Predsednik Aleksandar Vučić po ko zna koji put najavljuje „široki pokret“ koji treba da odbrani državu u pikantna vremena. Analitičari kažu da je to način da zamaskira SNS i uvuče neke druge u koaliciju
Opet je „vreme za osnivanje velikog pokreta za narod i državu“, najavio je ove sedmice dvaput predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prvo na Instagramu, a onda i pred novinarima. O tome će, kaže, više pričati narednih dana u šta niko na političkoj sceni ne sumnja.
Ali, predsednik je o famoznom „pokretu“ pričao već nekoliko puta, a on do danas nije osnovan.
Još na leto 2022. je Vučić prvi pustio buvu kako je u pikantnim vremenima potreban širi pokret koji će braniti nacionalne interese i ubrzati ionako streloviti ekonomski napredak Srbije.
Tada su izvori dnevnog lista Danas iz vlasti rekli da su Vučiću dojadili i „zapadni“ i „ruski“ ljudi kojima je okružen, te da je Srpskoj naprednoj stranci potrebno „rebrendiranje“.
Drugi su špekulisali da Vučić želi da praktično „ukloni“ stranku i da ostanu samo on i „narod“ ujedinjen u bezuslovnoj podršci „konjaniku na čelu kolone“, kako Vučića zove Dragoslav Bokan, reditelj i elitni tumač zbivanja naklonjen režimu.
Po čaršiji se govorilo da Vučić ipak nije uspeo da privoli Socijalističku partiju Srbije da se utopi u njegov „pokret“.
Tresla se gora, rodila se lista
Narodni pokret je najavljivan i pred decembarske izbore, ali ni od toga nije bilo ništa. To jest, kako je pojasnio za „Vreme“ jedan izvor iz vrha SNS, u pitanju je široka izborna lista na čelu sa Vučićem uz podršku brojnih drugih ljudi iz sveta politike, sporta, muzike, nauke…
Ali, izgleda da ni to nije bilo to, s obzirom da Vučić ponovo vraća „pokret“ u igru.
Analitičari bliski vlasti slede predsednikovu logiku da smo u „pikantnom“ trenutku kada se traži sabornost.
„To je prirodan korak, posebno kada se zna da naša mala Srbija predstavlja veliki regionalni centar i u tom smislu logično je da država uloži napor da okupi sve nacionalne snage koje prvenstveno moraju da neguju rodoljublje. Bez obzira na to da li je reč o levici, desnici, centru… potreban je rodoljubivi odnos prema državi“, rekao je Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost za Euronews.
„Da zajednički sa državom pripremimo našu zemlju i građane za sve izazove koji stoje pred nama tokom predstojećih decenija, a pre svega tokom narednih nekoliko godina“, dodao je Karanović.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović se pak zapitao čemu toliko komplikovanje. „Nazovite to pravim imenom – koalicija sa Zavetnicima“, napisao je Grbović na mreži X.
Od izbora naime traje političko očijukanje šefice Zavetnika Milica Đurđević-Stamenkovski sa Vučićem. Zavetnici već učestvuju u nizu lokalnih vlasti sa SNS, a Đurđević-Stamenkovski nije isključila ni učešće na nacionalnom nivou, iako nije prešla ni cenzus.
Maskiranje koalicije
Kako primećuju neki posmatrači političke scene, osnivanje „pokreta“ bilo bi zgodan način da razni činioci – što zdesna, što sleva – praktično uđu u vlast, a da istovremeno mogu da tvrde da to nisu učinili.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, za Blic kaže da očekuje i pridruživanje SPS-a, Zavetnika, Dveri, ali i pokreta kontroverznog lekara Branimira Nestorovića.
„Pokret ima spoljnu i unutrašnju upotrebu. Što se prve tiče, treba da pokaže snagu i ujedinjenost prema spoljnom faktoru, a što se tiče unutrašnje olakšaće formiranje vlasti u Beogradu“, kaže Pejić.
Takođe, Vučić bi osnivanjem nekakvog „pokreta“ mogao da se jeftino oslobodi najmanje popularnih likova iz svoje stranke.
„Da li će se ta najava ostvariti je opet marketinško pitanje“, kaže politikolog Dejan Bursać za Blic. Procenjivaće se da li pokret može da skrene pažnju sa kritika zbog izbora i sa teme Kosova, kao i da li može da podigne popularnost SNS koja je daleko manje popularna od Vučića.
To bi, kaže Bursać, moglo da pomogne vlastima pred lokalne izbore na proleće, posebno u mestima gde se očekuje tesna trka.
Vučić, koji odnedavno formalno nije na čelu SNS, tako bi ostao prirodni vođa „pokreta“ kojem zvanična stranačka struktura i ne treba. Dovoljna su pojavljivanja predsednika na televiziji.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
