Turski tramvaji u Beogradu: Široki i skupi

U maju je u Beograd stigao tek prvi od 25 kupljenih plavih turskih tramvaja marke Bozankaja, a već se naziru problemi. Šine na ulicama naše prestonice previše su uske za ovo vozilo. Zapravo, kako je za eKapiju nezvanično rekao izvor iz GSP-a, Bozankaja je šira u odnosu na druga šinska vozila u Beogradu, a to će u svakodnevnom saobraćaju praviti probleme.

„Širina ovih tramvaja je takva da kada u budućnosti budu nailazili iz suprotnih smerova, neće moći istovremeno da prođu na svim raskrsnicama, već će tramvaj iz jednog smera morati da propusti prvo da prođe onaj iz drugog, pa tek onda da nastavi“, objasnio je izvor eKapije, prenosi Beta.

Ističe da je to propust i previd koji nije smeo da se desi u toku sprovođene nabavke za kupovinu novih tramvaja za potrebe GSP Beograd.

Dodatni problemi

Kako saznaje eKapija, novi tramvaj više i nije toliko nov, jer je već zadobio prva oštećenja. Međutim, razlog nije loše upravljanje vozača zaposlenog u našem gradskom prevozu, nego turskog predstavnika koji učestvuje u testiranju i obuci zaposlenih u GSP-u. Prema rečima izvora ovog portala, prošlog vikenda na novom tramvaju oštećeni su migavac i spoljna kamera.

U međuvremenu se pojavio novi problem, utvrđeno je da je tokom poslednje rekonstrukcije raskrsnice u Nemanjinoj, na uglu sa Resavskom, razmak između šina sužen. Tako će na ovom delu tramvajske trase šine biti preuske za ionako preširoku Bozankaju.

Saobraćajni inženjer i predsednik sindikata Centar GSP Beograd Ivan Banković za eKapiju je rekao da postoji nekoliko spornih stvari u vezi sa novim tramvajem, a jedna od ključnih jeste njegova širina.

„Novi turski tramvaj je širi nego bilo koji drugi. Da budem precizan, širina CAF tramvaja je 2,2 metra, Divag tramvaja iz švajcarske donacije 2,3 metra, a novopristigli tramvaj je širine 2,4 metra. U startu mogu da vam kažem da je pored raskrsnice Nemanjine i Savskog trga problem i raskrsnica Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice, a mogući problemi će biti i na još nekim deonicama“, upozorio je Banković.

Kako je pojasnio, to znači da će na većim krivinama i raskrsnicama biti veliki izazov, posebno zbog, kako je naveo, geometrije zaobljenog kraja modula, ukoliko se infrastruktura ne prilagodi novim vozilima, što bi podrazumevalo tehničke korekcije na postojećoj infrastrukturi.

Preskupa nabavka i sporni tender

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), potvrdio je za „Vreme“ nesrazmernost novih tramvaja i beogradskih ulica.

„Apsolutno je tačno da je turski tramvaj Bozonkaja širi od svih postojećih tramvaja u Beogradu i da nije idealan za naš grad. Širina tramvaja je bila navedena u tenderu (2.4m), zato što je tender bio crtan za Bozankaju, pa su tehničke specifikacije bukvalno prepisane iz njihovog kataloga“, objašnjava sagovornik.

Kako kaže, „CLS je mesecima unapred upozoravao da je tender fingiran i da se unapred zna da će Turci pobediti, ali očigledno kod nadležnih organa nije bilo dovoljno svesti da se ovo istraži.“

Ističe i da ih za to što su objavili niko nije demantovao.

„Ispostavilo se na tenderu da je Bozankaja bila jedini ponuđač, iako je Simens postavljao neka pitanja“, navodi Jovanović.

CLS je ranije ukazivao i na previsoku cenu novih turskih tramvaja. Sada je Jovanović za „Vreme“ potvrdio rezultate koje su sproveli.

„Za budžet koji je potrošen u Beogradu za nabavku prvih 25 novih tramvaja, koji počinju da stižu, mogli smo dobiti čak 10 tramvaja više, pokazuje analiza Centra za lokalnu samoupravu. Grad Beograd je dolazećih 25 novih tramvaja turske marke Bozankaja platio 67.3 miliona evra, odnosno 2.7 miliona evra po komadu, i to bez PDV-a. U isto vreme, rumunski Temišvar je platio 17 sličnih tramvaja iste marke 33 miliona evra, odnosno 1.9 miliona evra po komadu.“

Modernizacija zastarelim modelom

Jovanović za „Vreme“ objašnjava da turski tramvaj Bozankaja osim Rumunije nije zastupljen nigde više u Evropi, pa je bilo teško proceniti za koliko je cena previsoka. Zato su uradili analizu nabavke sličnog, nešto superiornijeg modela tramvaja za Temišvar od prošle godine. Za njega se ispostavilo da je Rumune koštao manje nego nas ovaj model koji smo mi nabavili.

Na pitanje zašto smo u želji da modernizujemo gradski prevoz odabrali model koji se više ne koristi nigde sem u Rumuniji, odgovara da je „u pitanju klasična korupcija“, što je glavni problem, a neodgovarajuća širina novog tramvaja samo je dodatna okolnost.

„Kada dogovarate korupciju van predviđenih zakonskih mehanizama koji omogućavaju svima da se ravnopravno takmiče na nekom javnom poslu, nije važno kakve su tehničke karakteristike, pa ni cena. Bitno je samo da napravite što veću marginu za korupciju. Gradske vlasti i kabinet gradonačelnika su se dogovorili ’ispod žita’ sa turskim proizvođačem“, kaže sagovornik.

Skupi široki tramvaji nose skupo održavanje

Jovanović za „Vreme“ objašnjava da uprkos većoj širini tramvaja oni i dalje mogu da se koriste, ali potvrđuje pretpostavke da će biti izazovno.

„Ne znači da su tramvaju neupotrebljivi. To samo znači veće troškove GSP-a za održavanje, jer treba da održavaju nekoliko tipova tramvaja. Potencijalno znači i da, ukoliko se na nekim tačkama sretnu dve Bozenkaje, može da dođe do kontakta,“ ističe direktor CLS-a.

Na pitanje možemo li da vratimo nabavljena vozila, kaže da bi trebalo. Ipak, male su šanse za to.

„Neka odgovorna gradska vlast vratila bi te tramvaje, ali ne i naša, zato što su uzeli provizije. A i mi smo te karakteristike naveli u tenderu“, zaključuje sagovornik.