Kosovo polje, Atentat u Sarajevu, Vidovdanski ustavi, Miloševićev nastup na Gazimestanu, njegovo izručenje Hagu… Svašta je Srbiju snalazilo za Vidovdan i nije slučajno da su baš za 28. jun studenti zakazali protest protiv bezakonja i tiranije
Kolektivna svest srpskog naroda pamti Vidovdan kao sudbonosni dan. Svašta se događalo kroz istoriju 28. juna, od bitke na Kosovu polju koja je bila uvod u viševekovno ropstvo, preko atentata na Franca Ferdinanda koji je bio okidač za početak Prvog svetskog rata, performansa Slobodana Miloševića na Gazimestanu koji je bio uvod u jugoslovenske ratove…
Opšte je shvatanje da su na Vidovdan na istorijsku scenu stupali pravi srpski rodoljubi i borci za slobodu i pravdu, mada su ovaj dan zloupotrebljavali i lažni proroci. Kako god, Vidovdan se vezuje za nešto sveto, čisto i veliko pa nije slučajno što su današnji studenti svoj protest protiv bezakonja i tiranije zakazali baš na ovaj dan.
Istinsko rodoljublje Lazara Hrebeljanovića
Vidovdan se obeležava kao državni i verski praznik, a prvi trag sećanja je spomen na Kosovsku bitku koja se odigrala na Gazimestanu 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru, i predstavlja sećanje na poginule srpske rodoljube u svim ratovima.
Iako je srpska vojska na Gazimestanu u krajnjem ishodu izgubila, ona se odlučno oduprla Osmanlijskom carstvu pa se ova bitka utkala u kolektivni patriotski identitet srpskog naroda. Bujanje srpskog nacionalizma i marketinška zloupotreba Vidovdana tokom devedesetih godina prošlog veka je u postjugoslovenskom prostoru kod mnogih stvorila animozitet prema ovom prazniku. Srpski studenti u blokadi su sada svojim pozitivnim patriotizmom ovaj praznik vratili tamo gde mu je mesto.
Srpske zastave, pevanje himne, rodoljubive pesme, ali ne ratnohuškaške i šovinističke – svi ovi elementi mogli su se videti i čuti prethodnih meseci na studentskim protestima.
„Vidovdan je veliki dan u srpskoj istoriji. Dan pobede koja nije priznata, jer onaj jači određuje pravila“, napisali su Studenti u blokadi.
Gavrilo Princip i atentat u Sarajevu
Vidovdan je obeležavao tok srpske istorije. Na taj dan je počeo Drugi balkanski rat, kojim se Srbija zaista odmetnula od velikih svetskih sila, a 28. jun 1914. ostaće zapamćen kao povod za Prvi svetski rat. Upravo na ovaj dan je u Sarajevu Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Šta god ko mislio o ovom poduhvatu člana „Mlade Bosne“, Evropa se tada digla na noge, a Srbija je tek posle ovog rata krenula putem prave nezavisnosti.
Tako je i 1921. godine 28. juna izglasan Vidovdanski ustav na osnovu kojeg je formirana Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Ustav je sadržao i odredbe o građanskim pravima i socijalno-ekonomske odredbe. Bio je to prvi jugoslovenski ustav.
Vidovdanom protiv Miloševića
Na Vidovdan, ali sedam decenija kasnije, deo opozicije je pokušao da zbaci Slobodana Miloševića. Organizator Vidovdanskog sabora je bio Demokratski pokret Srbije, politička grupacija na čijem čelu je bio SPO Vuka Draškovića. Vidovdan je bio presudan i za podelu opozicije i cepanje stranaka. Dok je Vojislav Koštunica želeo da učestvuje u saboru, Demokratska stranka, koju je tada predvodio Dragoljub Mićunović, odlučila je da se ne priključi ovoj manifestaciji.
Govorio je tada i književnik Borislav Pekić kojem je to bio jedan od poslednjih javnih nastupa, a tada formulisan i zahtev za povlačenje Slobodana Miloševića. Iako je skup bio načelno proevropski, bilo je puno nacionalističke retorike, četničkih obeležja koji su uzeli maha.
Istoga dana, studenti, koji su se na svoj način borili protiv Miloševića, insistirali su da svoj protest organizuju odvojeno od Vidovdanskog sabora. Kao i danas, i oni su se te 1992. zatvorili na fakultete gde su danonoćno organizovali svoje programe, predavanja, tribine i muzičke zabave.
Kako se Miloševiću vratio Vidovdan
Uporedo sa narodnim osećajem da je Vidovdan važan, išla je i zloupotreba ovog dana, počevši od tog poznatog 28. juna 1989. godine. Tadašnji predsednik Predsedništva Srbije Slobodan Milošević je u govoru na Gazimestanu povodom šest vekova od Kosovskog boja najavio cepanje Jugoslavije i ratove.
„Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene”, rekao je tada.
Ovim nastupom se Milošević pozicionirao. Komunista se preko noći bio transformisao u srpskog nacionalnog lidera koji je odlučno bio protiv jugoslovenske ideje. Od tada se Vidovdan obilato koristio da se napaćenom narodu Srbije gde god da se nalazi poruči da mora da ratuje kako bi opstao, da se ne bi „zatrlo srpsko seme“. Na Slobinom vidovdanskom turbo-nacionalizmu klijala je ideja velike Srbije.
Istorijska je ironija što je tada bivši predsednik Srbije na Vidovdan 2001. bio izručen Međunarodnom tribunalu za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji u Hagu.
Sedmorica na slobodi, dvojica u kućnom pritvoru - takva rešenja doneo je Viši sud u Užicu za devetoricu privedenih posle blokade magistrale. U Užicu je u pondeljak održan novi skup, a za utorak ujutru u Beogradu i Novom Sadu najavljene su nove studentske akcije.
Viši sud u Zaječaru odbio je sve podnesene žalbe na izveštaj o rezultatima lokalnih izbora održanih 8. juna. Predsednik GIK-a u tom gradu Nenad Dinulović kaže da su se time stekli uslovi za održavanje konstitutivne sednice Skupštine grada
Nepunih deset dana pošto je otvorena nova deonica autoputa Miloš Veliki, JP Putevi Srbije saopštili su da su u toku radovi na tunelu Laz. O kojim radovima se radi, nije poznato, ali iako je ranije saopšteno da je čitava deonica bezbedna za saobraćaj, javnost je upozoravala na nebezbednost najdužeg tunela na ovom autoputu
Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da se širenjem netačnih informacija o aktuelnim istragama, uključujući predmete „Generalštab" i „pad nadstrešnice", stvara pritisak na tok postupaka i utiče na formiranje negativne slike u javnosti.
Prema službenoj belešci policije koju je objavio advokat Ivan Ninić na mreži X, policijska patrola je 4. juna došla u Studentski grad zbog prijave o buci, ali je povučena po naređenju centrale. Student Miloš Pavlović, koji je bio u zaključanom kafiću, odbio je da razgovara sa policajcima
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
