U svom obraćanju predsednik Srbije, ljubaznije nego ranije, obratio se javnosti na temu plata prosvetnih radnika. Priznao je da je pogrešno što za zaposlene u školama nema trenutno većeg povećanja, iako se na to država obavezala potpisanim Protokolom. Obećao je pak, da će na tome nastaviti da rade – još godinu dana.
Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Mirjana Gašić kaže za „Vreme” da je problem što nastavnici više ne mogu da se oslone ni na potpisan dokument, a kamoli na reč.
„Izvinjenje je lepo, međutim, mi sa tim ‘izvini‘ ne možemo da platimo ni račune, ni kredite ni da školujemo decu. To ‘izvini’ vodi u novo obećanje da će u nrednih godinu dana prosvetni radnici dostići prosečna primanja”, kaže Gašić.
Ona dodaje da je ton predstavnika vlasti u pregovorima sa sindikatima od avgusta vrlo bezobrazan i drzak.
„Najviše od pomoćnika ministra finasnija koji nam je na zvaničnom sastanku poručio da ako nismo zadovoljni platom odemo u kasirke ili molere. Predsednikova prethodna izjava je takođe bila u sličnom tonu, kada je rekao da se izlaskom na ulice ne dobija ništa”, kaže Gašić.
Sagovornica „Vremena” objašnjava da su reakcije na to burne, jer to nije odnos kakav državnik treba da ima prema jednoj od najznačajnih grana budućnosti društva.
„Mi smo u maju kada se desio nasilni incident sa kolegom iz Bačke Palanke, sa ministarkom prosvete i pravde vodili vrlo konstrultivne razgovore.
Onda se nešto odiglralo letos. Da li je pitanje iskopavanja litijuma, novca koji je potreban za EXPO, možda kupovina aviona…Nešto se desilo zbog čega je pristup prosveti promenjen”, kaže Gašić.
Koji su naredni koraci?
Portparolka USPRS-a kaže da je trenutno u toku anketiranje članstva.
„Tražimo mišljenje svih članova, jer nam je glas svakog člana važan. Zato ćemo postupati prema većinski odabranoj opciji. U ponedeljak, 14. oktobra imaćemo jasan stav naših kolega u kojoj meri su oni dalje spremni da postupaju”, kaže Gašić.
Anketa nudi tri mogućnosti.
Prva je da se prihvati ponuda Vlade i na tome ostane.
Druga je da se stupi u poptunu obustavu nastave. Da se škole zaključaju, dok Vlada ne učini ono što je obećala.
Treća je vrsta zakonoskog štrajka, u kombinaciji sa nenastavnim danima podeljenog po okruzima. Naime, svaki okrug bi naizmenično u jednoj nedelji četiri dana držao časove po 30 minuta, a petog dana bi bila poptuna obustava nastave.
„Nekada je vođenje sindikata išlo piramidalnim putem, slično kao što se sada vodi država. Dakle, na vrhu je jedan čovek koji donosi odluke i one se dalje spuštaju.
Sada svaka odluka koja se donese u sindikatu je zasnovana na članstvu, imamo jedan horizontalni sistem funkcionisanja”, objašnjava Gašić.
Ona dodaje da je najbolja stvar u svemu tome što je jedinstvo prosvetnih radnika ojačalo.
„Nadamo se da će to izvršiti potreban pritisak na premijera, pa i na predsednika”, kaže Gašić.
Afera „Zdravitas”
U jeku pregovora oko nastavničke plate, na sto im je stigao i novi zadatak. Naime, uvođenje informacionog sistema „Zdravitas“, treba da prati motoričke sposobnosti učenika od trećeg razreda osnovne do kraja srednje škole.
Mnogo nepoznanica o njegovom uvođenju probudilo je crv sumjne kod roditelja, ali i nastavnika, za šta se tačno koriste podaci.
Uz to, prosvetni radnici se pitaju – kako sve da postignu u jednom radnom danu, i da li novac za njihove plate odlazi na ovakve i slične projekte.
„Poslednjih godina naša uloga nastavnika se mnogo proširila. Mi smo i defektolozi, psiholozi, često radimo posao i socijalnih službi. Sada se od nas traži da budemo i zdravstveni radnici”, kaže Gašić.
Ona objašnjava da je projekat Zdravitas je platforma koja je postavljena u onlajn sferu.
„Mi moramo pre svega da prođemo obuku za njeno korišćenje. Što je potpuno neprimeren zadatak u trenutku kada tražimo da nam se poveća plata.
Za to treba da odvojimo vikend, od svoje porodice i dece. Potom da , takođe vikednom, uzmemo parametre iz ‘Pošte’ da tu aplikaciju instaliramo na svoje lične telefone”, kaže Gašić.
Onda, dodaje, u nju unosimo sve lične podatke učenika, jedinstveni matični broj učenika, visinu, težinu i naše procene da li je dete neuhranjeno, gojazno i slično.
„To treba da bude zadatak školskih dispanzera. Mi nemamo stručne kompetencije da određujemo da li je neko dobrog zdravstenog stanja”, kaže Gašić.
Sagovonica „Vremena” kaže da su se obratili i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, te da nisu dobili odgovor na pitanje da li smeju podatke maloletne dece da postavljaju u onlajn prostor.
„Ključna stvar je što nam niko nije rekao u koje svrhe će se koristiti svi ti podaci. Iz tog razloga smo pozvali kolege da ne pristupaju tom poslu dok se Poverenik ne oglasi i dok ministarka ne zakaže sastanak sa nama i po ovom pitanju”, zaključuje Gašić.
