Foto:Wikipedia/Ralf1969
Ukoliko bi Srbija ukinula moratorijum na nuklearnu energiju, osnovno pitanje je gde bi, ukoliko do toga dođe, bila izgrađena prva srpska nuklearna elektrana. Iskustva iz neposrednog komšiluka ukazuju da se nuklearke grade na obalama Dunava i Save. U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora
Memorandumom o razvoju nuklearne energije u Srbiji, potpisanim 10. jula 2024. godine, ispravlja se greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država stavila moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević i istakao da niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, i da će ulaganje u tu oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države.
Naglasio je da je reč o mirnodopskoj nuklearnoj energiji i zamolio da se to pitanje ne politizuje i jer da je po tom pitanju angažovana naučna zajednica, te da će pitanje kadrova u toj oblasti biti izazovno i da će na tome će raditi Ministarstvo prosvete, preneo je portal 021.
Predsednik Vlade je ocenio da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštitu životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije, da on veruje da je to „velika šansa za razvoj Srbije“ i poručio predstavnicima pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta koji su potpisali Memorandum da od njih očekuje da se na tome radi transparentno i otvoreno.
Kuda sa nuklerakom
O ukidanju moratorijuma na proizvodnju nuklearne energije u Srbiji je i ranije je bilo reči, a poslednji put je o tome počelo glasnije da se govori nakon nuklearnog samita u Briselu u martu 2024. godine.
Sa samita, koji je okupio lidere država Zapada, nuklearnih sila, ali i nenuklearnih zemalja poput Srbije, u nekoliko vavrata se građanima obraćao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sa njima podelio svoja razmišljanja o nuklearnoj energiji počev sa tim da treba ukinuti važeći moraturijum u nukleranog energiji, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koji je u raznim svojim oblicima na snazi još od 1989. godine.
Odmah sa Vučićevim izjavama u javnosti se pojavilo pitanje o lokaciji nuklearke koja bi eventualno bila sagrađena u Srbiji, odnosno koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor, ali i da li je vlast koja je na čelo Elektroprivrede Srbija postavila obrenovačkog pečenjara Milorada Grčća i uništila EPS kadra da rukovodi izgradnjom i održavanjem nukleranog energetskog postrojenja.
Okruženi nuklearnim reaktorima
U neposrednoj okolini Srbije postoji devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, i oni su svi podignuti na obalama Save i Dunava.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nenuklearnim zemljama u regionu se smatraju Grčka, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i uslovno Hrvatska.
U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora, a prema podacima IAEA, čak i nakon što je Nemačka ugasila svoje reaktore, danas u Evropi ima 168 nuklearnih reaktora čija ukupna instalisana snaga dostiže skoro 150.000 megavata.
Najveći udeo tog nuklearnog kapaciteta nalazi se u Francuskoj, koja ima 56 reaktora, u Rusiji koja ih ima 37, dok je na trećem mestu Ukrajina sa 15 reaktora (od kojih se pet u Zaporožju nalazi u ratnom okruženju).
Značajne nuklearne kapacitete imaju i Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Češka, Slovačka i Belgija, a u Evropskoj unije pola članica ima aktivne reaktore, a pola ih nema.
Gradi se još reaktora
Trenutno se gradi ukupno 10 novih reaktora – u Rusiji četiri, u Ukrajini i Velikoj Britaniji po dva, a u Francuskoj i Slovačkoj po jedan.
U Evropi ukupno 20 država nema komercijalne nuklearne reaktore, niti ih trenutno grade.
Neke od zemalja, kao Italija i Nemačka, imale su znatan nuklearni kapacitet, ali su svoje reaktore ugasile što zbog toga što im je istekao radni vek, ali i zbog političkih odluka.
Izvor: Radio 021/Tanjug
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
