Na spisku dosadašnjih aktivnosti Nikole Selakovića piše da je bio osnivač i jednogodišnji predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“, što je jedina stavka koja ga kvalifikuje za ministra kulture
Ministar kulture u vladi Miloša Vučevića biće Nikola Selaković. On je imao razne funkcije, zaduženja i aktivnosti, ali samo jednu koja bi ga kvalifikovala za dodeljenu mu funkciju.
To govori o doslednosti i o stabilnosti baš-me-briga odnosa vlasti prema kulturi. Naime, kulturu su i prethodnih osam godina osmišljavali i vodili ljudi koji pre nego su postali ministri ili nikad u životu nisu radili ništa u kulturi (Maja Gojković) ili su to radili neuspešno (Vladan Vukosavljević kao gradski sekretar), a po obrazovanju su pravnici.
Nikola Selaković (1983) je takođe pravnik, ima master diplomu Pravnog fakulteta u Beogradu, bio je asistent na Katedri za pravnu istoriju na Pravnom fakultetu, ministar pravde i državne uprave, generalni sekretar predsednika Republike, ministar spoljnih poslova, a do danas i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
U dugačkom Selakovićevom siviju je i pomenuta jedna aktivnost u kojoj postoji reč „kultura“: Selaković je osnivač, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“. Ne bi bilo nemoguće da mandatar Vlade i predsednik države ovaj detalj u Selakovićevoj karijeri istaknu kao njegovo sasvim dovoljno iskustvo koje ga kvalifikuje za ministra kulture.
Osim Selakovića kao mogući ministri kulture pominjali su se i Dejanu Ristiću, za koga bi se na osnovu dosadašnjih uspešnih aktivnosti (direktor Narodne biblioteke i Muzeja žrtava genocida) moglo pretpostaviti da bi bio odgovarajući ministar kulture, Ljubici Vraneš članici Beogradske opere, i Maji Gojković dosadašnjoj ministarki kulture.
Činjenica da su svi bili iz kulture, govori o naivnost/želji/nadi javnosti da je ovoj državi ipak stalo do njene kulture. Ristić i Gojković dobili su druga zaduženja.
Očekivanja
Na osnovu nekoliko detalja iz dosadašnje karijere Nikole Selakovića, nazire se i šta bi se od njega moglo očekivati na novom radnom mestu.
Ovog meseca je prisustvovao skupu u Banja Luci „Srpska te zove“ povodom Rezolucije u Srebrenici. Kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojavljivao se u javnosti na ceremonijalnim događanjima, a ne tamo gde se rešavaju problemi iz resora koji je vodio.
U vreme dok je bio ministar pravde, u državi je bio veliki štrajk advokata. Selaković se ponašao kao da se ništa ne događa.
Pre dve godine na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku potpisao je Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, i nije video ničeg spornog što njegov potpis, u tom trenutku i na tom mestu, daje nepovoljan signal Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Selaković srčano podržava stav Srpske napredne stranke i predsednika Republike da se ne uvedu sankcije Rusiji. Na tu temu je jednom rekao: „Nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i ako mogu da kažem iz svog iskustva, pod najvećim pritiscima je predsednik Vučić, ne samo kao neko ko je lider u Srbiji i suvereni lider u ovom delu Evrope, već i neko ko je potpuno legitiman nosilac vlasti“.
Na sastanku sa Orsatom Miljenićem, hrvatskim ministrom pravde, bio se pojavio sa šajkačom i kokardom. Kad je zbog toga hrvatski ministar odbio da sedi s njim za istim stolom, Selaković je uzvratio: „Što se tiče moje kape, uvek ću s ponosom nositi kapu koju su nosili moji preci na Ceru, Kolubari, Krfu i Kajmakčalanu.“
Da jasno iskazuje koga voli a koga ne voli pokazao je već dok je bio asistent na Pravnom fakultetu. Na jednom predavanju uzeo je od studentkinje flašicu vode hrvatskog proizvođača i bacio je u kantu za đubre rekavši da to čini jer u pitanju nije domaća voda. Selaković je kazao da je samo želeo da ukaže studentima na neophodnost kupovine domaćih proizvoda: „Bacanjem te flašice studentima sam slikovito ilustrovao i na delu pokazao kako se pomaže Srbiji“.
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
