Nemačka ruska politika: I Berlin mora da se pita

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ću u sredu 5. januara biti u jednodnevnoj poseti Vašingtonu. Centralna tema razgovora sa njenim američkim kolegom Entonijem Blinkenom biće ukrajinska kriza. Poslednjih nedelja je na različitim nivoima vođeno više razgovora sa ciljem deeskalacije napetosti u trouglu Rusija-Ukrajina -Zapad. Berbok u Vašingtonu u direktnim razgovorima hoće da pokaže kakvu ulogu bi Nemačka koaliciona crveno-zeleno-liberalna vlada u tome mogla i htela da igra. Uprkos mnogobrojnim diplomatskim kanalima pomaka do sada jedva da je bilo.

Zapad je uznemiren zbog ruskog razmeštanja trupa duž granice sa Ukrajinom. U slučaju intervencije na teritoriji Ukrajine predsednik SAD Džozef Bajden je zapretio Moskvi do sada „neviđenim“ sankcijama, a ruski predsednik Vladimir Putin da bi takav potez doveo do potpunog prekida odnosa. Takvog ishoda se pribojava Nemačka.

Berbok je ranije govorila da odnosi Nemačke sa Rusijom posle „agresije na Krim“ ne mogu prosto samo „da se vrate u normalu“. Poznato je da je kandidatkinja Zelenih za kancelara veoma kritična prema Rusiji, naročito i zbog tretmana tamošnje opozicije i nedostatka ljudskih prava.

Njen partijski drug Jirgen Tritin je objasnio da oni ne žele da se Vašington mimo Nemačke, EU i NATO-a o nečem sporazume sa Moskvom. Bajden je prethodno u dva navrata telefonirao sa Putinom, ne samo o ukrjinskom pitanju.

Nemački mediji pišu da je najvažniji spoljnopolitički zadatak kancelara Olafa Šolca da „popuni prazninu“ koja je nastala povlačenjem Angele Merkel iz politike. Poznato je da su ona i Putin imali specifične odnose, ne samo zato što su direktno mogli da se sporazumevaju i na ruskom i na nemačkom.

Putin je u prvom telefonskom razgovora sa kancelarom Šolcom predložio zakazivanje „ozbiljnih pregovora“. Do sada nisu potvrđene glasine da Šolc još u januru namerava da poseti Moskvu. „Tagesšpigel“ piše da je reč koja se u Kancleramtu najčešće upotrebljava u odnosu na Rusiju „deeskalacija.

Nemački mediji izveštavaju da su odnosi između Kabineta predsednika vlade i Ministarstva inostranih poslova postali veoma „škakljivi“. Nemačkom frazom rečeno, da se Berbokova „malo isuviše nagnula kroz prozor“. Na osnovu koalicionog sporazuma pojedina ministratstva imaju veću autonomiju negoinače, ali posledju reč u određivanju spoljne politike ima kancelar.

Ministarka Berbok je kao i cela njena partija Zelenih odlučno protiv toga da ruski gas poteče preko novog direktnog gasovoda Severni tok 2, i to uprkos astronomskom skoku cene gasa. Za Zelene je to političlki aksiom, smatraju da bi izgubili obraz ako bi tu popustili.

Šolc na to gleda drugačije. Javno kaže da se tu radi o jednom „privatnom poslovnom projektu“ o kome treba da se odlučuje na osnovu fakata, bez uplitanja političkih, pa i vojnih problema Ukrajine. Faktički on trenutno odlaže odluku da se na kraju ipak prihvati ruska ponuda.

Na osnovu Ustava i poslovnika vlade „savezni kancelar određuje smernice politike“, ministri je sprovode u okviru svojih nadležnosti. To znači, a potvrđivalo se i u praksi i za vreme mandata Angele Merkel i njenih prethodnika, da je kancelar ponekad odlučivao mimo volje ponekog svog ministra. Protiv toga bi ministar mogao da odgovori jedino pretnjom da će partija čiji je predstavnik u koalicionoj vladi otkazati saradnju i tako izazvati prevremene izbore.

Za to je, ipak, prerano. Ako bi, međutim, Zeleni popustili po pitanju Rusije, Šolc i njegove Socijaldemokrate bi mogli da popuste zahtevima Zelenih i Analene Berbok po manje važnom pitanju Zapadnog Balkana i Srbije, gde se Zeleni, takođe, radikalnije zalažu za poštovanje ljudskih prava, pravne države i slobode medija.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com