Foto:Wikipedia/Ralf1969
Ukoliko bi Srbija ukinula moratorijum na nuklearnu energiju, osnovno pitanje je gde bi, ukoliko do toga dođe, bila izgrađena prva srpska nuklearna elektrana. Iskustva iz neposrednog komšiluka ukazuju da se nuklearke grade na obalama Dunava i Save. U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora
Memorandumom o razvoju nuklearne energije u Srbiji, potpisanim 10. jula 2024. godine, ispravlja se greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država stavila moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević i istakao da niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, i da će ulaganje u tu oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države.
Naglasio je da je reč o mirnodopskoj nuklearnoj energiji i zamolio da se to pitanje ne politizuje i jer da je po tom pitanju angažovana naučna zajednica, te da će pitanje kadrova u toj oblasti biti izazovno i da će na tome će raditi Ministarstvo prosvete, preneo je portal 021.
Predsednik Vlade je ocenio da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštitu životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije, da on veruje da je to „velika šansa za razvoj Srbije“ i poručio predstavnicima pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta koji su potpisali Memorandum da od njih očekuje da se na tome radi transparentno i otvoreno.
Kuda sa nuklerakom
O ukidanju moratorijuma na proizvodnju nuklearne energije u Srbiji je i ranije je bilo reči, a poslednji put je o tome počelo glasnije da se govori nakon nuklearnog samita u Briselu u martu 2024. godine.
Sa samita, koji je okupio lidere država Zapada, nuklearnih sila, ali i nenuklearnih zemalja poput Srbije, u nekoliko vavrata se građanima obraćao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sa njima podelio svoja razmišljanja o nuklearnoj energiji počev sa tim da treba ukinuti važeći moraturijum u nukleranog energiji, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koji je u raznim svojim oblicima na snazi još od 1989. godine.
Odmah sa Vučićevim izjavama u javnosti se pojavilo pitanje o lokaciji nuklearke koja bi eventualno bila sagrađena u Srbiji, odnosno koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor, ali i da li je vlast koja je na čelo Elektroprivrede Srbija postavila obrenovačkog pečenjara Milorada Grčća i uništila EPS kadra da rukovodi izgradnjom i održavanjem nukleranog energetskog postrojenja.
Okruženi nuklearnim reaktorima
U neposrednoj okolini Srbije postoji devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, i oni su svi podignuti na obalama Save i Dunava.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nenuklearnim zemljama u regionu se smatraju Grčka, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i uslovno Hrvatska.
U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora, a prema podacima IAEA, čak i nakon što je Nemačka ugasila svoje reaktore, danas u Evropi ima 168 nuklearnih reaktora čija ukupna instalisana snaga dostiže skoro 150.000 megavata.
Najveći udeo tog nuklearnog kapaciteta nalazi se u Francuskoj, koja ima 56 reaktora, u Rusiji koja ih ima 37, dok je na trećem mestu Ukrajina sa 15 reaktora (od kojih se pet u Zaporožju nalazi u ratnom okruženju).
Značajne nuklearne kapacitete imaju i Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Češka, Slovačka i Belgija, a u Evropskoj unije pola članica ima aktivne reaktore, a pola ih nema.
Gradi se još reaktora
Trenutno se gradi ukupno 10 novih reaktora – u Rusiji četiri, u Ukrajini i Velikoj Britaniji po dva, a u Francuskoj i Slovačkoj po jedan.
U Evropi ukupno 20 država nema komercijalne nuklearne reaktore, niti ih trenutno grade.
Neke od zemalja, kao Italija i Nemačka, imale su znatan nuklearni kapacitet, ali su svoje reaktore ugasile što zbog toga što im je istekao radni vek, ali i zbog političkih odluka.
Izvor: Radio 021/Tanjug
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
