Foto: Momir Turudić
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
Na poslednjoj sednici Vlade Republike Srbije prošlog četvrtka usvojena je Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2022. do 2030. godine. To je, verzija Strategije za period od 2016. do 2025. godine, revidirana i zasnovana na međunarodnim aktima i nacionalnim propisima.
U saopštenju nakon sednice Vlade piše da je opšti cilj nove verzije Strategije „unapređenje kvaliteta života pripadnika romske nacionalne manjine u Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva“.
Jedan od osnivača pokreta Opre Roma Srbija Stevica Nikolić kaže da je na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „pažljivo pročitao“ Strategiju, kao i tekst o rezultatima prethodne verzije.
„Zvanični podaci i podaci civilnog sektora se najčešće ekstremno razlikuju“ , kaže Nikolić i dodaje da je Strategija puna opštosti i „bez indikatora uspešnosti, znači bez broja koji treba postići. To nikako nije okvir u kome ju je trebalo usvojiti.“
Smatra da bi Strategija bila delotvorna ako bi iz nje proistekli Akcioni planovi koji određuju strateške ciljeve, ali „nije optimista“.
Nikolić napominje da je usvajanju ovakvog dokumenta „trebalo da prethodi društveni konsenzus“, a da Pokret Opre Roma ni na koji način nije učestvovao u realizaciji Strategije.“ Ali, dodaje, „svakako jeste dobro što postoji politička volja da se poboljšaju uslovi života romske manjine u Srbiji.“
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate propisane lekove ili testiranje na Covid-19.
Nikolić navodi da u 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju, što znači da je onemogućena čak i osnovna preventivna mera – pranje ruku. „Romi su u većem riziku da se zaraze i umru od posledica virusa od bilo koje druge grupe“, kaže Nikolić.
Plansko nastojanje države da osnaži i poboljša uslove života Roma i Romkinja traje od 2009. godine kada je doneta prva Strategija. Dosadašnji efekti se, prema Nikoliću, svode na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija, što je obeshrabrujuće, pogotovo za više od 1000 visokoobrazovanih Roma i Romkinja koliko ih, prema podacima Fonda za obrazovanje Roma, ima u Srbiji.
Tim povodom Nikolić navodi da je taj Fond stipendirao 1000 srednjoškolaca od 10.000 koliko ih je u Srbiji.
Jedini pomak vidi u primeni Zakona o zaštiti nacionalnih manjina po kome je učešće Roma u javnoj administraciji bilo proporcionalno njihovom broju u ukupnom broju stanovništva. „Prema poslednjem popisu bilo nas je 148.000, što znači da bi dva odsto Roma trebalo da bude zastupljeno u javnoj upravi. Do sada smo ispunili nešto više od 0,1 odsto, a to je korak ka pravednijem društvu.“
Povodom pravednijeg društva treba pomenuti da je poslednjih dana decembra Regulaciono telo za elektronske medije (REM) kao neosnovane odbilo prijave pokreta Opre Roma protiv Happy TV i Prve TV zbog diskriminacije: u emisiji „Posle ručka“ na Happy-ju je rečeno da Romi imaju izmenjen DNK što ih štiti od korone, a u emisiji „150 minuta“ Prve TV da je romska zajednica pod uticajem islamskih ekstremista.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u obe prijave prepoznala diskriminaciju. Jedan od ciljeva nove verzije Strategije je, kao što je već navedeno, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
