Foto: AP Photo/Sergei Grits
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“
Nobelov komitet ove godine dodelio je tri nagrade za mir: aktivisti za ljudska prava iz Belorusije Alešu Bjaljacki, ruskoj organizaciji za ljudska prava „Memorijal“ i ukrajinskoj organizaciji za ljudska prava „Centar za društvene slobode“. Sva tri dobitnika dolaze sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog saveza, a dvojica žive pod autokratskim režimima Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina.
U odluci Nobelovog komiteta obrazloženo je da su oni pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći. „Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju“.
„Oni su mnogo godina promovisali pravo da se kritikuje vlast i štitili osnovna prava građana“, dodaje se u obrazloženju.
Aleš Bjaljacki od osamdesetih godina prošlog veka bori se za demokratiju u Belorusiji, kada je najpre formirao organizaciju za zaštitu prava „Viasna“, u prevodu „proleće“. Trenutno se nalazi u zatvoru u Belorusiji. U periodu od 2011. i 2014. godine, formalno zbog utaje poreza, mada njegove pristalice tvrde da su sva hapšenja politički motivisana. Nakon predsedničkih izbora 2020. godine i masovnih protesta, Bjaljatski je ponovo uhapšen u julu 2021. godine, a pod nejasnim optužbama i dalje je u zatvoru u Belorusiji.
Drugi dobitnik ovogodišnje nagrade za mir, ukrajinski Centar za civilne slobode, jedna je od vodećih organizacija u zemlji za ljudska prava. Osnovana je 2007. godine kada su sa predstavnicima drugih nevladinih organizacija sa prostora bivšeg SSSR formirali prekogranični Centar za podršku u Kijevu. Od početka rata u Ukrajini angažovani su na identifikaciji i dokumentovanju ruskih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.
Ruska organizacija „Memorijal“ više od trideset godina radila je na otkrivanju priča miliona nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom komunističke vladavine u Sovjetskom savezu. Kremlj je 2014. godine označio „Memorijal“, sa još mnogo medija i organizacija civilnog društva, kao stranu agenturu i stavio ga na crnu listu zbog finansiranja izvan države. Nakon početka rata u Ukrajini, organizacija je i formalno zabranjena zbog toga što na društvenim mrežama nisu stavili oznaku „strani agenti“, što je pravilo prema zakonu u Rusiji.
Uz Nobelovu nagrada ide iznos od skoro milion dolara i zlatna medalja od 18 karata. Prošlogodišnja nagrada za mir dodeljena je Mariji Resi sa Filipina i Rusu Dmitriju Muratovu. Među ostalim dobitnicima prestižne Nobelove nagrade za mir su i Martin Luter King, Crveni krst, Nelson Mandela, Majka Tereza, ali i Barak Obama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentre i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ugledni nemački “Zidojče cajtung” sanja o tome kako će decu da trenira u košarci, priča o komandantu SAJ-a, kaže šta zamera Putinu i Trampu, kako lažu studenti da ih je neko tukao. I još ponešto fascinantno
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin kaže da nije tačno da je Spens bio logor za Hrvate, kao što je naveo Toni Cetinski otkazujući koncert nekoliko sati pre početka
Lista „Ujedinjeni za Sevojno“ proglašena je za lokalne izbore 29. marta nakon što je Izborna komisija donela novo rešenje. Nosilac liste Dušan Matić zahvalio je građanima na podršci tokom obraćanja ispred komisije
Posledice stravične saobraćajne nesreće još tresu Surdulicu. Protest protiv bahate vožnje delom se pretvorio u zahtev za proterivanjem albanske porodice, a opozicioni odbornik sumnja da se iza toga krije želja za profitom
Odbacivanje izborne liste „Ujedinjeni – Sevojno“ otvorilo je pitanje odgovornosti – da li je reč o političkom pritisku vlasti ili ozbiljnom propustu unutar opozicije. Potpredsednik Demokratska stranka Miodrag Gavrilović ocenio je da je „ozbiljna sramota“ ukoliko se potvrdi da je listu podnelo lice koje za to nije bilo ovlašćeno prema sporazumu o formiranju grupe građana
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
