Nemačka politika prema Srbiji na prekretnici: Rastu tenzije zbog Kosova

Nemačka politika prema Zapadnom Balkanu pred novim je izazovima: novonastala situacija u Briselu, mogući povratak Trampa, sve nestabilnije stanje u regionu. O tome se razgovaralo na nekoliko tribina u Bundestagu.

Dvadeset godina od poslednjeg velikog proširenja Evropske unije dobar je povod da se sagleda nemačka spoljna politika u tom periodu, posebno što se tiče odnosa prema zemljama jugoistočne Evrope, od kojih većina čeka na ulazak u to društvo, prenosi Dojče vele.

O tome se zato ovog četvrtka naveliko raspravljalo u Bundestagu. Ali ne u odborima ili na sednicama kako je to uobičajeno, već na posebnim okupljanjima, na ovaj ili onaj način povezanim s jugoistočnom Evropom.

Nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu (SOG) organizovalo je dva takva okupljanja, jedno povodom 80. rođendana bivšeg i počasnog predsednika Društva i doajena nemačke spoljne politike Gernota Erlera i drugo na kojem je dodeljena ovogodišnja Novinarska nagrada solidarnosti SOG novinaru Džabiru Memediju Derali.

Brnabić nije prisustvovala tribinama

Erler je na svojoj funkciji državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova u prvom kabinetu Angele Merkel u priličnoj meri bio taj koji kroji nemačke spoljnopolitičke smernice, pa i kad je u pitanju jugoistočna Evrope. Taj socijaldemokratski političar bio je i jedan od onih koji su se u velikoj meri zalagali za priznanje Kosova, i to u vreme, kako je rekao demohrišćanski političar i učesnik na tribini Peter Bajer, kad se to u političkom Berlinu nije podrazumevalo.

Interesantno je da je istog dana i u isto vreme u zgradi Bundestaga u nastupnoj poseti boravila i nova predsednica Skupštine Srbije, bivša premijerka Ana Brnabić. Ona, međutim, nije bila na događajima koje je organizovalo Društvo za jugoistočnu Evropu.

Prisutni su zato, osim Bajera i predsednika Društva, a ujedno i specijalnog vladinog poverenika za jugoistočnu Evropu Manuela Zaracina, bili i Enver Hodžaj, potpredsednik Skupštine i bivši ministar spoljnih poslova Kosova.

Mogući novi sukobi na Balkanu?

Erler je na pitanje DW da proceni kakva je mogućnost da se obnove oružani sukobi zaključio da je i ta opcija moguća ako se u obzir uzme pogoršanje odnosa između Beograda i Prištine u poslednje vreme. „Moramo uzeti u obzir i da je Putinu u interesu raspirivanje novog oružanog sukoba u Evropi, što bi odvratilo pažnju od rata u Ukrajini, a za Zapad bi predstavljao najgori mogući scenario“, rekao je Erler.

Hodžaj međutim ne misli da bi između Kosova i Srbije moglo da dođe do novih sukoba, poput onih s kraja devedesetih. „Ali, istovremeno moramo da se zapitamo ko je još donedavno verovao da ima onih koji nisu civili, a koji su spremni da napadnu vojnike NATO, kao što se dogodilo prošle godine na severu Kosova“, upozorio je bivši ministar spoljnih poslova i zaključio da je „Srbija spremna da uradi mnogo toga kako bi pripojila sever Kosova“.

Hodžaj je spomenuo i nedavnu rezoluciju crnogorskog parlamenta o Jasenovcu kao „očigledan pokušaj Srbije da opstruira proevropske snage u Crnoj Gori“. Ta rezolucija naišla je na žestoke reakcije Zagreba od čijeg zelenog svetla zavisi i napredak u pregovorima Podgorice i Brisela.

Erler je u razgovoru za DW neprestano izražavao čuđenje činjenicom da predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeva da se proda kao veliki zagovornik ulaska Srbije u Evropsku uniju, a da, kako kaže, s druge strane radi u korist Rusije. „Mene čudi da je Brisel sada odlučio da prekine pregovore s Gruzijom zbog donošenja zakona koji idu na ruku Rusiji, a Srbiji se istovremeno tolerišu mnogo veći ustupci Kremlju“, kaže Erler.

Strah od Grenela i Trumpa

Tokom dvosatne tribine stalno se moglo čuti i pitanje vezano za promenu odnosa na globalnom nivou i kao i ono o uticaju na jugoistočnu Evropu eventualne ponovne pobede Donalda Trampa. Predstavnik nemačkih demohrišćana i nekadašnji izvestilac za Zapadni Balkan poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu, Peter Bajer, posebno je na zub uzeo bivšeg Trampovog ambasadora u Berlinu i kasnijeg specijalnog izaslanika Bele kuće za pregovore između Srbije i Kosova, Ričarda Grenela.

„Grenel je poslednjih godina stalno bio u regionu pod ko zna kojim opravdanjem“, rekao je Bajer, koji je u vladi Angele Merkel obavljao funkciju koordinatora za transatlantske odnose. On je izrazio bojazan da bi, ako Tramp ponovo dođe na vlast, ponovo moglo da se pokrene pitanje razmene teritorija, što su i EU i Nemačka odbacile kao izuzetno opasnu opciju.

„Tramp je uveren da će okončati rat u Ukrajini za jedan dan ako dođe na vlast i verovatno misli da će isto tako rešiti i problem Srbije i Kosova. Mislim da moramo da se pripremimo na mnogo toga. I to ne važi samo za Srbiju i Kosovo, već i za Bosnu i Hercegovinu“, upozorio je Bajer.

Zapadni Balkan bi mogao da padne u drugi plan

Okupljeni su govorili i o fokusu EU na Zapadni Balkan nakon promene na kormilu u Briselu. „Postoji opasnost da se novi saziv Evropskog parlamenta i Evropska komisija u potpunosti okrenu problemu Ukrajine i Zapadnom Balkanu okrenu leđa. To je opasno, jer i u tom regionu vreba opasnost od rasplamsavanja starih i stvaranja novih žarišta“, rekla je jedna od učesnica tribine, bivša potpredsednica bugarske vlade Meglena Plugčieva.

Kao jedan od problema koji koče zemlje Zapadnog Balkana stalno se – a tako je bilo i na ovom skupu – spominje pritisak na medije. O tome je u Bundestagu svedočio i Džabir Memedi Derala, novinar i aktivista za ljudska prava iz Severne Makedonije, ovogodišnji dobitnik novinarske nagrade solidarnosti Društva za jugoistočnu Evropu.