Foto: Momir Turudić
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
Na poslednjoj sednici Vlade Republike Srbije prošlog četvrtka usvojena je Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2022. do 2030. godine. To je, verzija Strategije za period od 2016. do 2025. godine, revidirana i zasnovana na međunarodnim aktima i nacionalnim propisima.
U saopštenju nakon sednice Vlade piše da je opšti cilj nove verzije Strategije „unapređenje kvaliteta života pripadnika romske nacionalne manjine u Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva“.
Jedan od osnivača pokreta Opre Roma Srbija Stevica Nikolić kaže da je na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „pažljivo pročitao“ Strategiju, kao i tekst o rezultatima prethodne verzije.
„Zvanični podaci i podaci civilnog sektora se najčešće ekstremno razlikuju“ , kaže Nikolić i dodaje da je Strategija puna opštosti i „bez indikatora uspešnosti, znači bez broja koji treba postići. To nikako nije okvir u kome ju je trebalo usvojiti.“
Smatra da bi Strategija bila delotvorna ako bi iz nje proistekli Akcioni planovi koji određuju strateške ciljeve, ali „nije optimista“.
Nikolić napominje da je usvajanju ovakvog dokumenta „trebalo da prethodi društveni konsenzus“, a da Pokret Opre Roma ni na koji način nije učestvovao u realizaciji Strategije.“ Ali, dodaje, „svakako jeste dobro što postoji politička volja da se poboljšaju uslovi života romske manjine u Srbiji.“
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate propisane lekove ili testiranje na Covid-19.
Nikolić navodi da u 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju, što znači da je onemogućena čak i osnovna preventivna mera – pranje ruku. „Romi su u većem riziku da se zaraze i umru od posledica virusa od bilo koje druge grupe“, kaže Nikolić.
Plansko nastojanje države da osnaži i poboljša uslove života Roma i Romkinja traje od 2009. godine kada je doneta prva Strategija. Dosadašnji efekti se, prema Nikoliću, svode na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija, što je obeshrabrujuće, pogotovo za više od 1000 visokoobrazovanih Roma i Romkinja koliko ih, prema podacima Fonda za obrazovanje Roma, ima u Srbiji.
Tim povodom Nikolić navodi da je taj Fond stipendirao 1000 srednjoškolaca od 10.000 koliko ih je u Srbiji.
Jedini pomak vidi u primeni Zakona o zaštiti nacionalnih manjina po kome je učešće Roma u javnoj administraciji bilo proporcionalno njihovom broju u ukupnom broju stanovništva. „Prema poslednjem popisu bilo nas je 148.000, što znači da bi dva odsto Roma trebalo da bude zastupljeno u javnoj upravi. Do sada smo ispunili nešto više od 0,1 odsto, a to je korak ka pravednijem društvu.“
Povodom pravednijeg društva treba pomenuti da je poslednjih dana decembra Regulaciono telo za elektronske medije (REM) kao neosnovane odbilo prijave pokreta Opre Roma protiv Happy TV i Prve TV zbog diskriminacije: u emisiji „Posle ručka“ na Happy-ju je rečeno da Romi imaju izmenjen DNK što ih štiti od korone, a u emisiji „150 minuta“ Prve TV da je romska zajednica pod uticajem islamskih ekstremista.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u obe prijave prepoznala diskriminaciju. Jedan od ciljeva nove verzije Strategije je, kao što je već navedeno, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Simonida Rajčević obolela je od progresivnog oblika multiple skleroze
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Poslanici opozicije u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i gradski odbornici, ponovo su došli, treće jutro zaredom, ispred glavnog ulaza zgrade Višeg suda u Novom Sadu. Posle početnog guranja i koškanja, situacija se smirila. Miran Pogačar poručuje za „Vreme" da će se blokade suda nastaviti uprkos činjenici da je uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
