Poslaničkoj grupi doktora Nestorovića nije jasno po kojem osnovu je propisana upotreba rodno osetljivog jezika za neke institucije pa tuže Vladu. Do sada valjda nema ko se u Srbiji nije izjasnio o ovom pitanju, sada će možda i sud
Polemika u javnosti o rodno osetljivom jeziku, odnosno upotrebi naziva profesija i titula u ženskom rodu, ne jenjava ni nakon što su izmene Zakona o rodnoj ravnopravnosti stupile na snagu.
Poslanička grupa „Mi snaga Naroda“ Branimira Nestorvića u polemici je otišla korak dalje, tužili su Vladu Srbije kao autora i predlagača izmena zakona, piše Euronews.
Naime, „psihološkinja“, „pedagoškinja“, „filološkinja“, termini su koji se od 20. maja ove godine i zvanično moraju poštovati. Međutim, sada vode pokretanju jednog sudskog postupka.
U saopštenju koje su ovim povodom izdali iz Nestorovićeve poslaničke grupe navodi se da su oni „zbog problema nastalih u primeni rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika i ‘osetljivog jezika’, za koji, kako navode, ne postoje rečnik, gramatika i pravopis“ tražili od Vlade Srbije da dostavi akte i da im se ukaže na osnov po kojem se „pod pretnjom kažnjavanja, uvode nejasni i nepoznati dženderski pojmovi“.
Kako se navodi, Vlada Srbije donela je rešenje kojim je odbacila takav zahtev, pa je poslanička grupa podnela tužbu protiv Vlade Srbije i od suda traži da da prinudi Vladu da ispuni zahteve poslaničke grupe.
Macura: Kome mogu da smetaju veća ženska prava
Ministarska bez portfelja Tatjana Macura rekla je za Euronews Srbija da je imala priliku da se upozna sa obrazloženjem koje je navedeno u tom zahtevu.
„Tu se između ostalog pominju neki pojmovi koji apsolutno nemaju nikakvo utemeljenje. Dakle, pominju se pojmovi kao što je ‘dženderizacija’, a to jednostavno ovaj zakon ne rešava“, navela je ona.
Kako kaže, smatra da postoje dosta ozbiljniji problemi i izazovi za Vladu Srbije i poslanike od ovog pitanja.
„Kome mogu da smetaju veća ženska ljudska prava i drugo je to da li nam ovo zaista najveći problem u Srbiji koji mi trenutno imamo pa sad moramo da dolazimo do rasprave na taj način što ćemo da pokrećemo tužbe jedni protiv drugih?“, pita Macura.
Sa druge strane, iz advokat Milenko Radić, koji se bavi tužbom podnetom od strane Nestorovićevog pokreta, kaže za Euronews da se nadaju da će sudski postupak naterati Vladu da pruži objašnjenja kada je u pitanju ovaj zakon.
„Ovo će rešiti odnos između srpskog jezika, rodno osetljivog jezika i da se ubrzano razjasni kakva je to razlika. Srbija je pod prinudom ili iz nekih drugih razloga prihvatila, a da nije dubinski razmišljala o tome. Ako se primenjuje zakon o rodno osetljivom jeziku ceo identitet našeg naroda se menja“, veruje Radić.
Protiv rodno senzitivnog jezika SPC i Ombudsman
Inače, polemika oko upotrebe rodno osetljivog jezika postoji još od maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od usvajanja, tačnije u maju ove godine, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.
Takođe, na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ i njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika.
„Sporne“ odredbe su one koje propisuju da su institucije, škole i mediji dužni da koriste rodno osetljivi jezik u nazivima zanimanja i profesija tako što bi, recimo, Ana Brnabić ranije bila „premijerka“, a ne „premijer“, a danas „predsednica“, a ne „predsednik“ Skupštine.
Ranije se oglašavao i patrijrah Porfirije ocenjujući da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti „nasilna primena takozvane džender ideologije i politike“ i da takva praksa, sa obaveznošću primene, ne postoji ni u jednoj državi Evropske unije.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra rekla je ranije za „Vreme“ da je uloga Zaštitnika građana da štiti ljudska prava građana i građanki, te da se od te institucije da dovodi u pitanje ni Zakon o rodnoj ravnopravnosti ni rodno osetljiv jezik, posebno što je o tome bila i javna rasprava.
Pitanje jezika
Ignjatović je tada naznačila da nije u redu izlaziti u susret Crkvi i konzervativnim stručnjacima SANU kada je u pitanju jezik koji je već rodno osetljiv.
Patrijarh Porfirije je ranije rekao i da pitanje jezika definiše identitet naroda i da svaka nasilna i nepromišljena izmena jezika može da ima velike posledice kada je reč o samosvesti naroda.
Ignjatović je pak zaključila da srpski jezik već poznaje nazive zanimanja u muškom i ženskom rodu, te da stručnjaci za jezik samo treba da ponude ispravne varijante za ženske profesije tamo gde to do sada nije bilo uobičajeno.
Zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik?
Na temu zakona patrijarh je prošle godine razgovarao sa grupom srpskih lingvista i tada je navedeno da se samo u jednom delu radi o lingvističkom pitanju, a da je suština da se „zakonom nametne proces transformacije svesti pojedinca i društva u celini, posredstvom jezika“.
O tome zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik Tanja Ignjatović je rekla da je jezik simboličko sredstvo, instrument mišljenja, način na koji označujemo realnost, te omogućava vidljivost ženama u profesijama u kojima ranije nisu bile.
Studenti na Savindan organizuju još jedan protest u Beogradu. Kuda će se ići, odakle će im se sve priključiti građani i na kojim sve fakultetima studenti bojkotuju nastavu
Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
„Zapadna vojna alijansa očekuje od Srbije konkretne korake u utvrđivanju odgovornosti za napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za nasilje nad pripadnicima KFOR-a u Zvečanu", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute na sednici odbora Evropskog parlamenta u Briselu
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
