Foto: Promo/Marko Metlas
Od danas, Beograd ima dve nove pozorišne scene: za decu „Teatar Zmaj“ i za odrasle Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“. Ova druga je rezultat privatne inicijative
Od danas Beograd dobija dve pozorišne scene: „Teatar Zmaj“ za decu, i „Mihajlo Viktorović“ za odrasle. To je lepa vest.
„Teatar Zmaj“ je prva dečja scena na Savskom vencu, otvorena je u obnovljenoj zgradi Češkog doma, i namenjena je svoj deci: i najmlađima, koji vole lutkarske predstave, i tinejdžerima. Predstave se igraju subotom i nedeljom u dva termina, i do kraja meseca će biti besplatne ali samo za stanovnike Savskog venca.
Scenu za odrasle, Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“, večeras otvara u svojim prostorijama pozorište za decu „Pan teatar“.
„Pan teatar“ je ove godine napunilo 25 godina, i jedino je repertoarsko samofinansirajuće pozorište za decu u Beogradu. Kamernu scenu za odrasle, kao i pozorište, osnovala je Olivera Viktorović, glumica i ćerka glumačkog barda po kome je nazvana.
Na otvaranju Kamerne scene govoriće neke od kolega Mike Viktorovića: Branko Jerinić, Nada Blam, Boba Stojnić, i Toma i Sergej Trifunović, a biće odigrana predstava „Ja i Ti“. Predstava se igra od 2012. godine, osvojila je brojne nagrade, a večeras će imati jubilarno 150 izvođenje.
Olivera Viktorović je podsetila da je njen otac, u vreme gimnazijskih godina u parku u Bregalničkoj ulici gde je bila bašta bioskopa, sa par drugova i drugarica tu napravio pozorište i „parkić u Bregalničkoj je ubrzo postao jedno od najposećenijih mesta u gradu. To omladinsko pozorište u Bregalničkoj je mnoge usmerilo na prijemni ispit tek otvorenog Fakulteta dramskih umetnosti u zgradi Kolarca. Moj tata Mika je pošao na prijemni sa svojim drugom Debom da mu bude pomoć, partner u dijalogu i primiše ih obojicu. Prekinuo je studije ekonomije i postao student prve generacije novog fakulteta i prve klase glumaca kod profesora Mate Miloševića. Iz omladinskog pozorišta u Bregalničkoj potekli su i drugi budući studenti glume: Deba Popović, Olgica Stanisavljević, Pepi Laković, Slavka Jerinić… Bregarnička ulica i parkić u kome je sve počelo su tu u komšiluku u neposrednoj blizni scene koja će nositi ime Mihaila Viktorovića.“
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
