Foto:Wikipedia/Ralf1969
Ukoliko bi Srbija ukinula moratorijum na nuklearnu energiju, osnovno pitanje je gde bi, ukoliko do toga dođe, bila izgrađena prva srpska nuklearna elektrana. Iskustva iz neposrednog komšiluka ukazuju da se nuklearke grade na obalama Dunava i Save. U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora
Memorandumom o razvoju nuklearne energije u Srbiji, potpisanim 10. jula 2024. godine, ispravlja se greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država stavila moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević i istakao da niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, i da će ulaganje u tu oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države.
Naglasio je da je reč o mirnodopskoj nuklearnoj energiji i zamolio da se to pitanje ne politizuje i jer da je po tom pitanju angažovana naučna zajednica, te da će pitanje kadrova u toj oblasti biti izazovno i da će na tome će raditi Ministarstvo prosvete, preneo je portal 021.
Predsednik Vlade je ocenio da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštitu životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije, da on veruje da je to „velika šansa za razvoj Srbije“ i poručio predstavnicima pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta koji su potpisali Memorandum da od njih očekuje da se na tome radi transparentno i otvoreno.
Kuda sa nuklerakom
O ukidanju moratorijuma na proizvodnju nuklearne energije u Srbiji je i ranije je bilo reči, a poslednji put je o tome počelo glasnije da se govori nakon nuklearnog samita u Briselu u martu 2024. godine.
Sa samita, koji je okupio lidere država Zapada, nuklearnih sila, ali i nenuklearnih zemalja poput Srbije, u nekoliko vavrata se građanima obraćao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sa njima podelio svoja razmišljanja o nuklearnoj energiji počev sa tim da treba ukinuti važeći moraturijum u nukleranog energiji, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koji je u raznim svojim oblicima na snazi još od 1989. godine.
Odmah sa Vučićevim izjavama u javnosti se pojavilo pitanje o lokaciji nuklearke koja bi eventualno bila sagrađena u Srbiji, odnosno koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor, ali i da li je vlast koja je na čelo Elektroprivrede Srbija postavila obrenovačkog pečenjara Milorada Grčća i uništila EPS kadra da rukovodi izgradnjom i održavanjem nukleranog energetskog postrojenja.
Okruženi nuklearnim reaktorima
U neposrednoj okolini Srbije postoji devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, i oni su svi podignuti na obalama Save i Dunava.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nenuklearnim zemljama u regionu se smatraju Grčka, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i uslovno Hrvatska.
U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora, a prema podacima IAEA, čak i nakon što je Nemačka ugasila svoje reaktore, danas u Evropi ima 168 nuklearnih reaktora čija ukupna instalisana snaga dostiže skoro 150.000 megavata.
Najveći udeo tog nuklearnog kapaciteta nalazi se u Francuskoj, koja ima 56 reaktora, u Rusiji koja ih ima 37, dok je na trećem mestu Ukrajina sa 15 reaktora (od kojih se pet u Zaporožju nalazi u ratnom okruženju).
Značajne nuklearne kapacitete imaju i Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Češka, Slovačka i Belgija, a u Evropskoj unije pola članica ima aktivne reaktore, a pola ih nema.
Gradi se još reaktora
Trenutno se gradi ukupno 10 novih reaktora – u Rusiji četiri, u Ukrajini i Velikoj Britaniji po dva, a u Francuskoj i Slovačkoj po jedan.
U Evropi ukupno 20 država nema komercijalne nuklearne reaktore, niti ih trenutno grade.
Neke od zemalja, kao Italija i Nemačka, imale su znatan nuklearni kapacitet, ali su svoje reaktore ugasile što zbog toga što im je istekao radni vek, ali i zbog političkih odluka.
Izvor: Radio 021/Tanjug
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
