Srpska energetika je u teškoj poziciji, jer je sistem decenijama zanemarivan po pitanju investicija, a što se tiče bezbednosti, sa devirsifikacijom snabdevanja krenulo se tek nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. U trenutku kada je Evropa uvela sankcije Rusiji, Srbija je ostala jedina država u kojoj je celokupan naftni sistem u rukama Gasproma, kom su Sjedinjene Države u januaru uvele sankcije, pišu Aleksandra Nenadović i Aleksandar Milošević u Novoj ekonomiji.
Vlasti u Srbiji su zatražile odlaganje početka njihove primene, međutim, prema izvorima Nove ekonomije, koji detaljno poznaju situaciju u NIS-u, sigurnost snabdevanja će u narednim danima biti pod velikim znakom pitanja.
Kako saznaje Nova ekonomija, banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom. Ovakva odluka će imati dramatične posledice po NIS, ali to nije kraj problemima ni za NIS ni za građane, pišu u tekstu za Novu ekonomiju Aleksandra Nenadović i Aleksandar Milošević.
„Firma prestaje da postoji kada joj ugase račune. Sve i da neko hoće da krši sankcije, nema kako da uplati novac NIS-u. Vlada Srbije zaista ne sme da se igra sa tim jer i sama može da dođe pod udar sankcija“, kaže sagovornik Nove ekonomije i dodaje da ono što se predlagalo kao rešenje, da posrednici kupuju naftu i preprodaju NIS-u, nije ostvarivo jer bi i oni došli pod udar sankcija.
I drugi izvor Nove ekonomije potvrđuje da će banke prestati da sarađuju sa NIS-om, osim možda Poštanske štedionice koja je u vlasništvu države. Sem toga, još jedna banka za sada planira da nastavi da servisira NIS sve do 27. februara, nadajući se političkom dogovoru u poslednjem trenutku.
Posledica zatvaranja NIS-ovih računa u bankama je, prema rečima osobe upućene u naftne sankcije, da će ubrzo potom sa radom prestati i NIS-ove benzinske stanice, piše Nova ekonomija.
Ukoliko neka banka još bude držala račun kompanije otvoren, to bi za nekoliko dana moglo da produži njihov rad. Kompanija je, po izvorima sa kojima je Nova ekonomija razgovarala, razmatrala mogućnost da nastavi da radi primajući samo gotovinu na pumpama, u slučaju da joj bude onemogućen prihvat kartica, ali je zaključeno da bi takav način rada u praksi bio neizvodljiv i da bi kompanija u svakom slučaju imala problem sa svim ostalim plaćanjima koja se moraju izvršiti u okviru bankarskog sistema.
Ali, iako gorivo možda neće moći da se toči na pumpama koje su u vlasništvu NIS-a, sve ostale benzinske stanice će nastaviti normalan rad u Srbiji, kao što su OMV, MOL, Shell i druge. Iz MOL-a su za RTS potvrdili da su spremni da udvostruče isporuke goriva Srbiji i da sa mađarskim i srpskim vlastima rade na pojednostavljivanju procedura za njegov transport. Osim toga, i Srbija ima rezerve nafte i goriva dovoljne za dva meseca, a uz to i sam NIS ima svoje rezerve. Međutim, pitanje je načina dopreme ovog goriva potrošačima u slučaju da NIS-ove pumpe budu zatvorene.
Prema podacima NIS-a, ta kompanija na tržištu Balkana upravlja mrežom od preko 400 benzinskih stanica u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend Gazprom. Prema podacima Ministarstva spoljne i untrašnje trgovine Srbije iz maja prošle godine u Srbiji ima 1.529 benzinskih stanica, od toga NIS vodi 324, a više od sto imaju Lukoil i Knez petrol.
Međutim, NIS drži oko 80 odsto srpskog tržišta naftnih derivata, a gledano samo u maloprodaji nešto manje od pola, zbog čega nema sumnje da bi prestanak rada ove kompanije izazvao jak poremećaj na tržištu goriva.
Višedecenijska upozorenja energetskih stručnjaka da snabdevanje energentima mora da bude raspoređeno na različite države i oblike u Srbiji nisu urodila plodom. Tek poslednje dve godine povećana su ulaganja u energetku, tako da je država u geopolitičkom prestrojavanju izgubila trku za bezbednosno otpornim energetskim sistemom. Kao i mnogo puta pre toga, ulaganja su otišla uglavnom u EXPO, stadione, puteve, naoružanje. Sa energetskim sistemom se ponovo kasno bavimo i to pod pritiskom sankcija.
JANAF i snabdevanje
Iz JANAF-a, hrvatskog naftovoda kojim se NIS snabdeva svom svojom naftom iz uvoza, za Novu Ekonomiju kažu da se i dalje nadaju izuzeću od sankcija.
„JANAF d.d. je putem svojih američkih advokata i u koordinaciji s Vladom Republike Hrvatske uputio OFAC-u zahtev za dobijanje licence za implementaciju ugovora s NIS-om. OFAC ima ovlašćenja da dopusti izuzetke u sklopu pojedinih programa sankcija te očekujemo kako bi se za primenu ugovora o transportu nafte koji imamo s NIS-om, mogla dobiti licenca za takve izuzetke. Nikome nije u interesu da Srbija ostane bez sigurnog snabdevanja naftom te verujemo kako će doći do kompromisnog rešenja koje će omogućiti ispunjenje ugovornih obveza prema NIS-u“, kažu iz JANAF-a.
Goran Radosavljević, preofesor sa FEFA fakulteta, za našu redakciju ranije je rekao da sumnja da će bilo koja kompanija iz SAD biti zainteresovana za NIS, jer su se pojavile glasine da bi američki Shell mogao da bude potencijalni kupac.
„Mol možda nema ekonomski interes, jer imaju dovoljno svojih rafinerija, ali ima politički interes da kupi NIS. Realnije mi izgleda da se pojave neki igrači sa Bliskog istoka. Ne bi me iznendilo da Rusi ne žele da prodaju svoj udeo. Oni nemaju interes da izađu odavde, osim ako ih neko ne natera, a ja ne vidim da ih neko tera. Ako odluče da ostanu, kompanija može da propadne i to onda stvara problem državi. U tom slučaju država bi bila naterana da stavi firmu pod svoju kontrolu“, kaže Radosavljević.
NIS je prodat za 400 miliona evra 2008. godine Gaspromu.
Pod sankcijama SAD, osim NIS-a kojem je posredno preko Gasproma onemogućeno poslovanje, i lokalni političari su se našli na ovoj listi, i to aktuelni ministri Aleksandar Vulin i Nenad Popović.
Izvor: Nova ekonomija
