Vladimir Orlić dobio je zeleno svetlo Saveta za nacionalnu bezbednost da postane šef Bezbednosno-informativne agencije. Ništa drugo osim zelenog svetla nije se ni očekivalo.
Tako će BIA ostati u rukama Srpske napredne stranke. Njen novi oberšef imaće priliku da se na još jednom mestu dokaže kao pouzdani univerzalni vojnik partije.
Orlić (41) i dalje se broji u mlađu gardu naprednjaka iako je njegov put bio bitno drukčiji od „mladih lidera“ sa naprednjačke akademije.
Jedan je od retkih u partijskom establišmentu koji ima pravu diplomu najcenjenijeg fakulteta u Srbiji, elektrotehničkog, kao i doktorat pa čak i nešto radnog staža.
U SNS je ušao na samom početku, 2008. godine, za razliku od radikala koji su se premišljali – poput Aleksandra Martinovića, ili preletača iz drugih partija poput Milenka Jovanova.
Zato je u trilingu dugogodišnjih udarnih igli SNS-a iz poslaničkih klupa – Orlić, Martinović, Jovanov – ovaj čovek visokih zalizaka i dubokog, monotonog glasa, možda i najveća uzdanica Aleksandra Vučića.
O Orliću se ne zna da je deo bilo kakvih struja i klanova u SNS-u i deluje da je u pitanju kadar sa kojim Vučić ne može da pogreši kad mu u ruke daje moćnu obaveštajnu aparaturu.
Ziheraški izbor
Staza je tu već utabana otkako je 2017. na čelo BIA postavljen stranački kolega Bratislav Gašić, kruševački baron kojem se spočitavaju i veze sa plantažom marihuane Jovanjica.
Usledio je fanatični i neuračunljivi Aleksandar Vulin koji je pak podneo ostavku kad se našao na udaru američkih sankcija.
Orlić je u odnosu na prethodnog šefa gotovo ziheraški izbor. Istina, ni on nije bez bagaža pošto ga prati priča da je bio nezakonito angažovan kao predavač Više medicinske škole u Ćupriji, pribavljajući sebi tako dodatne apanaže. Orlić je lagao da nije angažovan u školi, ali su dokumenti pokazali da jeste.
Laganje nije strano Vladimiru Orliću koji je zanat brusio u naprednjačkom odboru na Čukarici, te je više puta biran za beogradskog odbornika i narodnog poslanika.
Kruna njegove dosadašnje političke karijere bilo je mesto predsednika Narodne skupštine (od 2022.) gde se zadržao nešto više od godinu dana.
Sa uzvišenog mesta u parlamentu, Orlić je usavršio tehniku nadmenog cinizma kojom je ponižavao opoziciju, oduzimao reč kako mu se prohte i sticao dodatne poene kod Aleksandra Vučića.
Uopšte, zapanjujući su pokušaji Orlića da imitira nastup šefa države, slično kao ovaj menja teze, pravi stanke u govoru, prekida sagovornike.
Često mu je dopadala uloga da bude „flaster“ za sagovornike u retkim debatnim emisijama na javnom servisu. Dokazivao je da je u stanju da i po punih sat vremena nikome ne da da dođe do reči.
Poredi opoziciju sa nacistima
Opoziciju rutinski poredi sa Hitlerom i Gebelsom, zove „ološem“ i „bagrom“. U njegovom nastupu je, kao i u Vučićevom, istina fakultativna stvar koja se koristi samo ako služi propagandnoj svrsi. Ako ne služi, onda se okreće naglavačke.
„Danas su izgleda rešili da pređu na dela i ne samo demolirali, kao razularena banda, različite prostorije i u Beogradu i u Novom Sadu i na drugim mestima, nego su napali i ljude“, rekao je na dan junskih izbora za Alo.
Pričao je izmišljotine o „razbijenim glavama“, nekim „ogrebanim devojkama“. Srbija ne sme nikada da ponovo padne u „njihove zlokobne kandže“, upozorio je Orlić, jer bi em „sve temeljno opljačkali i uništili“ i „sistemom prekog suda fizički uništavali druge ljude“ koji im nisu po meri.
Sve u svemu, Orlić je foto-robot idealnog naprednjaka, onako kako ga zamišlja Vučić. Ne zna se da se obogatio, ume da govori pogano i britko, uporan je i nadasve odan.
BIA je tako, iz ugla šefa države, pala u najbolje moguće ruke. Ta agencija ionako se odavno manje bavi svojim izvornim poslom, a više vezama sa organizovanim kriminalom, špijuniranjem „domaćih neprijatelja“ i potkazivanjem.
Sva je prilika da će Orlić i tu zablistati.
