Foto: Marija Janković
Naselje Cerak Vinogradi je prvo ekološko naselje u Beogradu. Godine 2019. bilo je proglašeno za kulturno dobro Republike Srbije i jedno je od tri zaštićena stambena naselja savremene arhitekture u Evropi. Arkitektura Ceraka je deo stalne postavke kolekcije Muzeja moderne umetnosti MoMa u Njujorku. Sada mu preti investitorska opsanost
Komisija za planove grada Beograda zakazala je za 1. februar javnu sednicu na kojoj će razmatrati primedbe građana i stručnjaka na Plan generalne regulacije Beograda (PGR).
PGR je krovni dokument za celokupno građevinsko područje Beograda kojim se regulišu namena zemljišta i pravila uređenja i građenja. Na uvid javnosti je stajao zakonski propisanih mesec dana, ali javna prezentacija, koja je takođe predviđena zakonom, nije održana. Broj ni sadržaj primedbi nije poznat.
Zna se da novi PGR predviđa izmenu izgleda naselja Cerak Vinogradi, prvog ekološko naselje u Beogradu koje je 2019. bilo proglašeno za kulturno dobro Republike Srbije i jedno je od tri zaštićena stambena naselja savremene arhitekture u Evropi.
Zato je autor i glavni i odgovorni projektant ovog naselja arhitekta Milenija Marušić poslala javnosti, nadležnim institucijama Republike i Grada apel za očuvanje Ceraka.
„Plan generalne regulacije predviđa izradu novog detaljnog plana regulacije za ovo naselje“ kaže za „Vreme“ Marušić, što nikako ne bi trebalo da se radi zato što je ovo „naselje po odluci Vlade od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To znači da se već usvojena tri urbanistička projekta iz 1978, 1982, i 1995. godine nikako ne mogu staviti van snage, kako bi se napravio novi plan.“ Time se dovodi u pitanje i odluka Vlade iz 2019. godine o proglašenju naselja Cerak Vinogradi za kulturno dobro.
Tri postojeća urbanistička projekta koja ukida PGR, podseća Marušić, „imaju svojstvo autentične autorske arhitekture, sadrže detaljno razrađena idejna rešenja i idejne projekte na osnovu kojih je od 1979. do 2019. izgrađeno više od 90 odsto sadržaja u naselju,.“
Nije jasno zašto autori PGR-a hoće da menjaju izgled zaštićene prostorne celine, ali se u kontekstu trenda investicionog urbanizma sme nagađati da postojeći Cerak Vinogradi sa zgradama niske spratnosti i puno zelenih površina ne odgovara ukusu i doživljaju grada aktuelnih kreatora Beograda.
Izmena Plana generalne regulacije Beograda bila je povod tribine koju su juče organizovali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Ministarstvo prostora. Zbog svega što je navela i Marušić RERI je zahtevao da se postupak izrade PGR-a ponovi, a stručna javnost i građani su pozvani da ovaj zahtev podrže.
Aktuelni PGR je usvojen marta 2016. godine. Od preko 150 planova detaljne regulacije mnogi, suprotno zakonu, nisu usklađeni sa PGR-om. Ovaj podatak govori o potpunom odsustvu preispitivanja postojećeg stanja, upozoravaju organizatori tribine, kao i o izuzetno neodgovornom planerskom pristupu. Čak je u tekstualnom delu zadržana odredba koja planove detaljne regulacije potpuno oslobađa obaveze usklađivanja sa PGR-om, što je protivno Zakonu o planiranju i izgradnji.
Sve to daje daje povod za sumnju da investicioni urbanisti neće poštovati koncept stanovanja koji je sproveden u naselju Cerak Vinogradi, zbog koga je proglašeno za kulturno dobro Srbije, i zbog koga je kao deo stalne postavke kolekcije Muzeja moderne umetnosti MoMa u Njujorku postalo deo međunarodnog kulturnog nasleđa.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
