Nedostaje politička volja da se pronađe više od 1.600 osoba koje su nestale nakon rata na Kosovu, piše švajcarski Noje cirher cajtung
Noje cirher cajtung piše o problemu nestalih osoba posle rata na Kosovu, i počinje opisom događaja iz 1998. u kojoj se, u jednom selu na zapadu Kosova, gubi svaki trag 90-godišnjoj starici Džife i njenom nećaku Dineu, prenosi Dojče Vele.
Kada su srpske trupe počele da gađaju selo, „porodica je pobegla, osim Džife, koja više nije mogla da hoda, i Dinea, koji je branio selo sa članovima UČK, samozvanom ’Oslobodilačkom vojskom Kosova’“, piše list.
Srbi su, piše, ipak zauzeli selo. „Dine i UČK su se povukli. Idućeg dana se on ipak vratio u selo. Naoružan lakom mašinkom, hteo je da potraži preostale starije stanovnike, poput Džife. Jedan svedok će kasnije izvestiti da je čuo pucnje u selu. Od tada nema traga od Džife i Dinea“, piše švajcarski list, dodajući da su rođaci kasnije u kući pronašli mnogo patrona iz oružja.
Ta priča se opisuje u knjizi „Dostojanstvo za nestale“ koju je, piše list, izdala poznata srpska aktivistkinja za ljudska prava Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
Kako se navodi, studija se bazira na preko 2.000 izjava porodica i svedoka, više od 1.500 dokumenata i bazama Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestale.
Zataškavanje tragova ratnih zločina
U nedavno objavljenoj knjizi se piše o poslednjim trenucima 1.636 nestalih osoba kojima i dalje nema traga, četvrt veka od rata.
„Iako se na obe strane stotine rođaka nadaju razjašnjenju, politika to ignoriše ili čak blokira“, ocenjuje Noje cirher cajtung.
Podseća se da je u ratu stradalo preko 12.000 ljudi, većinom Albanaca, a da se kao nestalo vodilo 4.500 osoba, što se pripisuje srpskim snagama i UČK.
„Sa intervencijom NATO u martu 1999, srpske trupe su intenzivirale masakre nad albanskim civilnim stanovništvom. Kako bi se ratni zločini sakrili, poslednjih ratnih meseci su otkopane masovne grobnice na Kosovu, tela utovarena u kamione i ponovo zatrpana u Srbiji u takozvanim sekundarnim grobnicama“, piše list.
„Hladnjače s ljudskim ostacima potapane su u jezera i reke. Navodno su tela masovno i spaljivana“, dodaje ciriški list.
Posle povlačenja srpskih trupa, „kosovarska strana je vršila brutalne činove odmazde nad preostalim srpskim i nealbanskim stanovništvom“, piše list, dodajući da je UČK gonio i navodne albanske „kolaboratore“. „I ovde je pokušavamo da se zataškaju tragovi ratnih zločina“, dodaje list.
Fokusiraju samo na sopstvene žrtve
Od kraja rata rešena je sudbina oko 2.500 nestalih – njihovi zemni ostaci predati su porodicama. „Ali, bledi nada da će biti nađeno preostalih 1.600 nestalih“, piše Noje cirher cajtung.
„Knjigom smo želeli da društvu približimo sećanje na one koji žive još samo u mislima svojih porodica“, citira list izjavu Nataše Kandić.
Ona se zalaže za nove pretrage na mestima gde su ranije nalažene masovne grobnice. Najveća takva nađena je u Batajnici, sa 744 tela kosovskih Albanaca.
Sve velike grobnice, piše list, nađene su 2001. posle pada Miloševićevog režima. Od tada, ocenjuje Noje cirher cajtung, „potraga stagnira“. Nađene su, potom, samo još dve masovne grobnice, 2014. i 2020. godine.
„Prema Nataši Kandić, Srbija doduše jeste načelno saglasna (sa novim traganjem za grobnicama), ali na licu mesta se ništa konkretno ne dešava.“
Kako prenosi Kandić, i Beograd i Priština se fokusiraju na sopstvene žrtve i oko njih grade nacionalnu kulturu sećanja, dok se informacije o nestalima kriju kako bi se sopstveni „heroji“ zaštitili od mogućih optužnica.
Retki primeri saradnje
U tekstu se dodaje da su nedavno dve komisije za nestale, srpska i kosovska, zatražile pomoć od Švajcarske. Grupa švajcarskih stručnjaka bila je od 14. do 25. oktobra na licu mesta i testirala nove tehnologije u potrazi za nestalima.
Ali, kako se dodaje, ovo je redak primer da srpska i kosovska komisija za nestale sarađuju poslednjih godina.
„Obe komisije su tajanstvene, kriju informacije o mogućim ekshumacijama od novinara i javnosti i tek ograničeno komuniciraju sa porodicama nestalih“, kaže Kandić.
Štaviše, Noje cirher cajtung podseća na međusobne optužbe Beograda i Prištine da se dokumenti i masovne grobnice zataškavaju iako su lideri Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prošle godine pod posredovanjem EU usaglasili zajedničku deklaraciju o nestalima.
„Ali, ta deklaracija je mahom ostala bez posledica“, piše list. „I nove indicije o mogućoj masovnoj grobnici na jugozapadu Srbije, blizu Novom Pazara, praćene su tek stidljivim merama.“
Prema informacijama sa Kosova, eventualne pretrage na toj lokaciji – jednoj deponiji – Srbija je odgodila za narednu godinu.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
