U Кazahstanu su 2. januara izbili masovni neredi zbog poskupljenja tečnog gasa, nakon što je od 1. januara 2022. godine izvšena potpuna tranzicija trgovine tečnim gasom preko robnih berzi.
Sve je počelo u Žanaozenu i Аktauu u naftom bogatom regionu Mangistau na jugozapadu zemlje protestom na kome su demonstranti zahtevali da se smanji cena tečnog gasa. U tu oblast je poslata vladina komisija koja je nakon sastanka sa demonstrantima najavila smanjenje cene goriva i dala garancije da neće privesti pravdi one koji su protestovali.
To nije pomoglo. U utorak 4. januara su počeli protesti u najvećem kazahstanskom gradu Аlma Ati, Tarazu, Кaragandi, Šimkentu, Кizilordi, Аktobeu i drugim gradovima. Posle intervencije policije demonstranti su se razišli, ali su 5. januara ponovo izašli na ulice. U većim gradovima dolazi do oružanih sukoba između demonstranata i bezbednosnih snaga. Policija koristi šok bombe, suzavac i gumene metke.
Demonstranti zauzimaju jedno skladište oružja, upadaju u zgradu gradske uprave u Аlma Ati u kojoj izbija požar, kao i u zgradu gradskog tužilaštva u blizini i u sedište Nacionalnog komitreta bezbednosti. Demonstranti pale sedište vladajuće partije Nur Otan (Svetlo otadžbine). TАSS javlja da demonstranti zauzimaju predsedničku rezidenciju u tom gradu koju su prethodno bili napustili pripadnici snaga bezbednosti. Čuju se eksplozije šok bombi i pucnji, gore automobili. Ima mrtvih i ranjenih. Na ulice u Alma Ati izlaze oklopna vozila.
Zbog nemira u Кazahstanu otkazan je polazak desetina putničkih i teretnih vozova. Preko šetrdeset demonstranata upada na aerodrom u Alma Ati, koji su osoblje i vojska već bili napustili, i zauzumaju pet aviona. Brzo se evakuišu putnici. Zatvoren je i aerodrom u Aktau na jugozapadu Kazahstana.
U sredu 5. decembra uveče antiterorističke jedinice započinju operaciju stavljanja aerodroma u Alma Ati pod kontrolu, saopštava komanda grada.
Uprkos ovim neredima je doneta odluka da se bez prisustva publike održi utakmica prvenstva Kontinentalne hokejaške lige između Borisa iz Nur Sultana i Metalurga iz Magnitogorska.
Predsednik Kazahstana Кasim Žomart Tokajev proglašava vanredno stanje, uvodi policijski čas od 23.00 do 07.00 časova, zabranjuje štrajkove, mirna okupljanja i sva masovna dešavanja. Od svih fizičkih i pravnih lica privremeno se oduzimaju oružje i municija, vojna opremu za obuku, eksplozivi i radioaktivne materije, a propisan je i poseban režim prometa lekovitih i opojnih droga, psihotropnih supstanci i alkohola.
Tokajev je prihvatio ostavku vlade, koja će nastaviti da radi do imenovanja novog kabineta ministara. On je takođe naložio da se na 180 dana uvede državna regulacija cena tečnog gasa, benzina i dizel goriva, kao i niza drugih za život važnih proizvoda, a da se za godinu dana odloži prelazak na trgovinu tečnim gasom putem elektronskih trgovačkih platformi i berzi. Ovaj način trgovine gasom je postepeno uvođen od 2019. kada je samo pet odsto goriva prodato kroz ovaj berzanski mehanizam, dok se ostatak prodaje odvijao po cenama koje je regulisala država. Tržišna komponenta je porasla na 70 odsto u 2021, a od 2022. godine planirano je da se tržišne cene određuju isključivo preko berze, što je bio glavni razlog što je više nego dvostruko poskupelo gorivo na benzinskim pumpama, mada je ostalo jeftinije nego u susednim zemljama.
Očito je da su ovo najžešći protesti u Kazahstanu od proglašemja nezavisnosti 1991. Grad Žanaozen u provinciji Mangistau bio poprište teških nemira 2011. kada je najmanje 14 naftnih radnika ubijeno kada je policija ugušila protest zbog plata i uslova rada.
Mada je u glavnom gradu Kazahstana Nur Sultanu 5. januara bilo mirno, postoje naznake da bi ovi protesti u Kazahstanu mogli da izazovu teži politički zemljotres.
U Taldikorganu su demonstranti uništili pre šest godina podignuti spomenik Nursultanu Nazarbajevu, koji od 2010. nosi titulu Oca nacije (Elbasy) i po kome grad Astana nosi naziv Nur Sultan. U mnogim gradovima demonstranti sada uzvikuju: „Šal, ket!“ („Starče, odlazi!“).
Predsednik Tokajev je rešen da po svaku cenu ostane u Kazahstanu i suzbije proteste. Prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva je prisilio da napusti poslednju ključnu funkciju u zemlji koju je zadržao nakon što je 2019. podneo ostavku i za svog naslednika izabrao Tokajeva, koji za predsednika izabran na vanrednim izborima 2019. koje su kritikovali međunarodni posmatrači.
M.M. /TASS/BBC/Izvestija/KazTag/Sputnik
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
