Kompanija Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, dobiće u zakup prostor bombardovanog Generalštaba u Beogradu, na 99 godina, bez naknade.
Na tom mestu će izgraditi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej, piše Njujork tajms. Investicija je, kako se navodi, vredna 500 miliona dolara, a država Srbija bi, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Njujork tajms piše da aranžman za prostor bombardovanog Generalštava, koji će kompanija „Kušner“ sklopiti sa Vladom Srbije, prati ranije interesovanje Donalda Trampa za tu lokaciju.
Bivši predsednik SAD, podseća američki list, interesovao se za istu lokaciju pre nego što je izabran na funkciju, a posrednik u pregovorima bio je isti čovek koji sada radi sa Džaredom Kušnerom.
Memorandumom između Kušnerovog tima i Vlade Srbije, prostor na kom se nalazi kompleks Generalštaba Vojske Jugoslavije, odnosno nekadašnjeg jugoslovenskog Ministarstva odbrane, a koji je NATO bombardovao 1999. godine, bio bi dat investicionoj firmi gospodina Kušnera u zakup na 99 godina, bez naknade, oktriva Njujork Tajms.
Prema nacrtu sporazuma koji je američkom listu ustupio jedan srpski zvaničnik, Kušner bi dobio pravo da na mestu Generalštaba izgradi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej.
Njujork tajms, međutim, podseća da je 2013. godine, dve godine pre nego što se kandidova za predsednika SAD, Kušnerov tast Donald Tramp u razgovoru sa jednim visokim zvaničnikom srpske vlade, izrazio želju da izgradi luksuzni hotel na mestu Generalštaba.
Tada su predstavnici organizacije Tramp otputovali u Beograd da vide lokaciju, ali projekat nije realizovan pre izbora Trampa za predsednika SAD, kada je položio zakletvu u kojoj se, između ostalog, navodi da neće sklapati nikakve nove poslove sa inostranstvom.
Ričard Grenel, koga je Tramp svojevremeno imenovao za specijalnog izaslanika za Balkan, je tokom mandata bivšeg predsenika podsticao plan da Srbija i Sjedinjene Države zajednički revitalizuju nekadašnju lokaciju Generalštaba. Grenel se zalagao za korišćenje američkih investicija za transformaciju lokacije u centru Beograda, u vreme dok je još uvek bio zvanični diplomata američke vlade 2020. godine, pokazuju transkripti i snimci nekoliko konferencija za novinare Vlade Srbije.
Džared Kušner je u intervjuu u nedelju rekao da o beogradskom projektu nikada nije razgovarao sa Trampom i da nije bio svestan ranijeg interesovanja njegovog tasta za razvoj lokacije bivšeg Generalštaba.
„Nisam imao pojma da je moj tast bio zainteresovan za taj region, i sumnjam da ima bilo kakva saznanja o ovom dogovoru na kojem radimo“, rekao je gospodin Kušner.
Trampovi predstavnici nisu odgovorili na višestruke zahteve Nujork tajmsa za komentar ni o trenutnim poslovima Džareda Kušnera, ni o njegovom prethodnom interesovanju za lokaciju u Beogradu.
Grenel je, s druge strane, izjavio da ni on nije imao saznanja o Trampovom interesovanju za lokaciju u Beogradu, pre njegovog predsedavanja. Ali Grenel sada radi sa gospodinom Kušnerom na novom razvojnom sporazumu i, prema rečima Trampovog zeta, upravo on je bio glavna snaga koja ga je navela da razmotri investiciju u Beogradu.
Sukob interesa
U svojoj ulozi specijalnog izaslanika tokom poslednje dve godine Trampove administracije, gospodin Grenel je pomogao u podsticanju pregovora o ekonomskom pomirenju između Srbije i Kosova. Veza između Grenelove uloge u nastojanju da se revitalizuje beogradska lokacija dok je bio deo američke administracije, i sada kada je van nje i pomaže Kušneru, otvara, prema oceni američkog lista, nova pitanja o sukobu interesa između njihovih javnih i privatnih uloga.
Kušner je u petak potvrdio da njegova investiciona firma sprovodi posao u Srbiji, kao i projekte luksuznih nekretnina u Albaniji, i da očekuje da će ti sporazumi uskoro biti finalizovani.
Preklapanje između državnih poslova koje su Kušner i Grenel obavljali dok su bili deo američke administracije, i poslovnih dogovora koje sprovode u regionima u kojima su služili, nalikuje poslovima koje su Kušner i bivši američki ministar finansija Stiven Mnučin, sklapali na Bliskom istoku po napuštanju funkcije.
Naime, i Mnučin i Kušner su bili aktivni u diplomatiji na Bliskom istoku, a osnovali su investicione firme nakon što su napustili Trampovu administraciju, koja je tada obezbedila milijarde dolara od saudijske vlade i stotine miliona dolara od drugih bliskoistočnih zemalja.
Ketlin Klark, profesorka prava na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, specijalizovana za etiku vlasti, ocenila je za Njujork tajms da bi Kušnerov projekat u Srbiji predstavljao sukob interesa, ukoliko bi Tramp na izborima u novembru ponovo bio izabran za predsednika SAD.
„Zabrinutost leži u tome što bi Vlada Srbije mogla da pokuša da utiče na budućeg predsednika Trampa tako što posluje sa predsednikovom porodicom. Na spoljnu politiku prema Srbiji trebalo bi da utiče ono što je u interesu Sjedinjenih Država, a ne bilo kakve finansijske usluge koje dolaze od srpske vlade“, ukazala je Klark.
„Ukus Trampove ekonomije“
Grenelov predlog iz 2020. godine o obnovi kompleksa bombardovanog Generalštaba usledio je, prema rečima zvaničnika Vlade Srbije, odmah nakon što je Tramp u Beloj kući ugostio Aleksandra Vučića, predsednika Srbije kada je potpisan tzv. Vašingtonski sporazum sa Beogradom i Prištinom.
„Od samog početka, ono što je predsednik Tramp rekao je: Hajde da im damo malo ukusa Trampove ekonomije. Hajde da im pokažemo kako da razviju ekonomiju, kako da preuzmu industrije i da ih razvijaju“, izjavio je Grenel tom prilikom.
Tokom 2018. i 2019. godine, dok je služio kao ambasador u Nemačkoj, Grenel je svojim saradnicima od poverenja govorio kako želi da bude državni sekretar u drugom Trampovom mandatu. Svojim zajedljivim stilom diplomatije otuđio je najviše zvaničnike u nemačkoj vladi, ali je počeo da neguje druge odnose širom Evrope, uključujući i one sa Vučićem, podseća Njujork tajms.
Još dok je bio ambasador u Nemačkoj, Grenel je Trampu predložio ideju da ga imenuje za posrednika u dugotrajnom sukobu između Srbije i Kosova, tvrde dva bivša zvaničnika Trampove administracije.
Pre 25 godina, snage NATO-a, predvođene SAD, vojno su intervenisale kako bi, prema pisanju Tajmsa, zaštitile kosovske Albance od snaga Slobodana Miloševića. Bivši Generalštab Vojske Jugoslavije u centru Beograda, iako u to vreme uglavnom nekorišćen, bio je jedna od meta. Zgrade od tada stoje razrušene i Srbi ga, prema pisanju američkog lista, vide kao simbol svog stradanja tokom NATO bombardovanja.
Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, koja zvanično ne priznaje Kosovo kao suverenu zemlju.
U oktobru 2019. godine, gospodin Tramp je imenovao Grenela za svog „specijalnog predsedničkog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova“.
Grenel je među evropskim diplomatama bio viđen kao neko ko favorizuje sprsku stranu u pregovorima, a u Beogradu je toplo primljen. Izvršio je ogroman pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ukine carine na srpske proizvode, a istaknuti Trampovi saveznici počeli su javno da pozivaju na povlačenje američkih mirovnih snaga sa Kosova. Grenel je imao jednog važnog saveznika na Kosovu, tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, koji je kasnije optužen za ratne zločine.
Grenel je odbacio svaku sugestiju da je bio pristrasan. Rekao je da su mu na kraju zahvalili lideri oba naroda — Vučić u Srbiji i Tači na Kosovu — za njegovu ulogu u pomaganju u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji.
Ali on je priznao da je u vreme Trampove administracije, ostvario poseban napredak u jačanju ekonomskih veza između Sjedinjenih Država i Srbije.
„Izgradio sam veliku ljubav prema unapređenju srpsko-američkih odnosa“, rekao je Grenel u intervjuu za Tajms u nedelju.
U vreme dok je bio izaslanik za Balkan, Grenel je razvio prijateljstva sa najvišim srpskim zvaničnicima, uključujući Vučića i srpskog ministra finansija Sinišu Malog, za koga su zvaničnici u Beogradu rekli da je imao važnu ulogu u Kušnerovom projektu za Generalštab. Mali nije odgovorio na zahteve Tajmsa za komentar.
Grenel je 2021. godine na svojoj Instagram stranici postavio snimak na kojem on i Mali pevaju u prepunom beogradskom klubu.
Grenel se vratio u Srbiju i susednu Albaniju nedugo nakon što je Tramp napustio Belu kuću da bi počeo da promoviše razvojne projekte kompanije gospodina Kušnera, uključujući i projekat u Beogradu.
Šta dobija Srbija?
Nacrt sporazuma koji je Tajmsu dostavio zvaničnik srpske vlade takođe precizira opciju formalnog besplatnog prenosa vlasništva nad imovinom na kompaniju gospodina Kušnera, nakon izgradnje hotelskog kompleksa i luksuznih stambenih jedinica.
Kušner u izjavi za američke medije nije osporio istinitost dokumenta do kojeg je došao Tajms. Otkrio je da su se strane provizorno dogovorile da Vladi Srbije daju 22 odsto ostvarenog profita od projekta čija je vrednost oko 500 miliona.
Kompanija gospodina Kušnera, Afiniti partners (Affinity Partners), saopštila je da će lokacija u Beogradu biti „pretvorena u luksuzni hotel svetske klase“, i okviru koje će se nalaziti i muzej i spomen obeležje koje su projektovale srpske arhitekte, kako bi se odala počast važnosti lokacije u novijoj srpskoj istoriji.
Kušner je priznao da ga je Grenel ohrabrio da nastavi sa ovim projektom.
„Rik je veliki zagovornik ulaganja na Balkanu i pokušava da me navede da investiram u ovaj projekat otkako sam pokrenuo svoj fond“, rekao je Kušner, napominjući da će američka kompanija graditi na lokaciji koju je u prošlosti bombardovao NATO.
Predstavnici Vlade Srbije nisu odmah odgovorili na pitanja i višestruke zahteve Njujork tajmsa za komentar.
Samo jedan od tri projekta
Predloženi projekat u Srbiji samo je jedan od tri posla koje Kušner i Grenel pokušavaju da razviju na Balkanu.
Kušner je u petak rekao da konačni ugovori nisu potpisani, ali da su pregovori odmakli i da se nada da će biti finalizovani. On je osporio svaku sugestiju da njegova kompanija ima poseban tretman.
Takođe je rekao da zna koliko je njegov položaj osetljiv budući da je oženjen starijom ćerkom gospodina Trampa, Ivankom, i da je igrao istaknutu ulogu u Trampovoj administraciji, tako da, kako kaže, nije imao izbora osim da bude oprezan, da postupa u skladu sa zakonom, i da poštuje etičke granice.
„Sve mora da bude potpuno čisto“, poručio je Džared Kušner.
