Foto: Printscreen
Kako se jedna lažna vest lako proširila Tviterom i zašto bi neki ljudi sebi trebalo da samoukinu internet, uključujući neke vajne novinare
Poznata je stvar da je na internetu moguće slagati milione ljudi odjednom, pa opet uvek iznova iznenadi koliko je to lako.
Jer, čini se, većina korisnika društvenih mreža stvari uzima zdravo za gotovo i ništa ne proverava. Štaviše, spremno šire laž dalje ukoliko se uklapa u njihov svetonazor.
Zgodan primer ovih dana je jedan tvit na srpskom, koji prikazuje kako se crvenom farbom prekriva veliki mural posvećen Kamali Haris, par dana posle njenog fijaska na izborima koje je ubedljivo dobio Donald Tramp.
„Juče u Prištini. Malo požurili, pa da sklone dok niko nije video“, piše korisnik koji je podelio video u petak (8. novembar).
Do sada je snimak na profilu tog korisnika videlo 175.000 ljudi, zahvaljujući tome što je blizu četiri hiljade ljudi lajkovalo objavu, a blizu petsto je retvitovalo.
Bizarno je što izgleda ljudi ne vide ili neće da vide ili im je svejedno da mural kreči – crnac.
Naravno, možda i u Prištini ima pokoji crnac, ali bi taj detalj mogao da ljudima makar izazove skepsu toliko da provere.
Ovu informaciju su, na osnovu pomenutog tvita, preneli režimski portali Pinka i Kurira.
Atlanta, Priština, ma svejedno
U pitanju je zapravo viralni video krečenja murala u Atlanti, Džordžija, prenosi više američkih medija.
Pa ni to nije ništa spektakularno – jer mural je bio deo kampanje i na njemu je stajao veliki lik američke potpredsednica uz poruku „Glasajte do 5. novembra“.
Umetnik Kristofer Klark, koji je oslikao mural, na Instagramu je napisao da ideja nije bila da mural ostane večno. „Uvek je bio plan“ da se mural prekreči posle izbora, naveo je on.
Jasno je zašto likuju američki fanovi Donalda Trampa. Možda je jasno i zašto njegovi srpski fanovi tako žarko žele da se „blamaža“ odigrala u Prištini.
Ali, kako su ljudi olako spremni da progutaju i prošire očitu laž? To je još nedovoljno ispitana oblast.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
