Foto: Marija Janković
Odbor za ratne veterane hrvatskog Sabora je uz podršku Ministarstva branitelja doneo zaključak u kojem se podržava da se na zagrebačkom groblju Mirogoj uredi i obnovi vojno groblje "hrvatskim vojnicima" iz perioda 1941-1945. Negde u isto vreme je u Austriji pokrenuta inicijativa da se od 2022. godine zabrani održavanje komemoracije u Blajburgu
Pre 75 godina, dolaskom komunističke vlasti, na Mirogoju je uništeno oko 50 grobova pripadnika vojska zloglasne NDH čije su formacije pobile ogroman broj Srba, Jevereja, Roma i hrvatskih antifašista. Od gradske uprave Zagreba sada se traži obnova njihovih grobova, a različita udruženja pozivaju se na pravo na dostojanstven pokop i obeležavanje groba.
Pokojni grdonačelnik Zagreba Milan Bandić obećao je da će Grad finansijski podržati taj projekat renoviranju Mirogoja. Nova levo-zelena koalicija „Možemo“ koja vodi Zagreb za ovu stavku kaže da joj u budžetu za 2022 mesta nema.
U saborskom odboru jedina koja je glasala protiv bila je poslanica levo orijentisane Radničke fronte Katarina Peović. Tako je na njen predlog iz zaključka sklonjen izraz „hrvatska vojska“, kojim bi se ustaše pretvorile u vojnu formaciju koja nije bila kolaboracionistička.
Udruženje Hrvatski domobrani podiglo je spomenik koji na ovom groblju nesmetano stoji već skoro devet godina. Na njemu samo piše „U slavu za dugo sećanje na pripadnike hrvatske vojske“. Ni reči o NDH i ulozi ustaša i Hrvatskog domobranstva u njoj. Samo nekoliko stotina metara pored nalazi se spomenik nemačkim vojnicima sa porukom „Mrtvi ovog groblja opominju na mir“.
Iz Saveza antifašista (SABA) upozoravaju da je ovo još jedan pokušaj istorijskog revizionizma, kojim se žele rehabilitovati kvislinške snage i Nezavisna država Hrvatska (NDH).
Iako odluka o renoviranju grobova vojnika NDH nije konačna, u srpskim medijima ova vest je odjeknula uz naslove „Sramota u Zagrebu: Obnavlja se ustaško groblje“.
S.P./Novosti/Al Džazira
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
