Foto: Vreme
I sada, kad im kritika uopšte nije preterano sklona, RHCP drže do svojih unutrašnjih moralnih i emotivnih načela, više nego do ičeg drugog. To je odraslo na ulici i nikad neće biti uterano u salonske propise, šta god vam pričali kritičarčići iz pomodnih rok glasila
Nekako se dogodilo da je postalo uobičajeno reći kako su Red Hot Chili Peppers – od seksi glasnogovornika divlje generacije do pasa obnaženih momaka sa Zapadne obale – u međuvremenu postali izlizani amblemi visokoprofilisanog rokenrol salona. Metamorfoza poput ove objašnjavala se očekivanim ishodom izbora jednog od dva puta, što je onomad stavljen kao ponuda pred najuspešnije alternativne bendove s kraja 20. veka. Pardon, tri. Jedan je bio prezrivo odbijanje pružene ruke profitabilnog diskografskog biznisa i opstajanje na marginama zauvek (vidi: Mark Lanegan, Fugazi, Pavement). Drugi je garantovao uspon do vrha na krilima prihvatanja te šeme, odnosno pobedonosni hod po stazi slave, utabane debelim svežnjevima novčanica onih tipova koji nikada neće dopustiti da izgube (čitaj: mejdžor kompanije). Treći je bio put Kurta Kobejna i njegove Nirvane…
RHCP, na žalost mnogih, ipak nisu odlučili da ostanu ‘ispod mosta’ i pridruže se visokomoralnim kolegama džankijima i beskućnicima, sa adresom stanovanja u nekom prljavom skvotu, i to u najboljem slučaju. Nisu se ni samouništili, mada je nekima to izgledalo kao sasvim izgledan scenario. Zlatni frajeri 1980-ih, što su spojili fank sa metalom, repom i rok psihodelijom iz podzemlja velegrada, svojevremeno su punom snagom hrupili na top liste svojim razotkrivanjem lepota sirove stvarnosti, u kojoj je čovek čoveku zaista vuk, ali gde autsajder jedini i ima neku šansu da spozna i doživi istinsku ljubav, a samim tim i zadovoljstvo života.
Od davnih početaka 1983, RHCP okrenuli su kreativno i personalno mnoge krugove i kružiće, e da bi svojim novim albumom Unlimited Love konačno rešili da iznova rekonstruišu celu stvar, kao i one prvobitne sebe u njoj.
Njihov konačni trijumf jeste u tome što su ostali isti, evo do današnjih dana.
Pročitajte ceo tekst Zorice Kojić u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti i građanski zborovi nastavljaju blokade. Policija je rano jutros ponovo uhapsila više ljudi koji su blokirali saobraćajnice. Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... počele su da niču u nedelju uveče zbog hapšenje više desetina lica tokom Vidovdanskog protesta
Tužilaštvo ima ključnu i nezamenjivu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja, saopštio je YUCOM
Imaju li Žandarmerija, Interventna jedinica Policije i Policijska brigada uopšte dovoljno ljudi da izađu na kraj sa masovnim blokadama u isto vreme na više lokacija u više gradova
Roditelji učenika Pete beogradske gimnazije ističu da neodržavanje nastave nije isto što i smanjena prisutnost učenika
Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
