Memorandumom o razvoju nuklearne energije u Srbiji, potpisanim 10. jula 2024. godine, ispravlja se greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država stavila moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević i istakao da niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, i da će ulaganje u tu oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države.
Naglasio je da je reč o mirnodopskoj nuklearnoj energiji i zamolio da se to pitanje ne politizuje i jer da je po tom pitanju angažovana naučna zajednica, te da će pitanje kadrova u toj oblasti biti izazovno i da će na tome će raditi Ministarstvo prosvete, preneo je portal 021.
Predsednik Vlade je ocenio da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštitu životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije, da on veruje da je to „velika šansa za razvoj Srbije“ i poručio predstavnicima pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta koji su potpisali Memorandum da od njih očekuje da se na tome radi transparentno i otvoreno.
Kuda sa nuklerakom
O ukidanju moratorijuma na proizvodnju nuklearne energije u Srbiji je i ranije je bilo reči, a poslednji put je o tome počelo glasnije da se govori nakon nuklearnog samita u Briselu u martu 2024. godine.
Sa samita, koji je okupio lidere država Zapada, nuklearnih sila, ali i nenuklearnih zemalja poput Srbije, u nekoliko vavrata se građanima obraćao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sa njima podelio svoja razmišljanja o nuklearnoj energiji počev sa tim da treba ukinuti važeći moraturijum u nukleranog energiji, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koji je u raznim svojim oblicima na snazi još od 1989. godine.
Odmah sa Vučićevim izjavama u javnosti se pojavilo pitanje o lokaciji nuklearke koja bi eventualno bila sagrađena u Srbiji, odnosno koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor, ali i da li je vlast koja je na čelo Elektroprivrede Srbija postavila obrenovačkog pečenjara Milorada Grčća i uništila EPS kadra da rukovodi izgradnjom i održavanjem nukleranog energetskog postrojenja.
Okruženi nuklearnim reaktorima
U neposrednoj okolini Srbije postoji devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, i oni su svi podignuti na obalama Save i Dunava.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nenuklearnim zemljama u regionu se smatraju Grčka, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i uslovno Hrvatska.
U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora, a prema podacima IAEA, čak i nakon što je Nemačka ugasila svoje reaktore, danas u Evropi ima 168 nuklearnih reaktora čija ukupna instalisana snaga dostiže skoro 150.000 megavata.
Najveći udeo tog nuklearnog kapaciteta nalazi se u Francuskoj, koja ima 56 reaktora, u Rusiji koja ih ima 37, dok je na trećem mestu Ukrajina sa 15 reaktora (od kojih se pet u Zaporožju nalazi u ratnom okruženju).
Značajne nuklearne kapacitete imaju i Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Češka, Slovačka i Belgija, a u Evropskoj unije pola članica ima aktivne reaktore, a pola ih nema.
Gradi se još reaktora
Trenutno se gradi ukupno 10 novih reaktora – u Rusiji četiri, u Ukrajini i Velikoj Britaniji po dva, a u Francuskoj i Slovačkoj po jedan.
U Evropi ukupno 20 država nema komercijalne nuklearne reaktore, niti ih trenutno grade.
Neke od zemalja, kao Italija i Nemačka, imale su znatan nuklearni kapacitet, ali su svoje reaktore ugasile što zbog toga što im je istekao radni vek, ali i zbog političkih odluka.
Izvor: Radio 021/Tanjug
English
Deutsch
Русский
Српски језик