu tražili neki angažman, spreman da taj angažman prihvati
Prema istraživanjima Demostata, najveću podršku u Srbiji trenutno ima studentska opcija, a njeno povezivanje sa opozicijom moglo bi da donese ključnu političku promenu
Okupljeni na protestu ispred Rektorata pozdravili su Vladana Đokića aplauzom i uzvicima podrške, a režim kritikama i novom kampanjom olajavanja. Kakve su reakcije predstavnika vlasti na govor rektora Univerziteta u Beogradu
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
