Foto: Promo/Marko Metlas
Od danas, Beograd ima dve nove pozorišne scene: za decu „Teatar Zmaj“ i za odrasle Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“. Ova druga je rezultat privatne inicijative
Od danas Beograd dobija dve pozorišne scene: „Teatar Zmaj“ za decu, i „Mihajlo Viktorović“ za odrasle. To je lepa vest.
„Teatar Zmaj“ je prva dečja scena na Savskom vencu, otvorena je u obnovljenoj zgradi Češkog doma, i namenjena je svoj deci: i najmlađima, koji vole lutkarske predstave, i tinejdžerima. Predstave se igraju subotom i nedeljom u dva termina, i do kraja meseca će biti besplatne ali samo za stanovnike Savskog venca.
Scenu za odrasle, Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“, večeras otvara u svojim prostorijama pozorište za decu „Pan teatar“.
„Pan teatar“ je ove godine napunilo 25 godina, i jedino je repertoarsko samofinansirajuće pozorište za decu u Beogradu. Kamernu scenu za odrasle, kao i pozorište, osnovala je Olivera Viktorović, glumica i ćerka glumačkog barda po kome je nazvana.
Na otvaranju Kamerne scene govoriće neke od kolega Mike Viktorovića: Branko Jerinić, Nada Blam, Boba Stojnić, i Toma i Sergej Trifunović, a biće odigrana predstava „Ja i Ti“. Predstava se igra od 2012. godine, osvojila je brojne nagrade, a večeras će imati jubilarno 150 izvođenje.
Olivera Viktorović je podsetila da je njen otac, u vreme gimnazijskih godina u parku u Bregalničkoj ulici gde je bila bašta bioskopa, sa par drugova i drugarica tu napravio pozorište i „parkić u Bregalničkoj je ubrzo postao jedno od najposećenijih mesta u gradu. To omladinsko pozorište u Bregalničkoj je mnoge usmerilo na prijemni ispit tek otvorenog Fakulteta dramskih umetnosti u zgradi Kolarca. Moj tata Mika je pošao na prijemni sa svojim drugom Debom da mu bude pomoć, partner u dijalogu i primiše ih obojicu. Prekinuo je studije ekonomije i postao student prve generacije novog fakulteta i prve klase glumaca kod profesora Mate Miloševića. Iz omladinskog pozorišta u Bregalničkoj potekli su i drugi budući studenti glume: Deba Popović, Olgica Stanisavljević, Pepi Laković, Slavka Jerinić… Bregarnička ulica i parkić u kome je sve počelo su tu u komšiluku u neposrednoj blizni scene koja će nositi ime Mihaila Viktorovića.“
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Da li je reč o velikom bezbednosnom propustu, ili još jednoj loše režiranoj predstavi za javnost?
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da nakon 16 dana prekida štrajk glađu
Dijana Hrka je za ponedeljak u 17 časova pozvala studente, srednjoškolce, radnike, zborove, građane na dogovor. „Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor bez razilaženja“, poručila je Hrka koja je ušla u šesnaesti dan štrajka glađu
Generalštab je još jedan ispit iz poznavanja uređenog građanskog društva. Ispit otpora ideologiji „profit je važniji od ljudskih života“ – poručuju građanima Ratni i vojni veterani Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
