Foto: NSEPK
Od večeras Novi Sad će biti Evropska prestonica kulture. Svečanost se simbolički otvara predstava Zeniteum :: 2022 koja je najavljena kao najsloženiji produkcioni umetnički projekat koji se poslednjih godina realizuje u Srbiji i kao sekularni obred sa odabranim sadržajima najviše duhovne vrednosti Srbije
„Danas Novi Sad startuje kao Evropska prestonica kulture (EPK). Mislim da ćemo na najbolji način prezentovati ne samo grad nego celu našu državu i sve ono što jeste naša kulturna baština. Danas nas čeka zvanična ceremonija koja najavljuje šta nas sve čeka u 2022. godini. Dolazi i premijerka Ana Brnabić“, najavio je jutros gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
Ceremonija je zakazana za 20:22 kako bi se i simbolično označio da od večeras počinje posebna godina za Novi Sad, ona koja bi trebalo da ga izdvoji od ostalih evropskih prestonica i posle koje bi kulturni život, i život grada uopšte, trebalo da bude bolji nego do sad.
Simboličan je i naslov programa ceremonije – Doček 7530, a označava otvorenost tog grada, spajajući umetnost i nauku, dva pisma, srpsku i internacionalnu novu godinu, i dva računanja vremena. Večeras ga otvara predstava Zeniteum :: 22 slovenačkog reditelja Dragana Živadinova na jednom od glavnih gradskih bulevara ispred Banovine.
Predstava Zeniteum :: 2022 najavljena je kao najsloženiji produkcioni umetnički projekat koji se poslednjih godina realizuje u Srbiji, a organizator je najavljuje kao sekularni obred sa odabranim sadržajima najviše duhovne vrednosti Srbije. Posvećena je matematičarki Milevi Marić Ajnštajn i matematičaru Milutinu Milankoviću, koje će glumiti Anita Mančić i Boris Isaković. Treći, estetski protagonista, biće Ljubomir Micić sa njegovom idejom modernizacije Balkana i svoja 43 broja časopisa „Zenit“.
Večeras će biti održana i nesvakidašnja izložba Vreme i vaseljena, i nekoliko koncerata na različitim lokacijama.
Koncert Bilje Krstić i „Bistrik orkestra“ odložen je zbog bolesti, a vrlo je moguće da će do kraja godine biti odloženo još 60 odsto koncerata zbog epidemioloških mera zaštite od zaražavanja. Večerašnja publika će morati da ima zeleni sertifikat, maske i biće na snazi obavezno rastojanje. Organizatori ocenjuju da će tokom trajanja programa EPK, kroz Novi Sad proći više od 4000 umetnika.
Prema prvobitnoj ideji, Novi Sad je ovu titulu trebalo da preuzme još 2021. godine, ali je širenje zarazne bolesti Covid -19 odložilo program za ovu godinu.
Ideja o Evropskoj prestonici kulture definisana je 1985. godine. Njeni autori Melina Merkuri i Žak Lang, koji su tada bili na čelu ministarstava kulture Grčke i Francuske, predložili su da se jednom godišnje bira Evropska prestonica kulture kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, ojačale kulturne veze među Evropljanima, spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumevanje i osećaj evropejstva. Iste godine projekat je pokrenut rezolucijom EU ministara kultura.
Osim Novog Sada, ove godine titulu EPK imaju i Kaunasom u Litvaniji i Ešom u Luksemburgu.
Mnoge prestonice kulture iskoristile su priliku da u toku i nakon projekta razviju kulturnu infrastrukturu, omoguće širi pristup kulturi, unaprede imidž grada, razviju turističku privredu i ojačaju kulturne i kreativne industrije. Od Novog Sada se očekuje da im se priključi.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
