Foto: Tanjug
Aljbin Kurti je konačno naložio katastru da vrati 24 hektara manastiru Visoki Dečani iz računice da će to pomoći prijemu Kosova u Savet Evrope, piše ugledni švajcarski list u reportaži iz Dečana
Do Visokih Dečana u kosovskim brdima ide se pored dva čekpointa Kfora, a na ulazi se pokazuju lični dokumenti, piše dopisnik uglednog Noje cirher cajtunga u reportaži o srpskom manastiru.
Bogomolja sa „freskama koje oduzimaju dah“ nije samo remekdelo crkvene arhitekture, ocenjuje list, već i „simbol konflikta u najmlađoj državi Evropi“ koji stoji pod stalnom vojnom zaštitom, prenosi Dojče Vele.
„Razrešenjem decenijskog spora oko zemljišta sada se desio veliki pomak“, ocenjuje švajcarski list, pišući o odluci kosovskog premijera Aljbina Kurtija da naloži katastru da upiše 24 hektara zemlja kao imovinu manastira.
„Odluka prevazilazi pitanje vlasništva i mogla bi da bude veliki korak Kosova u težnjama za međunarodnim priznanjem“, piše NZZ.
Iguman Sava Janjić govori o paradoksu
Ta 24 hektara deo su mnogo veće zemlje koja je oduzeta Crkvi u doba komunizma, ali su 24 hektara vraćena u doba vladavine Slobodana Miloševića, pojašnjava list.
Kosovske vlasti, posle proglašenja nezavisnosti, tu odluku nisu priznavale pa je manastir „pod harizmatičnim igumanom Savom Janjićem“ išao pred sud i dobio za pravo pred Ustavnim sudom u Prištini još 2016. godine.
„To je donekle paradoks“, kaže iguman Janjić za NZZ. „Mi, koje označavaju kao srpsku instituciju, podržavamo odluku najvišeg suda Kosova. Ali Vlada i administracija je odbijaju.“
NZZ je ove sedmice pričao i sa gradonačelnikom Dečana – pre Kurtijeve odluke – i on je još tvrdio da imovina neće biti vraćena manastiru.
Kako navodi list, jedan od argumenata je da se tako stvara presedan jer su u prošlosti mnoge crkve i manastiri posedovali velike komade zemlje. „Osim toga, nismo se borili za to da danas trampimo našu zemlju za međunarodnu blagonaklonost“, kaže za NZZ aktivista iz Dečana Adem Ljušaj.
Grad je, piše ciriški list, bio poprište teških borbi krajem devedesetih i ovdašnji ljudi su ponosni na svoje držanje u ratu. „Sećanje na to se održava brojnim zastavama i muralima kosovskoj oslobodilačkoj vojsci UČK“, beleži reporter.
List ocenjuje da je ironija slučaja to što upravo Aljbin Kurti naređuje zaokret u ovom pitanju. „Jer, Kurti je načelno protiv svakog ustupka prema Srbiji ili međunarodnoj zajednici.“
Računica je jasna
NZZ piše da su „jednostrane odluke poput faktičke zabrane srpskog dinara“ u poslednje vreme dovele do zahlađenja odnosa sa tradicionalnim zapadnim saveznicima. Podseća se da je Kurti 2016. nazvao sudije Ustavnog suda „izdajnicima i kriminalcima“ jer su dodelili zemlju Visokim Dečanima.
I sada, zahtevajući od katastra da ipak uknjiži zemlju na manastir Srpske pravoslavne crkve, Kurti je to učinio „demonstrativno škrgućući zubima“, piše NZZ. Objasnio je ipak da bez te odluke nema izgleda da Priština nastavi put ka članstvu u Savetu Evrope.
U tekstu švajcarskog lista se podseća da je kosovski prioritet prijem u međunarodne organizacije, te da je zahtev za članstvo Savetu Evrope podnet pre više od godinu dana.
Kako navodi NZZ, vraćanje zemlje manastiru možda nije kraj priče, jer se „prema diplomatskim izvorima“ pominje i konačno formiranje Zajednice srpskih opština na koje se Priština obavezala pre više od decenije. Tako da je još neizvesno hoće li Kosovo uskoro postati članica Saveta Evrope.
Iguman Sava Janjić o svemu zaključuje: „Ne verujem da je u Prištini došlo do zaokreta u razmišljanju.“ Vlasti su, kaže, vratile zemlju manastiru pod pritiskom. „Ali, i to je pozitivno.“
Kosovski parlamentarni izbori održaće se za mesec i po dana, te su u toku sertifikacije prijavljenih kandidata. Jedna od njih je i Srpska lista koja je ove nedelje imala problema zbog nepotvrđivanja u Centraloj izbornoj komisiji Kosova (CIK). Zašto? Koja je politička pozadina, ako je zakonski sve ispravno? Šta kaže međunarodna zajednica
Student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković saopštio je na svom Instagram nalogu da je pozvan na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA). Postavlje se pitanje da li je ovakvo postupanje zakonito
Novosadski studenti pozvali su kolege, profesore i građane da se u petak u 11:52 sati okupe ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine. Oko stotinu studenata ispred Filozofskog fakulteta u Sarajevu kako bi pružilo podršku studentima u Srbiji
Direkcija za građevinsko zemljište i puteve i Javno stambeno preduzeće u Mitrovici blokirani su od strane Kosovske policije, dok je deo inventara uklonjen. Srpski zvaničnici osuđuju akciju kao „brutalnu otimačinu"
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić opisao je trolejbuski sistem kao „Spajdermenovu mrežu" koja kvari estetiku Beograda. S druge strane, saobraćajni inženjer Ivan Banković za „Vreme“ ističe da „nema govora da su trolejbusi prevaziđeni”, ističući praktičnost i ekološku održivost trola u odnosu na predložene elektrobuse
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
