Foto: AP Photo/Sergei Grits
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“
Nobelov komitet ove godine dodelio je tri nagrade za mir: aktivisti za ljudska prava iz Belorusije Alešu Bjaljacki, ruskoj organizaciji za ljudska prava „Memorijal“ i ukrajinskoj organizaciji za ljudska prava „Centar za društvene slobode“. Sva tri dobitnika dolaze sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog saveza, a dvojica žive pod autokratskim režimima Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina.
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“.
„Oni su mnogo godina promovisali pravo da se kritikuje vlast i štitili osnovna prava građana“, dodaje se u obrazloženju.
Aleš Bjaljacki od osamdesetih godina prošlog veka bori se za demokratiju u Belorusiji, kada je najpre formirao organizaciju za zaštitu prava „Viasna“, u prevodu „proleće“. Trenutno se nalazi u zatvoru u Belorusiji. U periodu od 2011. i 2014. godine, formalno zbog utaje poreza, mada njegove pristalice tvrde da su sva hapšenja politički motivisana. Nakon predsedničkih izbora 2020. godine i masovnih protesta, Bjaljatski je ponovo uhapšen u julu 2021. godine, a pod nejasnim optužbama i dalje je u zatvoru u Belorusiji.
Drugi dobitnik ovogodišnje nagrade za mir, ukrajinski Centar za civilne slobode, jedna je od vodećih organizacija u zemlji za ljudska prava. Osnovana je 2007. godine kada su sa predstavnicima drugih nevladinih organizacija sa prostora bivšeg SSSR formirali prekogranični Centar za podršku u Kijevu. Od početka rata u Ukrajini angažovani su na identifikaciji i dokumentovanju ruskih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.
Ruska organizacija „Memorijal“ više od trideset godina radila je na otkrivanju priča miliona nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom komunističke vladavine u Sovjetskom savezu. Kremlj je 2014. godine označio „Memorijal“, sa još mnogo medija i organizacija civilnog društva, kao stranu agenturu i stavio ga na crnu listu zbog finansiranja izvan države. Nakon početka rata u Ukrajini, organizacija je i formalno zabranjena zbog toga što na društvenim mrežama nisu stavili oznaku „strani agenti“, što je pravilo prema zakonu u Rusiji.
Uz Nobelovu nagrada ide iznos od skoro milion dolara i zlatna medalja od 18 karata. Prošlogodišnja nagrada za mir dodeljena je Mariji Resi sa Filipina i Rusu Dmitriju Muratovu. Među ostalim dobitnicima prestižne Nobelove nagrade za mir su i Martin Luter King, Crveni krst, Nelson Mandela, Majka Tereza, ali i Barak Obama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentre i intervjue na www.vreme.com
Ispred Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu došlo je do incidenta kada je policija napala okupljene građane pendrecima. Nakon intervencije okupljeni građani su gađali vodom i flašama dekana DIF-a Patrika Drida
Dok se trenutno sve na studentskim protestima vrti oko zahteva za novi izbor članova Saveta REM-a, u toku je prepirka Olivere Zekić i Studenata u blokadi. O tome ko zna, a ko ne šta je zapravo REM
Voda za piće u Novom Sadu je sigurna, tvrde zvaničnici. Navodno, više nema crva
Sve generacije učenika su imale svoje prečice. Ali, ova danas domaće zadatke može da prepusti ChatGPT-u. To postaje sve veći problem i u Srbiji
To što će studenti možda u narednom periodu izabrati svoje predstavnike pred neke izbore nije suprotnost direktnoj demokratiji plenuma. Naprotiv, ta dva vida demokratije mogu da se dopunjuju
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
