Foto: AP Photo/Sergei Grits
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“
Nobelov komitet ove godine dodelio je tri nagrade za mir: aktivisti za ljudska prava iz Belorusije Alešu Bjaljacki, ruskoj organizaciji za ljudska prava „Memorijal“ i ukrajinskoj organizaciji za ljudska prava „Centar za društvene slobode“. Sva tri dobitnika dolaze sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog saveza, a dvojica žive pod autokratskim režimima Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina.
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“.
„Oni su mnogo godina promovisali pravo da se kritikuje vlast i štitili osnovna prava građana“, dodaje se u obrazloženju.
Aleš Bjaljacki od osamdesetih godina prošlog veka bori se za demokratiju u Belorusiji, kada je najpre formirao organizaciju za zaštitu prava „Viasna“, u prevodu „proleće“. Trenutno se nalazi u zatvoru u Belorusiji. U periodu od 2011. i 2014. godine, formalno zbog utaje poreza, mada njegove pristalice tvrde da su sva hapšenja politički motivisana. Nakon predsedničkih izbora 2020. godine i masovnih protesta, Bjaljatski je ponovo uhapšen u julu 2021. godine, a pod nejasnim optužbama i dalje je u zatvoru u Belorusiji.
Drugi dobitnik ovogodišnje nagrade za mir, ukrajinski Centar za civilne slobode, jedna je od vodećih organizacija u zemlji za ljudska prava. Osnovana je 2007. godine kada su sa predstavnicima drugih nevladinih organizacija sa prostora bivšeg SSSR formirali prekogranični Centar za podršku u Kijevu. Od početka rata u Ukrajini angažovani su na identifikaciji i dokumentovanju ruskih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.
Ruska organizacija „Memorijal“ više od trideset godina radila je na otkrivanju priča miliona nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom komunističke vladavine u Sovjetskom savezu. Kremlj je 2014. godine označio „Memorijal“, sa još mnogo medija i organizacija civilnog društva, kao stranu agenturu i stavio ga na crnu listu zbog finansiranja izvan države. Nakon početka rata u Ukrajini, organizacija je i formalno zabranjena zbog toga što na društvenim mrežama nisu stavili oznaku „strani agenti“, što je pravilo prema zakonu u Rusiji.
Uz Nobelovu nagrada ide iznos od skoro milion dolara i zlatna medalja od 18 karata. Prošlogodišnja nagrada za mir dodeljena je Mariji Resi sa Filipina i Rusu Dmitriju Muratovu. Među ostalim dobitnicima prestižne Nobelove nagrade za mir su i Martin Luter King, Crveni krst, Nelson Mandela, Majka Tereza, ali i Barak Obama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentre i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
