Na sednici Skupštine grada u utorak, usvojena su nova pravila za 14 kulturnih manifestacija od značaja za Beograd. Zahvaljujući njima, vlast ima mogućnost da utiče na umetničku i programsku koncepciju tih ustanova. Evo o čemu je reč.
Prema navodima Sekretarijata za kulturu, potreba za novim pravilima nastala je zbog gradske odluke od pre dve godine da manifestacije kulture značajne za grad mogu da dobiju selektora.
U utorak je izglasano da selektora bira Skupština grada iz “reda afirmisanih ličnosti u oblasti kulture” na period od dve godine. Selektor priprema i predlaže odboru manifestacije deo programa i obavlja druge poslove u vezi sa utvrđivanjem tog programskog dela.
I umetničkog direktora i selektora Skupština grada imenuje iz reda “afirmisanih ličnosti iz oblasti kulture”. I umetnički direktor i selektor imaju pravo na nadoknadu za rad, čiju visinu utvrđuje gradonačelnik (!) Beograda, i to svake godine.
Izglasano je i da svaka manifestacija ima odbor koji ima predsednika, i to predstavnika Grada Beograda. Ni za predsednika ni za ostale članove tih odbora nije precizirano da su to ličnosti iz sfere kulture.
Kako će to da izgleda u praksi, vidi se na primeru Bitef festivala.
Skupština grada je imenovala umetničkog direktora i Odbor Bitef festivala. Nikita Milivojević je umetnički direktor, a predsednica Odbora festivala je Nataša Mihailović Vacic, gradska sekretarka za kulturu. Ostali članovi su Olja Miloševič, Miloš Latinović, Nebojša Jakovljević i Ana Ilić.
Odbor Bitef festivala, kao i svih drugih manifestacija značajnih za Beograd, između ostalog utvrđuje program i iznos sredstava potrebnih za realizaciju tog programa, određuje mesto, vreme i dužinu trajanja manifestacije.
Selektor Bitef festivala, kao ni ostalih značajnih manifestacija, još uvek nije izabran.
Ponovićemo: u skupštinskoj odluci piše da manifestacije kulture značajne za grad mogu da dobiju selektora. To zavisi od Odbora festivala na čijem čelu je, ponovićemo, predstavnik Skupštine grada. Tako Odbor, recimo Bitef festivala, može da proceni da je pored umetničkog direktora potreban i selektor, neka ličnost afirmisana u kulturi, koja će realizovati program sa kojim će se Odbor složiti.
Miloš Latinović, direktor Bitefa i član Odbora festivala, kaže da je i do sada, pre ove odluke, „pravno-formalno postojao samo umetnički direktor koji je radio i posao selektora“, i ocenjuje da je „dobro razdvojiti te dve funkcije“.
„Bilo bi najbolje da umetnički direktor, koji osmišljava koncept i široko i dugoročno sagledava fizionomiju festivala, ima mandat četiri godine, a selektor, koji bira predstave po konceptu umetničkog direktora, na dve.“
Njihova saradnja bi, podrazumeva se, kaže Miloš Latinović, „morala da bude usaglašena i oslobođena bilo kakvih drugih interesa osim umetničkih“, ali ne odbacuje i drugu mogućnost.
„Ko će biti eventualni selektor, zavisi isključivo od Skupštine grada“, kaže Latinović.
Kaže da je priprema 57. Bitefa nastavljena tamo gde je prekinuta nedavnom odlukom Ivana Medenice da napusti festival.
„Rok jeste kratak, ali Nikita Milivojević će izabrati najbolje predstave od onih koje možemo da dobijemo“, najavljuje Latinović.
Latinović kaže da među njima nisu predstave koje je predložio Mihail Švidkoj, savetnik za kulturu ruskog predsednika Putina, prilikom posete Bitefu. „Na tom sastanku on nije ni ponudio niti smo mi dogovorili neku rusku predstavu. Pominjali smo Čehov festival, ali o konkretnim predstavama nismo razgovarali.“
Objašnjava da izbor od mogućih predstava „ne znači da ćemo sve predstave koje možemo da nabavimo proglasiti najboljim, već ćemo od njih izabrati recimo pet, ili onoliko koliko zaslužuju da dođu u Beograd, bez obzira što bi to podrazumevalo kraće trajanje festivala. Nikita Milivojević ima svoju selekciju, a mi smo tu da mu pomognemo“, kaže Miloš Latinović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com